Dokle se zaista proteže Evropa?

Gde bi mogle biti konačne granice Evropske unije i koliko zemalja ona može najviše da objedini, a da to ne ugrozi njen smisao? Izgleda da niko više ne ume da odgovori na ova tri naizgled jednostavna pitanja, od kojih zavise budući izgled, veličina i struktura Evropske unije

Aleksandra Mijalković
Podeli

Gde bi mogle biti konačne granice Evropske unije i koliko zemalja ona može najviše da objedini, a da to ne ugrozi njen smisao? Izgleda da niko više ne ume da odgovori na ova tri naizgled jednostavna pitanja, od kojih zavise budući izgled, veličina i struktura Evropske unije.

Nekada toliko ponosna što je sposobna da pod svojim okriljem okupi najrazličitije narode, kulture i običaje (naravno, pod uslovima da svi dele zajedničke vrednosti demokratije, vladavine prava i otvorene tržišne ekonomije), sada izgleda kao da se EU sprema da odstupi od svojih načela. Iako i dalje govori o ravnopravnosti svih svojih članica i o dobrodošlici onim državama koje je već pozvala da joj se jednog dana pridruže, već smišlja „zaštitne klauzule” kojima se pridošlicama mogu uskratiti neka prava koja imaju „stare” članice i pravi odstupnicu za slučaj da unutar Unije prevlada stav o „zamrzavanju” daljeg proširenja.

Prve na meti ovih promena su Rumunija i Bugarska, kojima se lako može dogoditi da se, umesto 1. januara 2007, pridruže Uniji godinu dana kasnije (ukoliko EU u maju oceni da još nisu ispunile sve kriterijume), a i tada nije izvesno da će odmah moći da koriste sve pogodnosti članstva. Slično bi mogla da prođe i Hrvatska, koja je tek počela pregovore o članstvu, dok se prijem Turske i Makedonije, koje takođe imaju status kandidata, već dovodi u pitanje u mnogim konzervativnim, mahom demohrišćanskim krugovima u EU.

Umesto obećanog članstva, Makedoniji, Albaniji, BiH i SCG, mnogi evropski državnici, a najglasnije nemačka kancelarka Angela Merkel, nude „privilegovano partnerstvo” kakvo je doskora bilo namenjeno zemljama iz „EU okruženja”, a ne budućim članicama.

Zagovornici teze da Evropska unija ne bi trebalo da se proširuje sve dok ne stekne jasniju sliku o svom budućem izgledu i ustrojstvu ističu da je EU i dospela u krizu, jer je prebrzo primila prevelik broj novih (bivših komunističkih) zemalja, koje su se uz to veoma razlikovale od stare „petnaestorke”. Dodaju da je EU već dostigla maksimum svoje rastegljivosti, te zato mora jasno staviti do znanja da nije svaka evropska zemlja potencijalni član Unije, makar do kraja ispunila sve potrebne uslove.

Ovakve poruke duboko su potresle građane regiona. Njima je pre tri godine u Solunu, a zatim i mnogo puta nakon toga, obećano da ih čeka „evropska budućnost”. Na sastanku Saveta ministara EU u Briselu krajem februara, a zatim i posle neformalnog martovskog susreta evropskih šefova diplomatija sa zapadnobalkanskim kolegama u Salcburgu, zemljama zapadnog Balkana je potvrđeno da će jednoga dana biti deo Unije, kad ispune uslove za članstvo.

Odustajanje od solunskih obećanja ili, kako neki stručnjaci to nazivaju, njihovo „razvodnjavanje” ponudama „posebnih odnosa sa EU” i „privilegovanog partnerstva” ozbiljno bi poljuljalo poverenje žitelja naše i ostalih balkanskih država i u Uniju i u domaće lidere koji su, u ime „evropske perspektive”, za svoju zemlju ubrzavali političke i ekonomske reforme. Sad ih građani pitaju: Zašto? Ako im se odgovor ne svidi, možda će na sledećim izborima radije podržati neku drugu, manje „evropsku” opciju. A Evropska unija će, umesto o rastegljivosti svojih granica, opet početi da brine o njihovoj bezbednosti.

Info

Čudo u Užicu

Bavim se ovde teatrom već četrdeset godina. Sarađivala sam sa pozorištem „Puž“ Branka Milićevića, puno sam radila sa Jovanom Ćirilovom, sa Acom Popovićem, Mirom Trailović i Dobrilom Stojnić. Oni su deo tradicije „La Mame“. Sa svima sam radila vizuelni teatar koji obiluje plesom i muzikom. Radila sam u Kini, Australiji, Ukrajini, širom sveta, ali nisam videla ovako emotivan teatar kao što je užički

Pregled stampe četvrtak 30.03. 12:38 Komentara: 0

Otkaz za Kariće

Poštujući pravilo pretpostavljene nevinosti kada je reč o sumnjama za finansijske malverzacije u kojima je, navodno, država oštećena za 700 miliona evra, teško da možemo naći primereniju izreku od one "tresla se gora rodio se miš." Tako narod kaže za situacije poput ove u kojoj umesto trijumfa krivičnog zakonika, tzv. pravne države, pravosuđa, pa i pravde jedino pozitivno brojanje zabeleži - Zakon o radu

Pregled stampe četvrtak 30.03. 12:33 Komentara: 0

Karići otpušteni iz "Mobtela"

Bojan, Ivan i Zoran Karić dobili su otkaze u „Mobtelu”, jer se već duže vreme nisu pojavljivali na poslu. Zbog neopravdanih izostanaka s radnih mesta prvi domaći operater mobilne telefonije se zahvalio na saradnji i gotovo celokupnom bivšem menadžmentu koji se jednostavno izgubio pošto je država krajem prošle godine preuzela rukovođenje mrežom 063.

Pregled stampe sreda 29.03. 09:45 Komentara: 0

Ćutanje za Srbiju

Umesto da se pozabavi gorućim pitanjima ove zemlje, parlament Srbije se posle tromesečne pauze sastao, kako se ispostavilo, samo da bi čitava dva minuta odao poštu Slobodanu Miloševiću. Prvi minut odćutali su u stavu mirno samo socijalisti, a posle sat i po vremena, pred očima javnosti, pridružili su im se i radikali u stojećem, i "zatečeni" poslanici DSS - u sedećem stavu. Privid nedostatka kvoruma u danu kada su se poslanici tiskali po hodnicima, a naročito činjenica da su pogrešno usmerene TV kamere slikale praznu salu, socijalistima su poslužili kao izgovor da repriziraju čitavu predstavu. Ako ništa drugo, ova nesuđena sednica parlamenta, u trajanju dva minuta, poslužila im je za "poentiranje", dok su ostali nastojali da sačuvaju stečene poene.

Pregled stampe sreda 29.03. 09:40 Komentara: 0

Jedan od najboljih na svetu, a ostao bez stipendije

Dvedesetčetvorogodišnji Ratko Janković, koji je sa svim desetkama završio studije iz oblasti finansija na Teksaškom univerzitetu, nije dobio godišnju stipendiju za postdiplomske studije na Sorboni od 1.250.000 dinara iz Fonda za mlade talente Vlade Srbije. Obrazloženje Komisije za dodelu stipendija je da Ratko studije nije završio u Srbiji, što u uslovima konkursa, inače, nije ni stajalo. Stajalo je, međutim, da će stipendista morati da radi minimum pet godina u Srbiji, a Ratko nema ništa protiv. Zašto je onda Komisiji bitno gde je Ratko završio studije, pogotovu što je 15 stipendija ostalo nepodeljeno?

Pregled stampe sreda 29.03. 09:38 Komentara: 1

Teško se praštaju tuđi uspesi

Prvo sistem vrednosti je iz osnova poljuljan i pomerean. A, eto, i glumci moraju od nečeg da žive. Svi se ostrvili na glumce koji rade reklame a šta ćemo sa silnim funkcionerima i političarima koji su vazda (plaćeni) članovi u nekim Upravnim odborima a o mahinacijama da i ne govorimo. Uostalom, ko će da reklamira ako ne glumci

Pregled stampe utorak 28.03. 12:14 Komentara: 0

Ispipavanje terena

Konačno, samo naivni bi mogli verovati da u DS nisu očekivali sličan odgovor. Ali ponuda daje DS odstupnicu i opravdanje da se vrati u parlament budući da meseci apstinencije nisu ostali bez efekta po rejting stranke

Pregled stampe utorak 28.03. 12:11 Komentara: 0
strana 1 od 44 idi na stranu