Ćutanje za Srbiju

Umesto da se pozabavi gorućim pitanjima ove zemlje, parlament Srbije se posle tromesečne pauze sastao, kako se ispostavilo, samo da bi čitava dva minuta odao poštu Slobodanu Miloševiću. Prvi minut odćutali su u stavu mirno samo socijalisti, a posle sat i po vremena, pred očima javnosti, pridružili su im se i radikali u stojećem, i "zatečeni" poslanici DSS - u sedećem stavu. Privid nedostatka kvoruma u danu kada su se poslanici tiskali po hodnicima, a naročito činjenica da su pogrešno usmerene TV kamere slikale praznu salu, socijalistima su poslužili kao izgovor da repriziraju čitavu predstavu. Ako ništa drugo, ova nesuđena sednica parlamenta, u trajanju dva minuta, poslužila im je za "poentiranje", dok su ostali nastojali da sačuvaju stečene poene.

Socijalisti su pokazali da i mrtav Milošević može da ucenjuje čitav svet, ali i ko su njegovi istinski protivnici, a ko poštovaoci. Dok su se oni iz G17 Plus, SPO, SDPO, NS i Za evropsku Srbiju distancirali od celog događaja time što su izašli iz skupštinske sale, "iznenađenim" poslanicima DSS koji, istina, sede do prozora, vrata su bila predaleko. Umesto da se javno suprotstavi farsi u parlamentu, vodeća vladajuća stranka našla je način kako da svima ugodi - da se mirnim prisustvom u sali njeni poslanici ne zamere socijalistima koji podržavaju Vladu, a sedećim stavom - izbiju argumente kritičarima da su odali poštu čoveku koji je, zapravo, "ubio" Srbiju.

Čitav događaj mogao je, da su hteli, da preraste u ćutanje za Srbiju. Iz DSS se nisu pretrgli da odaju poštu svima onima koji su stradali od miloševićevog režima, Stamboliću, Đinđiću, funkcionerima SPO, novinarima, otporašima, građanima, pa čak ni da se zvaničnim papirom ograde od zločina u Srebrenici i drugim stratištima u Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu, pa i u Srbiji.
Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković, koji ni vikendom ne propušta priliku da "čuva" Skupštinu i promoviše se pred kamerama, naprasno se razboleo i prepustio vođenje sednice socijalisti Zoranu Anđelkoviću. Kako je pao izbor baš na njega, a ne na nekog od preostalih šest potpredsednika? Da je zamolio onog iz DS, možda bi se i demokrate pojavile u parlamentu i sprečile "srpsku sramotu" koja je koštala milione dinara za poslaničke dnevnice, smeštaj, putovanja... Možda su tome doprineli i lideri DS i DSS koji se pogađaju da li će međusobna saradnja biti uslovna ili bezuslovna. Spominju se i neki prioriteti, ali se ne spominje da Srbija klizi, tone, pliva, trese se...