Izručićemo Mladića, siguran sam

Srbiji nisu potrebni izbori u jeku pregovora o Kosovu i Metohiji, u toku raspleta odnosa u državnoj zajednici, u vreme zamaha pregovora sa Evropskom unijom i dok ova vlada ima većinu u parlamentu - poruka je predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice u novogodišnjem intervjuu za „Blic“. Na pitanje šta misli o stavu predsednika Republike Borisa Tadića da je Srbiji potrebna nova, stabilna vlada baš uoči rešavanja tih ključnih problema, Koštunica odgovara:

- Želim samo da podsetim na činjenicu šta je sve vlada uradila u protekle gotovo dve godine. Malo koja vlada je donela toliko važnih zakona, preko 200, to je zaista rekord kojim vlada može da se podiči. U pitanju nije samo broj, već i kvalitet tih zakona. To su sistemski zakoni, u svemu usklađeni sa evropskim standardima. Sem toga, Vlada je napravila prva dva velika koraka ka EU - prvo se došlo do pozitivne studije o izvodljivosti, a zatim i početka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. U odnosu na prethodne, ova vlada je najviše uradila i na planu saradnje sa Haškim tribunalom. Uradilo se jako mnogo i kada je reč o poslovnoj sigurnosti u zemlji. Podsetimo se izveštaja Svetske banke i ocena svih relevantnih međunarodnih institucija o kvalitetu i brzini reformi u Srbiji. Stav predsednika Tadića jednostavno nije potkrepljen. Na drugoj strani imamo činjenice i rezultate koji nesumnjivo doprinose ostvarivanju državnih interesa. Stavimo te dve stvari na kantar i videćemo šta će uveliko pretegnuti. Znači, ništa od prevremenih izbora?

- Sva ta priča o izborima je destruktivna sa stanovišta države. Sa stanovišta ličnih, partijskih interesa, želje da se imaju izbori po svaku cenu, ona možda nešto znači. Zašto je destruktivna i neodgovorna?

- Izgubićemo šest meseci u jeku važnih pregovora po sudbinu zemlje. A onda, posle izbora, sigurno je da niko neće imati većinu da sam formira vladu. Nisam siguran da će tada biti moguće napraviti kombinaciju između onih koji su mislili na državu i delovali konstruktivno i onih koji su mislili na svoje stranke i delovali uskostranački. Verujete da možete izgurati ceo mandat sa sve tanjom većinom u parlamentu?

- Kao i mnoge koalicione vlade u svetu, ni ova nema podršku neke ogromne većine u parlamentu. Ali ta većina postoji i to je ono što je bitno. Dok postoji nema razloga za izbore. Dok neki ne pokupuju dovoljno poslanika...

- Korupcija u parlamentu je ozbiljna pojava koja poprima razmere male epidemije. Treba stati na put moći novca. Nije novac taj koji treba da ima presudnu ulogu u politici. Ideje treba da imaju. Naravno da se ideje ostvaruju i uz pomoć novca, ali tamo gde novac pretegne nad idejama, u ozbiljnom smo problemu. Kako stati na put finansijskim moćnicima?

- Radikalnijim izmenama izbornog zakona, kojima bi se pre svega zaštitila volja građana na izborima. Ako to ne možemo da zaštitimo, onda izbori gube smisao. Razlog zbog koga ste protiv izbora su i pregovori o statusu Kosova. Koji je minimum koji ćete prihvatiti kao rešenje tog problema?

- Kosmetsko pitanje mora se rešavati na dobro poznatim principima međunarodnog prava i evropskih vrednosti. To znači poštovanje suvereniteta jedne zemlje, rešavanje manjinskog pitanja, u ovom slučaju albanske zajednice u okviru međunarodno priznatih granica, kroz suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju i kroz decentralizaciju, kako bi se posebno zaštitili Srbi na Kosovu. Kroz određene horizontalne veze opština sa srpskom većinom, kroz povezivanje tih srpskih zajednica i teritorija na kojima se nalaze srpski manastiri sa Beogradom. To su stavovi koje će zastupati naš pregovarački tim. Postoje možda razlike u terminima koje mi iz tima upotrebljavamo, ali suština je ista. Ako rezultat bude uslovna nezavisnost, kako se sve češće sugeriše, hoćete li ga prihvatiti i potpisati?

- Ne. Nema uslovne nezavisnosti. Nezavisnost je nezavisnost. Zapadni zvaničnici smatraju da je vaš stav o tome kako je Kosmet deo Srbije previše tvrd? Konkretno, ambasador Nemačke, gospodin Cobel, nedavno je poručio da Srbija na tome ne treba insistirati.

- To nije tvrd stav. U poslednje vreme često čujemo: „Manite se legalizma, rešavajte problem Kosova u duhu realizma“. Potrebno je i jedno i drugo. Legalizam podrazumeva poštovanje principa međunarodnog prava, a realizam da se vodi računa o stabilnosti regiona. Nezavisnost Kosova bila bi grubo kršenje svih ovih principa i uvod u nestabilnost na Balkanu. Time bi se stvorio vrlo opasan presedan i kad je reč o drugim evropskim zemljama. Zaista mislite da se nešto nalik problemu Kosova može otvoriti i u uređenim zemljama Zapadne Evrope?

- To su pitanja koja su otvorena i u uređenim zemljama. Kad u jednom trenutku otvorite Pandorinu kutiju i kažete da međunarodno pravo ne važi, onda je sve moguće. Srbija je počela i pregovore sa Evropskom unijom koji navodno mogu biti prekinuti već u februaru ako do tada Haškom sudu ne bude izručen Ratko Mladić?

- Sve stvari su povezane i sigurno je da će stepen saradnje s Hagom uticati i na proces pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i na pregovore o Kosovu i Metohiji. Ali u ovom trenutku nema nikakvog direktnog uslovljavanja. Za mene je najvažnije da je saradnja s Haškim sudom pre svega interes Srbije. Ako je to naš interes, može li i hoće li vaša vlada izručiti Mladića?

- Pođimo od onog što je Vlada do sada uradila. Odnos prema Tribunalu je promenjen i shvaćen kao državna obaveza koja se mora ispuniti. Promenjeno je i gledanje javnosti na ovaj problem. Započeo je proces pomirenja, što je veoma važno za region i Evropu uopšte. Prema tome, ako se do sada sve to uradilo, sigurno je da će se sve uraditi i da se taj najteži deo završi. Da se skine taj kamen sa vrata Srbije. U onom trenutku kad se primaknemo ispunjenju te obaveze, javnost će biti obaveštena. Hoće li vaša vlada ispuniti tu obavezu i isporučiti Mladića?

- Siguran sam da hoće. Da li je tačno da vaši izaslanici pregovaraju sa Mladićem o dobrovoljnoj predaji?

- Nikada nije bilo pregovora sa Mladićem. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da su locirani pomagači Karadžića i Mladića. Iz MUP i BIA tvrde suprotno. Šta vi znate o tome?

- Mislim da je ova izjava specijalnog tužioca imala drugi smisao. Da jednostavno upozori sve one koji bi mogli pomagati haškim optuženicima da nanose štetu državi, ali bi mogli naneti i štetu sebi. Ta izjava je, koliko se meni čini, imala to upozoravajuće značenje. Bliži se i referendum u Crnoj Gori. I dalje je sporna većina za donošenje odluke o nezavisnosti...

- Nije sporna. Jasan stav je sadržan u tački 39 izveštaja Venecijanske komisije: „Neophodna je natpolovična većina ukupnog biračkog tela“. Ali baš taj stav različito tumače pristalice i protivnici nezavisnosti?

- Taj stav je jasan. Ceo tekst je nešto duži jer nema čvrstih pravila kako se referendum organizuje. To nije uobičajena situacija. Nije pravilo da se države rastaču... Vlast Crne Gore upravo tvrdi da se država ne rastače. Pozivaju se na suverenost Crne Gore koja samo treba da odluči o svom statusu.

- Crna Gora je država članica državne zajednice. Da je samostalna država referendum ne bi bio ni potreban. Kad se deo neke države odvaja, onda prosta većina nije dovoljna. To je po meni ne samo pravno pravilo, nego prirodno. Potrebno je više od 50 odsto biračkog tela i to je ono što je Venecijanska komisija rekla. S druge strane, imamo praksu kad su se odvajale bivše republike SFRJ, procenat je bio daleko viši od 50 odsto. Prosta većina je nemoguća da bi se obezbedila stabilnost. Zašto se mešate u unutrašnje stvari Crne Gore?

- Ne mešam se. Beograd i Brisel imaju isti stav po tom pitanju. To nije mešanje, već zastupanje jasnog stava. Đukanović uporno nudi savez nezavisnih država Crne Gore i Srbije. Zašto takav savez ne prihvatate?

- Ne mogu da ga prihvatim zato što ga stvarnost ne prihvata. Savez suverenih država je čista fikcija. Da postoji još negde na kugli zemaljskoj, razmotrio bih ga, ali to ne postoji. S druge strane, za sve one koji tvrde da je sadašnja državna zajednica nefunkcionalna, taj savez bi bio još nefunkcionalniji. U čemu je smisao? Stvari mogu da se razreše na dva načina: Ili će Crna Gora biti nezavisna, pa će morati da se bori za status za koji Srbija neće morati da se bori jer je kontinuitet na državi koja se ne izdvaja, ili će Srbija i Crna Gora kao jedna država na putu ka Evropi morati da položi taj ispit funkcionalnosti. Zajednica će tada morati da bude čvršća jer EU jednostavno ne prihvata nefunkcionalne države. Verujem da će opstati državna zajednica u čijoj osnovi je evropska ideja