U ime netalasanja sve je pretvoreno u pijacu

Neposredno pred Danasov novogodišnji intervju sa ministrom spoljnih poslova Srbije i Crne Gore i sa predsednikom Srpskog pokreta obnove Vukom Draškovićem, SPO je u novoj etapi parlamentarnog vašara izgubio još jednog poslanika tako da je ova stranka sa 13 poslanika koliko ih je imala nakon izbora, danas spala samo na tri.
- Ako neko nema političku viziju, ako pri tom nema ni političku volju, a povrh svega nema ni političku odlučnost da nešto promeni, onda je rezultat haos, lutanje, upravo ovo što imamo.

 To je vaša ocena parlamentarne situacije u Srbiji?
- I parlamentarne i vanparlamentarne. Kako je moguće bilo kojim argumentom pravdati činjenicu da je pet godina posle 5. oktobra na snazi Miloševićev ustav? Ko je to smislio? Da se jedan ustav koji je prema svom tekstu nepromenjiv i večan, ne može nikako drugačije menjati nego po toj propisanoj proceduri. Kako je moguće da pet godina posle 5. oktobra nije promenjen ni izborni zakon Srpske radikalne stranke? Dakle, Miloševićev ustav, radikalski izborni zakon. To je okvir i obruč našeg političkog trenutka. Oba ta obruča moraju da se slome ako mislimo da zaustavimo sunovrat i parlamenta i političkih institucija, i države.

 I dobro, da li sve ovo što ste rekli nama, kažete predsedniku države, premijeru, i drugim ljudima koji mogu da utiču na "razobručavanje" Srbije? Šta vam oni odgovore?
- Naravno da ovo govorim i čelnim ljudima u državi, i stranka to saopštava javno, ali kao da govorite zidovima. Ova bruka u parlamentu, recimo, može da se preseče pravno, brzo i elegantno, donošenjem ustavnog zakona koji se donosi po proceduri predviđenoj za sve druge zakone, po kojemu bi se osporila ili oborila ona potpuno proizvoljna i neodrživa odluka Ustavnog suda Srbije da mandati pripadaju poslanicima, a ne političkim strankama. Eto, u ime nekakvoga legalizma, oportunizma, netalasanja, sve je pretvoreno u pijacu, i danas od srpskog parlamenta nema beskrupuloznije pijace u Srbiji. Ali, ta pijaca i ta amorfna masa donosi reformske zakone, pa još i deklaracije i rezolucije, na primer onu o Kosovu, koje bi kao trebalo da nas obavezuju?
- Proevropski zakoni se moraju donositi ako mislimo u Evropu. Druga je stvar što nema kampanje za objašnjavanje značenja tih zakona i što se oni veoma često ne primenjuju. Ne verujem da je bila potrebna ijedna rezolucija o Kosovu i Metohiji, bar ne ovakve kakve su do sada donošene. Sve te rezolucije polazile su od nerealnoga, odnosno od neistinitog. U svima njima ističe se da ćemo mi sačuvati puni teritorijalni integritet i suverenitet Srbije na KIM, što bi trebalo da znači da tu punu vlast nad KIM Srbija ima, pa je sada samo treba održati i pričvrstiti. To je najveća politička neistina. Srbija od 10. juna 1999. nema nikakvu vlast nad KIM. Nas dvojica možemo da krenemo u bilo koju zemlju sveta kad hoćemo, ali na KIM možemo da odemo samo ako nam gubernator Soren Jesen Petersen to dozvoli. Voljom pobednika u ratu 1999, ratu koji su skrivili Slobodan Milošević, JUL i SRS, svi simboli srpske države, uz vojsku i policiju, prognani su sa Kosova i zaveden je protektorat. To je realnost, i u predstojećim pregovorima mi sadašnje privremeno stanje treba da formulišemo kao neki novi i trajni budući status KIM.
 Opet se govori da ne treba raspisivati izbore dok se pregovara o Kosovu. Zar Srbija izborima i pristojnijom skupštinom ne bi mogla da pokaže i izvesnu dozu ozbiljnosti i demokratske snage?
- To nije lako pitanje da bi se prelomilo u sekundi. Nema te izborne kampanje i postizbornog perioda u kome će se sastaviti nova vlada da može trajati manje od pet meseci, a bilo je predviđeno da razgovori o budućem statusu Kosova budu okončani do juna naredne godine, u šta ja ne verujem, ali verujem da od juna počinje onaj drugi deo pregovora o određivanju samog statusa, a da se do juna vode oni suštinski razgovori o pravima ljudi, o formiranju novih opština, zaštićenih zona, o imovinskom deobnom bilansu Srbije i Kosova... E, sad ko će usred izborne kampanje da se bavi Kosovom. Svi će požuriti da se bave svojim strankama, i ne znam kako bi narod ovde gledao da se, dok Ahtisari sa Albancima razgovara o budućem statusu Kosova, Srbi prepiru između sebe oko raspodele političke moći u parlamentu. Pod uslovom da bi na tim novim izborima pobedile proevropske snage, mi bismo dobili situaciju kakvu već sada imamo - da su te snage u većini i da nam niko ne bi mogao garantovati da opet ne bismo zapali u ćorsokak u kome smo sada, i kada zbog zavađenosti zapravo i nema tog osećaja parlamentarne većine.
 Ako to razumemo na način da u sledećoj godini neće biti izbora...?
- Ja ne kažem ni da ih hoće, ni da ih neće biti. Samo kažem, ako bi ih bilo, onda bi pre toga trebalo usvojiti i ustavni zakon i novi izborni zakon prema kome bi mandati apsolutno pripali političkim strankama u proporcionalnom sistemu, promeniti izborni cenzus i onemogućiti odlivanje velikog broja glasova onima kojima ti glasovi nisu ni dati. I kada bi se moglo propisati, ali kako to uraditi, da izborna kampanja bude kratka i da u roku od recimo 10 do 15 dana od izbora bude formirana vlada. Rokovi su jako nabijeni. Nije u pitanju samo Kosovo. Do kraja aprila se odlučuje o opstanku državne zajednice, ako njena budućnost bude odlučivana na referendumu. Možda i pre aprila ukoliko se ona naprosto raspadne.
 Onako, sama od sebe?
- U situaciji kada nestaje jedna država, i kada unutar njenih granica nastaju dve međunarodno priznate suverene države, treba brzo urediti stotine drugih, zakonodavnih i tehničkih pitanja, da bi te dve države mogle da zažive, da ne bi nastupio period pravnog haosa, da ne bi došlo do užasnih potresa i u Srbiji i u Crnoj Gori. Ako referendum ne uspe, već je izvesno da će posle toga brzo usledili neposredni izbori za parlament državne zajednice, da bi uz posredovanje Evropske unije bila promenjena Ustavna povelja i zamenjena ustavom jedne funkcionalne države koja bi imala funkcionalne organe vlasti - i parlament i predsednika, sud, vojsku, diplomatiju i jednu međunarodnu adresu. Posle toga ne bi ni u razgovorima za priključenje EU bilo duplog koloseka. Postojao bi samo jedan. Ali, ako referendum uspe, onda gluvo doba ne sme da traje ni dva sata, jer svi tehnički dogovori moraju biti postignuti unapred.
 O tome, naravno, niko ovde ne razmišlja. Reakcije prema Crnoj Gori su uglavnom pune cinizma?
- E, umesto tog cinizma i radikalskih parola kojih smo se naslušali, energije obe vlade, i srpske i crnogorske, moraju se usmeriti ka pravljenju ove dve varijante sporazuma. To bi doprinelo i da referendum bude održan u smirenoj atmosferi. Ja sam, i to nikad nisam krio, zagovornik zajedničke države, ali sam se osećao bedno kao Srbin i kao intelektualac kad je ovih dana Srbiju zapljusnuo jedan talas ruganja samom kralju Nikoli. To je mizerno, to je jadno. Crna Gora i Srbija postale su međunarodno priznate države istoga dana 13. jula 1878. na Berlinskom kongresu. Crna Gora je bila država taman onoliko u prošlosti koliko je bila i Srbija. A, taj kralj Nikola u nekoj našoj zajedničkoj istoriji je doživljavan jednako kao što su doživljavani i kralj Petar i kralj Aleksandar. Plašim se da će eventualni razlaz biti uz mržnju, uz nasilje nad istorijom, uz mržnju u porodicama. Ne zaboravimo da nikad mržnja toliko snažno ne eksplodira nego kada ona bukne između najrođenijih.
 Koja će po vama Miloševićeva tvorevina duže trajati: ustav ili država Srbije i Crne Gore?
- Ustav, nažalost. I sada mi odgovaraju da se procedura za promenu ustava mora poštovati. A ja kažem, ako ta procedura ne bude promenjena, mi ćemo umreti, a ostaće na snazi Miloševićev ustav. Pa ni Kaligula nije držao konja u Senatu duže od dve godine, a ovaj "konj" od našeg vrhovnog zakona se proglašava večnim. Mi smo jednopartijska država, ako ćemo po ustavu. Temelj naše ekonomije je društvena svojina, ako ćemo po ustavu. Vladajuća partija je komunistička partija, ako ćemo po ustavu. Sve je to promenjeno, ali se ustav, eto, ne može promeniti.
 Da li ćemo na kraju 2007. moći da kažemo da je Srbija bar jedno pitanje, od Kosova, saradnje sa Haškim tribunalom, i odnosa sa Crnom Gorom, skinula sa dnevnog reda, i da li bi bilo pomalo nekulturno da nas vlast u 2007. uvede sa istim trilingom tema, a da u međuvremenu zbog "viših interesa" ne bude izbora?
- Tokom 2006. najmanje dva pitanja biće skinuta sa dnevnog reda, bila Srbija pripremljena za to ili ne. Rešiće se pitanje statusa državne zajednice crnogorskim referendumom i verovatno će se rešiti pitanje budućeg statusa Kosova voljom međunarodne zajednice bez obzira na to da li će biti postignut konačni sporazum između Beograda i Prištine. Iako je na snazi jedan od principa Kontakt grupe da nema nametnutog rešenja, plašim se da će na kraju i Beograd i Priština doći u situaciju da odbijajući kompromisna rešenja budu suočeni sa nametnutim rešenjem od strane Kontakt grupe i samog Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To znači da su u volji Srbije dva pitanja: uklanjanje haške prepreke i sudbina Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To isključivo zavisi od onoga što će se događati u Srbiji. Ako haška prepreka ne bude uklonjena, nema Brisela, nema Partnerstva za mir, nema evropskih integracija. To je više nego jasno.
 Šta planira SPO u 2007. s obzirom na trenutno prilično nezgodnu parlamentarnu poziciju?
- SPO je na poslednjim izborima izborio status relativno uticajne partije i sav moralni sunovrat srpskog parlamenta počeo je organizovanom zaverom protiv SPO. Vratimo film jedno godinu dana unazad, pa ćemo doći do one sednice Glavnog odbora na kojoj je SPO zatražio korenite evropske reforme, razgrađivanje Miloševićevog nasleđa, njegovih službi bezbednosti, ispunjavanje obaveza prema Haškom tribunalu, promenu ustava. Surovo smo kažnjeni. U prvom naletu nam je oteto devet poslanika, da bi nedavno bio otet još jedan. Mi smo u stranci spuštali prag trpljenja i tolerancije u strahu da bi vanredni izbori mogli da donesu još veće zlo. Ovo što je danas ne valja ništa. Ono što može da nam se desi veoma brzo, ravno je katastrofi. Mislim na pobedu Srpske radikalne stranke i takvih "patriotskih snaga". Sva istraživanja javnog mnjenja ukazuju da je "Hanibal ante portas". Zamislite samo na trenutak situaciju kada na svim svetskim medijima osvane da se Srbija vratila u vreme Slobodana Miloševića.
 Vi ne verujete u reformu radikala i socijalista?
- Ako bi se SRS reformisala, onda ona ne bi bila SRS, morali bi da je vode neki drugi ljudi i morali bi neki drugi ljudi za nju da glasaju.
 Da li Vladu u kojoj sede i ministri SPO podržava SPS Slobodana Miloševića, ili neka druga SPS?
- SPS je daleko od vlasti, ali SRS je pred vratima vlasti. I čak mislim da oni sami izbegavaju da odmah dođu na vlast jer čekaju da neko drugi bude okrivljen za raspad državne zajednice, da neko drugi bude okrivljen za, kako oni govore, gubitak Kosova, pa da posle svega, kad sve bude završeno, u Beograd ujašu kao pobednici. Zahtevi da do izbora dođe odmah imali bi smisla kada bi Srbija bila pozorišna scena i kada bi komad trajao jedno dva sata: vanredni izbori - radikali na vlast - pa neka kosovsko pitanje rešavaju oni koji su kosovsku jamu i iskopali. Ali, čini mi se, da su takvi eksperimenti nedopustivi. Ko može da garantuje da ovo neće biti ishod takvih izbora. Pa, imali smo ih nedavno u Bačkoj Palanci. I u Kuli. Samo neuki neće da protumače rezultate. Proevropske snage su u manjini. I to u Vojvodini. Možemo tek da mislimo kako li će proevropske snage proći na jugu Srbije, u istočnoj Srbiji, pa Boga mi, i u samoj Šumadiji gde se krvna slika biračkoga tela naglo menja i klatno ide u pogrešnom smeru.
 U poslednje vreme kao da niko, pa ni vi i SPO, ne insistirate na monarhiji. Da li je stvarnost potisnula temu u drugi plan, ili je Đinđić tako postavio stvari da se kraljevska kuća nešto posebno ne bi drugačije ponašala i imala poziciju kao da je Srbija i formalno monarhija?
- Mislim da je u srpskom parlamentu samo SPO jasno i nedvosmisleno monarhistička stranka. Da bi taj naš programski cilj u čiju sam opravdanost danas uvereniji nego pre 15 godina, mogao da se pretoči u stvarnost, potrebna su najmanje dva preduslova: prvi je da većina građana Srbije na prvim izborima da glas monarhističkoj stranci ili strankama; drugi je uslov i da se sam kralj snažno založi za kraljevinu.