Seljak postao princ

Sud u Čačku potvrdio Milutinu Novakoviću iz Donje Gorevnice da je čukununuk Miloševog brata, Jakova Obrenovića

G. Otašević
Podeli

Zemljoradnik Milutin Novaković (81) iz Donje Gorevnice kod Čačka, po osnovu srodstva sa Jakovom i Đurđijom Obrenović, ima sva nasledna prava iz familije Obrenović. Pripada mu i legitimacija za pokretanje izvršenja testamenta kraljice Natalije Obrenović pred francuskim sudom.

Ovako je odlučio Opštinski sud u Čačku, rešenjem koje je ovih dana kao sudija pojedinac doneo Radivoje Aničić, po predlogu Milutina Novakovića i njegovog punomoćnika, čačanskog advokata Nebojše Pavlovića. Time je starini iz pomoravskog sela priznat prinčevski status i pravo da nasledi deo kraljičinog zaveštanja.

Počeli od rodoslova

Deliocu pravde na raspolaganju su bili rodoslov dinastije Obrenović, koji je sastavio istoričar dr Radoš Ljušić, zatim izvodi iz matičnih knjiga, uverenja iz arhiva i veštačenje mr Mihaila Milovanovića. Na osnovu toga utvrdio je da je Milutin u četvrtom stepenu krvnog srodstva u pravoj liniji sa gospodarom Jakovom Obrenovićem, bratom po majci kneza Miloša. U rešenju je ispisan redosled Milutinovih predaka.

Njegov čukundeda Jakov Obrenović, rođen je oko 1767. godine u Brusnici kod Gornjeg Milanovca, od oca Obrena Martinovića i majke Višnje i umro u svom selu 1817. godine. Jakov i žena mu Đurđija imali su ćerku Dmitru (1818–1878), koja je u braku sa Trivunom Novakovićem, takođe u Brusnici, rodila Mihaila Novakovića (1849–1929), umrlog u Donjoj Gorevnici.

U tom selu rodio se Mihailov sin Milorad Novaković (1901–1967) i u braku sa Božidarkom dobio sina Milutina Novakovića (12. april 1925 –). Milutin ima jedinicu Milu (udatu Milojević) a ona, takođe, jednu ćerku Ljiljanu (34), suprugu inženjera Vladana Ćirkovića iz Čačka, s kojim ima sinčića Andreja, koji ima dve godine.

Novog princa Milutina, šta se može, stigla su mnogobrojna leta, pa zimuje u toplom i seća se dana kad je, kao bistra glava, bio najpismeniji seljak u Gorevnici. U kući se nekad, umesto opisa za čiji sređen život, koristila kovanica „k`o kraljica Natalija”. To bi možda i ostalo tek porodična uzrečica, ali se u proleće prošle godine u javnosti pojavila priča o drugim potomcima Jakovljevim.

Tada je Opštinski sud u Gornjem Milanovcu, braću Jakovljević, Slobodana iz Beograda i Srboljuba iz Milanovca, proglasio sa potomke Jakova i Đurđije i mogućne naslednike kraljevskog blaga. Slobodanov i Srboljubov otac Stanimir bio je bela pčela Jakovu Obrenoviću i nema sumnje da je Milutin Novaković, kao čukununuk, bliži srodnik knjaževom bratu po majci.

Htela i dokazala

– Zasmetala nam je ta velika priča o naslednicima i to je bio jedini razlog zbog kojeg sam se obratila Oštinskom sudu u Čačku. Nije mi stalo do neke pompe i prestiža već sam želela i uspela, samo da dokažem da je moj deda to što jeste, čukununuk Jakova Obrenovića – priča nam Ljiljana Ćirković, koja je i pokrenula ovaj postupak.

Ova žena uzdržava se od velikih reči, ali s ponosom kaže da je njen deda, verovatno, najbliži živi srodnik ugašene dinastije. Ljiljana ne zna pojedinosti o testamentu i izvršenju, dodajući tek da bi nezbrinuta deca mogla imati korist od toga. Dedu Milutina nismo primoravali na priču, jer ume da pusti suzu kad se ova tema pomene.

Posle majskog prevrata 1903. godine, sva imovina kraljevske porodice Obrenović pripala je Nataliji, supruzi kralja Milana. Umrla je 1941. godine u samostanu Sen Deni, kod Pariza. Testamentom je velika imanja u Srbiji zaveštala Beogradskom univerzitetu, manastirima i crkvama čiji su zadužbinari Obrenovići, a deo u novcu i umetničkim slikama, kao i deo imovine u Francuskoj, odredila je živim potomcima Jakova Obrenovića.

Pre dve i po godine, ambasada SCG u Francuskoj saopštila je da je testament kraljice Natalije arhiviran u Parizu 1957. godine, i da u francuskom pravosuđu postoji raspoloženje za obnavljanje postupka oko izvršenja poslednje kraljičine volje.

strana 1 od 51 idi na stranu