Zločin ne zastareva

Sva istina o ratnim zločinima počinjenim na prostorima prethodne Jugoslavije verovatno se neće otkriti još decenijama. Ipak, ništa se ne može večito prikrivati. Mnogi koji su na ovaj ili onaj način učestvovali u ratnim zločinima neće imati mirnog sna dok su živi. Dva najnovija događaja govore tome u prilog. Hrvatska televizija preksinoć je objavila imena sedam članova "udruženog zločinačkog poduhvata" sa tajnog spiska koji je haško tužilaštvo priložilo novom predlogu optužnice protiv Gotovine, Čermaka i Markača za zločine u akciji Oluja i posle nje. Na spisku su bivši ministri Jure Radić i Ivan Jarnjak, šef tajne službe Markica Rebić i generali Mate Laušić, Miljenko Crnjac, Rahim Ademi i Mirko Norac. Prema navodima optužnice, cilj udruženog zločinačkog poduhvata bilo je proterivanje srpskog stanovništva silom, zastrašivanjem, prisilnim raseljavanjem, oduzimanjem ili razaranjem imovine.

Markica Rebić, nekadašnji šef tajne službe, kaže da mu nije jasna situacija u kojoj se našao: "Mi smo posle rata rasterani, oterani u šume, naterani da se branimo onako kako se ko snađe. Ne postoji državni rezon u zaštiti državnih interesa, koji su očigledno narušeni". Zvuči poznato.
Gotovo istovremeno, MUP Srbije priveo je sedam osumnjičenih (imena za sada nepoznata) koji su u oktobru 1991. u Hrvatskoj, u Lovasu kod Vukovara, počinili ratne zločine. Osumnjičeni se terete za ratne zločine protiv tamošnjih civila. Najviše civila stradalo je u minskim poljima u koja su ih naterali pripadnici Belih orlova i paravojne formacije Dušan Silni. U Hrvatskoj će hapšenje sigurno biti primljeno sa zadovoljstvom, jer za zločin u Lovasu još niko nije odgovarao. Pošto se i u Hrvatskoj vode sudski procesi za zločine Hrvata nad Srbima, gonjenje odgovornih za Lovas verovatno će biti shvaćeno kao uspostavljanje ravnoteže.

Uljuljkani u normalan, svakodnevni život, a verujući da je na prošlost stavljena tačka, sedmorica osumnjičenih s jedne i sedmorica s druge strane barikada verovatno su se nadala da nikad neće odgovarati za ono što su počinili tokom rata.

Pravni sistemi u obe zemlje u vreme ratnih sukoba funkcionisali su tek formalno. Zar bi se neko usudio da optuži nekog pripadnika Belih orlova? Ili, ko bi u ono vreme smeo da optuži Matu Laušića za zločine počinjene u Lori?

Ratni zločin ne zastareva. U ratnim vremenima na to se nije mislilo ni na jednoj strani. Da li je došlo vreme kada na obe strane, i na ostalima, ima više spremnosti da se pogleda istini u oči?