Žene osvajaju političku scenu

Tako je u Nemačkoj, a šta je sa Srbijom? Ivana Dulić-Marković, ministarka za poljoprivredu, jedina je u Vladi Srbije stala rame uz rame sa još 16 ministara, potpredsednikom i premijerom Vlade. U prošlom mandatu Skupštine Srbije predsednica je bila Nataša Mićić, dok je u sadašnjem samo radikalka Gordana Pop-Lazić dospela do potpredsedničke funkcije. Takođe, samo je jedna gradonačelnica u Srbiji - Novosađanka Maja Gojković. Ženama koje su stručne u svom poslu pripale su i funkcije šefice Koordinacionog centra za Kosovo (Sanda Rašković-Ivić), predsednice Vrhovnog suda Srbije (Vida Petrović-Škero), dok je jedina predsednica parlamentarne stranke Nataša Mićić koja je na čelu GSS. Snežana Lakićević-Stojačić izabrana je za potpredsednicu Olimpijskog komiteta SCG, dok je na pleća dve žene pao koordinatorski posao pridruživanja EU: Tanja Miščević šefica je Kancelarije za pridruživanje EU Vlade Srbije, a sličan posao na nivou državne zajednice uspešno obavlja Jela Baćović.

Primena kvota na lokalnim izborima 2004. godine negirala je uvrežena balkanska pravila da „ženama nije mesto u politici“ i omogućila da se procenat žena u lokalnim skupštinama poveća sa nivoa arapskih zemalja od pre 2000. godine na današnji prosek između 15 i 25 odsto. Prvo mesto zauzima parlament Kikinde sa čak 41 odsto žena odbornica, a među prvima su i centralne beogradske opštine. U Skupštini je taj procenat niži i iznosi 10,8 odsto, a G17 plus je stranka sa najvećim brojem poslanica. U skupštinama EU zemalja prosečno je zastupljeno 23 odsto poslanica, ali prosek EU snižavaju nove članice poput Slovenije i Mađarske. Što se budućih članica EU tiče, Srbija je znatno iznad Rumunije u čijem parlamentu je svega pet odsto žena, dok u klupama lokalnih skupština Bugarske sedi 23 odsto poslanica.

U OEBS poručuju da kvote nisu iskorak za feministkinje, već mere kompenzacije u izbornom sistemu zbog postojanja strukturalne, istorijske diskriminacije. Uvođenje kvota sistema trebalo bi da doprinese miru, poštovanju ljudskih prava, demokratizaciji, promenama u političkim prioritetima i političkoj kulturi.