Strah od popravnog

Tek što su se stišale balkanske turbulencije, inicijativa Evropske unije o stvaranju slobodne balkanske ekonomske zone ponovo je kod nekih oživela strepnju da strane sile žele da nametnu balkanskim zemljama nekadašnje okvire razvoja, iz kojih su nedavno izašle. Vratila se strepnja od oživljavanja nesuglasica i nesporazuma, zbog kojih je nestala jedna država, SFRJ. Ona jeste sadržala klice razdora, ali i snagu da se okupljeni narodi mnogo snažnije odupiru stranim interesima za potčinjavanje, kao i smelijem prilagođavanju procesima globalizacije, koji nisu uvek naklonjeni slabijim državama.

Zamisao Evropske unije, koju povremeno iskazuju predstavnici Nemačke, Engleske, pa i Francuske, jeste da buduću slobodnu ekonomsku zonu obrazuju u prvom trenutku pet zapadnobalkanskih zemalja (Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija; Crna Gora u vreme pokretanja ove inicijative još nije bila nezavisna), pretendenata na ulazak u Uniju, kojima bi ovo iskustvo pomoglo da lakše savladaju fazu prilagođavanja budućem članstvu. U prvoj fazi ove države bi ukinule restriktivne, a zavele uobičajene instrumente slobodnog trgovanja (carine, kontingente, kvote izvoza i uvoza, razne sertifikate o poreklu robe), odobravajući svaka svakoj tzv. klauzulu "najvećeg povlašćenja".
Evropska unija će se tek izjasniti o obliku ove slobodne zone kao i u kojem vremenskom periodu bi se ona imala ostvariti, polazeći od činjenice da danas u svetu ima više ovakvih okvira i u teorijskom i stvarnom pogledu. Prilika je da kažu svoje imaće i zemlje o kojima je reč. Otkuda se ova inicijativa pojavila upravo sada; šta je njen cilj i kakav značaj nosi za pomenute zemlje, eventualne učesnice u budućoj slobodnoj ekonomskoj zoni; konačno, kakvi su porivi u Uniji pokrenuli ovakvu inicijativu?

Što se tiče zapadnobalkanskih zemalja, predviđenih za obrazovanje Zone, one su svakako iznenađene, utoliko pre što su nedavno (sem Albanije) izašle iz jedne balkanske federacije, bivše Jugoslavije, pa im stvaranje novog regionalnog okvira izgleda kao vraćanje na popravni ispit. Naročito burne reakcije stigle su od hrvatskog rukovodstva i tamošnjih analitičara. Ostale balkanske zemlje, iako i same usmerene ka što bržem prijemu u Uniju, ovaj korak nisu unapred odbacile. Istina, prećutno ga verovatno smatraju privremenim zaustavljanjem i nepotrebnim usporavanjem na putu ka Evropi.

Međutim, sve češći signali, bilo od Nemačke, Engleske, ili naročito zemalja koje su nedavno odbile prihvatanje evropskog ustava (Francuske i Holandije), mora da zabrine rukovodstva zemalja pretendenata na prijem u članstvo Unije, bilo da prethodno prođu kroz slobodnu trgovinsku zonu, bilo da dobiju tzv. status "privilegovanog partnera, koji im se sve češće nudi (najnoviji predlog nemačke kancelarke Angele Merkel).
Nema sumnje da određene promene dolaze zbog određenih unutrašnjih ekonomskih teškoća u pojedinim zemljama članicama, čije stanovništvo zazire od novih kandidata, pre svega zbog pritiska na domaća radna mesta, ali i troškova koje Unija treba da podnese prilikom prijema svake nove zemlje. Javljaju se i određena nezadovoljstva tamošnjeg stanovništva, koje veruje da su neke teškoće posledica proširenja Unije.

Sve češće se postavljaju pitanja: gde su granice Unije i šta ona danas predstavlja? Kako izgleda, nisu više dovoljna nekadašnja objašnjenja osnivača Zajedničkog tržišta da se gradi "Nova Evropa"? Nove ekonomske zajednice se grade i u drugim delovima sveta, kao što su, primera radi, zajednice između SAD, Kanade i Meksika, Rusije i Belorusije itd, što ukazuje da novo vreme traži nova objašnjenja.