Partije ponovo opljačkale građane

U situaciji kada nema ko da ih istinski kontroliše, parlamentarne stranke u Srbiji ne samo da kriju finansijere, već sebi dozvoljavaju luksuz da zadrže višak para koje su uzele iz budžeta, tačnije od građana Srbije. Istovremeno, zakonska rešenja su takva da za njih nema bojazni da bi za to mogle da snose bilo kakve posledice.

N.M.JOvanović R.Ž.Marković
Podeli

Političke stranke su prošle godine iz budžeta Srbije dobile 62,7 miliona dinara (ili oko 750.000 evra) više nego što im sleduje, nedavno je ocenio predsednik „Transparentnosti Srbija“ Vladimir Goati. Partije su dobile 547.298.000, a prema zakonu sledovalo im je 484.539.012 dinara. Član 4. Zakona o finansiranju političkih partija propisuje da sredstva iz javnih izvora za finansiranje redovnog rada stranaka treba da iznose 0,15 odsto budžeta. Budžet za 2006. umanjen za te transfere iznosi nešto više od 323 milijarde dinara.
Nijedna od partija do sada nije najavila da će vratiti novac jer znaju da ih na to niko neće terati, a neće ih terati jer niko u Skupštini Srbije nije zatražio da se ta odredba budžeta menja amandmanima, iako je uočeno da je došlo do razlike između predloženog i usvojenog budžeta. Tako je nastala razlika od 750.000 evra koje, bar trenutno, stranački prvaci nemaju nameru da vrate u kasu svih nas.

Svi ćute jer svima odgovara
Da je malo verovatno da će to uraditi potvrđuje objašnjenje Ministarstva finansija koje tvrdi da prema zakonu stranke, u stvari, i ne treba da vraćaju višak novca. Naime, kada se usvaja budžet, njega prvo predlaže Vlada. Međutim, onda budžet ide dalje u Skupštinu, gde poslanici ulažu u raspravi primedbe na određene stavke i mogu da smanje neke iznose. Tako se desilo i ovog puta, pa je iz parlamenta izašao nešto manji iznos ukupnog budžeta nego što je Vlada predložila. Ali, na taj novi iznos nije rađen i novi proračun za pare koje idu strankama, pa je ta stavka ostala veća za 750.000 evra nego što bi po zakonu trebalo da bude. Kako su nam objasnili u Ministarstvu finansija, razlog što nije rađen novi proračun je što nijedna od parlamentarnih stranaka nije uložila primedbu(čitaj amandman) na ovu stavku, pa tako nije ni mogla da bude izmenjena.
Znači, zakon je omogućio strankama da ne moraju da vraćaju višak koji bi nastao da je urađen novi obračun.
Kako kažu u Ministarstvu, jedini način da se eventualno povrati neki deo novca jeste na osnovu revizije završnog računa za 2006. koji bi trebalo da izvrše članovi juče izabrane Državne revizorske institucije. Međutim, nisu znali da nam objasne kakva je procedura za to predviđena, niti kada će se to dogoditi.

Kontrola po svaku cenu
Državna revizorska institucija (DRI) nije radila jer stranke nisu mogle da se dogovore oko njenog sastava želeći da i nad njom uspostave kontrolu. Usred priče o tajnosti koncesije za autoput Horgoš - Požega, počeo je proces izbora kandidata i onda se ministar Velimir Ilić, posle naredbe da objavi ugovor, naprasno setio da ne bi bilo loše da ima jednog člana te institucije kako bi kontrolisao da li neko kontroliše njega. Problem je toliko narastao da je cela Skupština Srbije iščekujući dogovor DSS i NS sa zakašnjenjem od dve nedelje počela da radi.
Prvobitna objašnjenja da revizorska institucija nije izabrana jer ozbiljni stručnjaci neće da rade za mali novac pala su u vodu jer se pokazalo da je institucija osnovana onog trenutka kada su stranke bile sigurne da su je stavile pod svoju kontrolu. Treba imati u vidu podatak da će članovi komisije primati mesečno oko 90.000 dinara, ali kad je ovakav posao u pitanju, bilo bi bolje da im je dato i 2.000 evra, ukoliko je to garancija da dobijamo instituciju nezavisnu od stranaka i sa kojom bilo koja vlast neće moći da se igra. Upućeni tvrde da je upravo finansiranje stranaka izvor korupcije. To je razlog više da zaista nezavisni revizori spreče ljude na vlasti da rasipaju milione evra prikupljene od svih građana Srbije.

Elita ne ceni nepristrasne
Da vlast nema nameru da prihvati bilo čiju kontrolu najbolje svedoči primer Saveta za borbu protiv korupcije koji je osnovan u vreme vlade Zorana Đinđića. Predsednica Verica Barać i njene kolege iz Saveta su u nekoliko navrata ukazivale na sistemsku korupciju. Ni po jednom od izveštaja koje je taj savet dostavljao Vladi i objavljivao u medijima nikada nije bilo postupano, pa su ljudi postepeno davali ostavke na članstvo u ovoj instituciji. Da nepristrasnost nije nešto što sadašnja politička elita ceni, potvrđuje i stav prošle Vlada da se izabere nova Agencija za borbu protiv korupcije „sa širim ovlašćenjima“.
Definitvno, stranke u Srbiji ne žele da postoji vrhovni autoritet kontrole njihovih finansija i zato do sada i nema rezultata. Ni zahtevima javnosti da se uključe poznate revizorske kuće nije udovoljilo pod plaštom brige za skupoću takvog aranžmana. Na kraju su to radile službenice Skupštine, koje su dobile samo instrukcije da vide da li se poklapaju prijavljene brojke i dostavljeni računi. Zato danas iz izveštaja naših stranaka možete saznati samo da su većinom u podstanarskom statusu, da za partijske potrebe koriste polovne automobile i da muku muče sa kompjuterima i pratećom opremom, a da se, osim članarinama, finansiraju i od poklona „dobrih ljudi“. Naravno, ne pada im na pamet da obelodane koliko su u prethodnoj izbornoj kampanji vredeli ti pokloni, bilo da su dati u obliku besplatnih termina na komercijalnim televizijama ili mesta na bilbordima, bilo na neki drugi način.

Revizori položili zakletvu

Posle godinu i po dana zakašnjenja, juče su zakletve položili članovi Državne revizorske institucije. Za predsednika je izabran kandidat poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije-Nove Srbije Radoslav Sretenović, a za potpredsednika Ljubica Nedeljković iz Demokratske stranke. Članovi Saveta su Zoran Tamaš, kandidat DS, Liljana Dmitrović-Šaponja (G17 plus) i Natalija Ćatović (NS). Izbor članova ove institucije je obaveza iz Ustavnog zakona. DRI bi trebalo da „nezavisno kontroliše sve koji troše novac poreskih obveznika, uključujući političke stranke, javna preduzeća i donacije“. Ostaje nejasno zašto za to telo kandidate nisu predlagala strukovna udruženja. S obzirom na način izbora, stručnjaci sumnjaju u domet ove institucije i s pravom postavljaju pitanje da li će ona možda postati oruđe za međusobno blaćenje među političkim protivnicima.

Info

Neobavešteni pesimisti

Srpski državni vrh je opravdao dnevnice i marljivo iskoristio kratko njujorško vreme koje je Beograd i Prištinu delilo od direktnog susreta da bi sagovornicima objasnili koliko jednostrani potezi ili nametnuta rešenja mogu da budu pogubni, ali sve mi se čini da je to sizifovski posao.
Mada je neko rekao da su predviđanja sasvim u redu – pod uslovom da se ne odnose na budućnost – prihvatam se rizika.

Pregled stampe nedelja 30.09. 14:24 Komentara: 0

RTS samo preti tužbama

Iako RTS već mesecima najavljuje da je podneo tužbe protiv svih koji ne plaćaju TV pretplatu može se reći da od toga za sada nema ništa. Ako se uporedi broj neplatiša sa brojem podnetih tužbi jasno je da se radi samo o simboličnom potezu ljudi iz javnog servisa.

Pregled stampe nedelja 30.09. 14:22 Komentara: 1

Vukovarska trojka

Ako već tragamo za komandnom odgovornošću, pitanje je: kako i zašto se uopšte Gardijska brigada našla u Vukovaru! Taj odgovor nam Hag neće dati, čak ni rukovodeći um ondašnje vrhovne komande. Ali, to ne znači odsustvo pitanja, niti pravo na mirnu starost vojnih stratega devedesetih.

Pregled stampe subota 29.09. 13:33 Komentara: 0

Nasilje partijskih jurišnika

Parlamenti su ustanovljeni kako bi se ograničila ovlašćenja vladara, odnosno izvršne vlasti. U svim parlamentima sveta sede grešni ljudi: svadljivi, razdražljivi, prevrtljivi, potkupljivi, pohlepni, častoljubivi, skloni svakojakim porocima. Upravo zbog toga, isti takvi ljudi - negde pre, negde kasnije - odredili su kako se poslanici imaju ponašati. Nema parlamenta u kojem se ponekad ne prekorači granica dopuštenog. Upravo zbog toga, podrobno je propisano šta se čini u takvim slučajevima, a partije uvek misle na naredne izbore i paze šta rade njihovi poslanici. Stoga se u načelu klone likova koji će ih izbrukati.

Pregled stampe subota 29.09. 13:30 Komentara: 0

Decu zlostavljali i vladika Pahomije i sudije

Vrhovnom sudu Srbije podnet je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog kršenja zakona i normi o pravima dece na suđenju vladici vranjskom Pahomiju (54), koji je presudom Opštinskog suda u Nišu u martu 2006. godine oslobođen optužbi da je počinio bludne radnje nad četvoricom dečaka koji su učili za sveštenike, saznaje „Blic“. To što pravosuđe naknadno priznaje da je grešilo, slaba uteha zlostavljanim dečacima i njihovim roditeljima jer je posle svega moguće očekivati samo deklarativnu presudu. Prosto, zakon ne dozvoljava da se vladici ponovo sudi.

Pregled stampe subota 29.09. 13:28 Komentara: 0

Markova "mrka kapa"

Marku Jakšiću ne bi na odmet bilo da se podseti one doskočice po kojoj nije majka grdila sina zato što se kockao, već zato što se vadio. S obzirom da je Jakšić član svakog tima i tela koji se bave pitanjem Kosova, valjalo bi da ovo shvati šire, a ne da misli da se to odnosi samo na činjenicu da je tvrdio da je Vladan Batić, poslanik i Jakšićev kolega, ciganskog mentalnog sklopa, dok je dan posle, sve izvinjavajući se, otkrio da veruje kako su Romi genetski obeleženi mentalnim sklopom koji je pripisao Batiću. Mogu da zamislim šta gospodin Jakšić tek misli o Albancima.

Pregled stampe petak 28.09. 10:35 Komentara: 0

Rasizam u Skupštini

Ne bismo da zvučimo patetično, ali je stvarno opskurno da se u Skupštini Srbije čuju rasističke konstatacije, dok politički vrh Srbije u Njujorku bije diplomatsku bitku da izdejstvuje što bolju poziciju povodom Kosova. I gle čuda, dok predsednik Srbije Boris Tadić u Ujedinjenim nacijama uverava skeptične da je Srbija "istinski multietnička, multikonfesionalna i multikulturalna zemlja", u Skupštini Srbije poslanik DSS Marko Jakšić govori o "ciganskom mentalitetu kao karakternoj osobini". A, kad Tadić ono govori o Njujorku, on možda implicira da današnje Kosovo i nije baš oaza multietničnosti, multikonfesionalnosti, multikulturalnosti, a da to tek neće biti bude li se udovoljilo zahtevima za nezavisnost pod senkom terora.

Pregled stampe petak 28.09. 10:33 Komentara: 0

Stranke moraju da vrate 750.000 evra

Političke stranke su prošle godine iz budžeta Srbije dobile 62,7 miliona dinara (ili oko 750.000 evra) više nego što im sleduje zahvaljujući činjenici da nisu reagovale kada je izglasan manji ukupni budžet, a iznos za redovno finansiranje parlamentarnih političkih partija ostao isti.
Vladajuća koalicija je, bar njeni predstavnici tvrde, odjednom raspoložena da ispravi navodnu grešku i obešteti državnu kasu.
Interesantno je da tvrde da niko nije obraćao pažnju na proračun i višak od 750.000 evra.

Pregled stampe petak 28.09. 10:31 Komentara: 0
strana 1 od 36 idi na stranu