Na začelju zbog sricanja slova

Svaki peti stanovnik zemlje Srbije nema nikakvu školsku spremu, što samo od sebe mnogo govori o tome zašto smo još uvek duboko u 20. a ne u 21. veku, ali to izgleda nikoga baš ne brine posebno. To što od 6.761.061 starijih od deset godina, u Srbiji živi 232.925 nepismenih, odnosno 357.552 bez školske spreme, a zajedno sa njima još 126.127 sa završena do tri razreda osnovne škole, plus 896.847 sa završenih četiri do sedam razreda osmoletke, dakle 1.380.526 ljudi za koje je čitanje, pisanje i sticanje znanja malo do umereno veći problem.

Nataša Pejčić
Podeli

Svaki peti stanovnik zemlje Srbije nema nikakvu školsku spremu, što samo od sebe mnogo govori o tome zašto smo još uvek duboko u 20. a ne u 21. veku, ali to izgleda nikoga baš ne brine posebno. To što od 6.761.061 starijih od deset godina, u Srbiji živi 232.925 nepismenih, odnosno 357.552 bez školske spreme, a zajedno sa njima još 126.127 sa završena do tri razreda osnovne škole, plus 896.847 sa završenih četiri do sedam razreda osmoletke, dakle 1.380.526 ljudi za koje je čitanje, pisanje i sticanje znanja malo do umereno veći problem. Ako se njima pridruže i oni sa osnovnim obrazovanjem, a u Srbiji ih je po poslednjem popisu stanovništva 1.509.462, moglo bi se, u najmanju ruku, reći da je skoro polovina, odnosno 2.889.988 ljudi u ovoj zemlji nekvalifikovano.

Iako je 3,45 odsto stanovništva nepismeno (poređenja radi, u Mađarskoj je 0,8 odsto, u Rumuniji 2,1 odsto, Bugarskoj 1,7 odsto, Hrvatskoj 2,4 i Sloveniji 0.5 odsto nepismenih), a sudeći po starosnoj i polnoj strukturi ta nedaća ne postoji od juče, nego decenijama, u Srbiji se nijedna državna institucija posebno time ne bavi, kao da ne postoji volja da se nepismenost iskoreni, ili se to uopšte i ne prepoznaje kao goruća nevolja. Taj alarmantni podatak, koji nas tera na začelje kolone zemalja u okruženju, osim zgranutosti izgleda da ne izaziva drugu reakciju, odnosno nekakvu akciju. A stvar je otišla toliko daleko, da bi, uz dovoljnu dozu samokritičnosti, bilo normalno da se osnuje i ministarstvo za nepismene.

Izgleda da su podaci iz popisa 2002. naterali državu da pri Ministarstvu prosvete Srbije 2003. godine osnuje ekspertski tim za obrazovanje odraslih, ali danas, samo dve godine kasnije, toga više nema i zasad se ne zna da li će ga ikad ponovo biti. Jesu li i u ovoj oblasti Pokrajini Vojvodini vezane ruke, pa ne može sama, bez čekanja Republike, da se pozabavi opismenjavanjem svojih stanovnika? Briga Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu ograničena je na one koji su obuhvaćeni sistemom obrazovanja, odnosno školstva, i izgleda da ga ne zanima ono što je van tog dvorišta. Šta je skuplje? Opismeniti nepismene ili hvatati priključak za red u Evropu sa tako teškim kamenom oko vrata?

Ovako se čini da su nepismeni, kao siročići, prepušteni sami sebi. Teško da je ikad i u jednoj zemlji narod samoinicijativno rešio da nauči da čita i piše. Država uvek mora da stoji iza toga, pa tako važi i kod nas. Nije narod svojevremeno izmislio Kiku Bibić, već je taj popularni lik, kao i sama TV serija, nastao na inicijativu države koja je povela veliku akciju opismenjavanja. Šta bi smetalo da uz brigu o demografiji (“24 sata svadba”), samozvana nacionalna televizija, među (takođe nacionalni) interes, odsad uvrsti i učenje azbuke?

Utehe radi, malo bolje stojimo kada su u pitanju školovaniji slojevi, jer je visokoobrazovanih 411.944, a sa višom školom 285.056, ili ukupno 11 odsto građana, budući da je to približan procenat i u razvijenijim evropskim državama: u Francuskoj ih je 11,4 odsto, u Sloveniji i Mađarskoj oko 10 odsto, a iza nas su i Poljska sa 7,9 odsto, i Grčka sa 8,7 odsto. Srednje obrazovanje ima 2.596.348 stanovnika Srbije.

Vratimo li se na nepismene, poslednji popis stanovništva iz 2002. otkriva da su za visok procenat “krive” posleratne generacije, i u daleko većem broju - žene. Od pedesete godine života, pa nadalje, broj nepismenih se drastično povećava, kao i razlika između broja nepismenih muškaraca i žena. Primera radi, u kategoriji od 60 do 64 godine, u Srbiji je nepismeno 2.266 muškaraca i 12.695 žena (u Vojvodini 622 muškaraca i 3.370 žena), a u kategoriji od 65 godina i više, u Srbiji je nepismeno čak 17.315 muškaraca i 155.423 žena (u Vojvodini 3.159 muškaraca i 23.618 žena).

Vojvodina ipak, ili još uvek, “poboljšava” prosek, na šta ukazuju podaci o pismenosti iz poslednjeg popisa. Na nivou Srbije, nepismenih ima 232.925, od čega 188.835 u centralnoj Srbiji, a 44.090 u Vojvodini. Ako se pogled baci samo na teritoriju Vojvodine, po broju nepismenih prednjače opštine Odžaci, Bač, Titel, Žabalj, Žitište, Plandište, Kovin, Alibunar i druge sa 4,01 do 6 odsto. U kategoriju od dva do četiri odsto nepismenog stanovništva spadaju Novi Kneževac, Kikinda, Sombor, Bačka Palanka, Apatin, Zrenjanin, Vršac i druge, a ispod dva procenta imaju Subotica, Kanjiža, Senta, Ada, Mali Iđoš, Novi Sad, Kovačica, Bački Petrovac i druge, dok preko deset procenata nema nijedna vojvođanska opština, već jedino južni deo Srbije. Treba li uopšte pominjati da je, generalno, nepismenih više u ruralnim nego u gradskim sredinama, a odnos je četiri prema jedan.

U Vojvodini je, od ukupno 1.709.778, bez školske spreme 75.377 ljudi, među kojima su i već pomenuti nepismeni, dok završena do tri razreda ima 34.726 stanovnika, od četiri do sedam razreda 245.663, a završenu osnovnu školu 425.564. Srednje obrazovanje ima ukupno 751.182 Vojvođana (284.231 je završilo dvogodišnje i trogodišnje škole, 73.720 gimnazije, 375.618 srednje stučne škole, 11.998 srednje usmereno obrazovanje, a 5.615 škole za specijalizaciju), više obrazovanje 73.485, a visoko 88.596.

Veliko je pitanje da li će nepismenih biti sve manje, mada je to logično i proističe iz brojki o njima po starosnim kategorijama. Jer, ni prethodne skoro dve decenije, opterećene opet nekim novim ratovima, nisu baš bile stimulativne za opismenjavanje i možda će se u budućim istraživanjima to čak i pokazati. Svet odavno brine o kompjuterskom opismenjavanju, a mi se još suočavamo sa elementarnom pismenošću i ne borimo se ni za nju. Da se i ne zalazi u suštinu, odnosno u proveru da li i oni za koje se formalno može reći da su pismeni zaista to i jesu i kojim jezikom u stvari govore. Kao autori onih silnih tekstova koji se mogu pročitati na sajtu “srbovanja”, i za koje se ne zna da li čovek da im se smeje ili gorko da zaplače. Ili, kao učesnici nedavne TV ankete koji, između ostalog, nisu bili u stanju ni da pogode ime jednog jedinog našeg nobelovca.

Info

Pretnja iz Brisela

Evropske države, članice Unije, moraju da računaju na drakonske kazne ukoliko se potvrde sumnje da su pružile gostoprimstvo tajnim zatvorima američke CIA. Ova pretnja stigla je s najvišeg mesta u Briselu, izgovorio ju je Franko Fratini, potpredsednik Evropske komisije i komesar za pravdu i unutrašnja pitanja.

Pregled stampe sreda 30.11. 09:47 Komentara: 0

Sve srpske ideje podele Kosova

Ideja o podeli Kosova aktuelizovana planom Borisa Tadića o dva entiteta, javlja se u više varijanti na političkoj sceni Srbije od sredine devedesetih, a po nekim stranim analitičarima, kao što je Džejms Lajon iz Međunarodne krizne grupe, u međuvremenu je postala skriveni cilj srpske politike na kome se intenzivno radi. Smatra se da je književnik Dobrica Ćosić neizbežni idejni tvorac razgraničenja Srba i Albanaca ili barem jedan od prvih značajnih ljudi koji je to javno saopštio.

Pregled stampe sreda 30.11. 09:43 Komentara: 0

Novo u državnim zdravstvenim ustanovama

Posle višegodišnjeg čekanja, Skupština Srbije konačno je usvojila set zakona iz oblasti zdravstva. Radi se o ključnim zakonima iz ove oblasti, a među njima svakako su za javnost najinteresantniji oni o zdravstvenoj zaštiti, o zdravstvenom osiguranju i o lekarski komorama.

Pregled stampe sreda 30.11. 09:42 Komentara: 0

Milion evra za nove organe

Na milion potencijalnih donora, procenjuje se da se realizuje 15-30 transplantacija - kaže prof. dr Rajko Hrvačević, zamenik načelnika VMA. - Sa tri miliona donora, kao što se predviđa, mogli bi godišnje da računamo sa oko 200 bubrega, 100 jetri i isto toliko srca

Pregled stampe utorak 29.11. 14:45 Komentara: 0

Mali ljudi u velikoj istoriji

Svaki glumac, verovatno, prođe kroz tu fazu. Pitaš se jednostavno: šta ja ovo radim, kakav je smisao u tome. Plaćen sam da lažem ljude, kako mi uopšte neko može verovati? E, tada sam se malo povukao iza kamere i pokušao sve gledati iz, i bukvalno, drugog ugla. Sada sam često i sa jedne i sa druge strane kamere, i to me ponovo zabavlja

Pregled stampe utorak 29.11. 14:33 Komentara: 0

Parlamentarni biznis

I manje-više svi znaju da se svašta kupuje, pa i uticaj na vlast, a oni sa najviše para rado bi da pazare vlast u komadu. Njihovi bogomdani partneri su amoralni političari koji smatraju da je narodno poverenje - doduše, osvojeno preko stranačkih lista - dobar posao od kojeg se može solidno profitirati

Pregled stampe utorak 29.11. 14:31 Komentara: 0

Lekarski je (ne) grešiti

Ovih dana je, po ko zna koji put, obelodanjeno još jedno obmanjivanje teških bolesnika nadrilekarstvom. Sada su “svemoćni recepti” potekli iz jedne beogradske privatne ordinacije, čiji su vlasnici od 1991. do ove godine za “lečenje”, između ostalog raka i leukemije, od pacijenata naplaćivali od 10.000 do 18.000 evra.

Pregled stampe ponedeljak 28.11. 14:03 Komentara: 1
strana 1 od 55 idi na stranu