Čokolada čuva srce

Kada bi svaka osoba bar od 50. godine života počela da jede 400 grama voća i povrća, 114 grama ribe, 68 grama badema, 2,7 grama belog luka i 100 grama crne čokolade, broj obolelih od ateroskleroze, bolesti krvnih sudova, smanjio bi se za 76 odsto. Ovo su rezultati jedne od zanimljivijih studija o kojoj su raspravljali naši i svetski kardiolozi na poslednjem kongresu kardiologa Srbije i Crne Gore.

Pored ovih interesantnih podataka, oni su podsetili i da je fizička aktivnost jako bitna zato što se pri fizičkom naporu povećava broj ćelija koje cirkulišu u krvi, a one ne dozvoljavaju da krvni sudovi budu izloženi nepovoljnim faktorima.

- Ako se krvni sud iznutra iz nekog razloga zagrebe, ćelije ga brže bolje zakrpe i taj proces se zove endotelni progenitor ćelije. Zapravo, fizička aktivnost povećava broj "dežurnih majstora" koji štite krvne sudove - objasnio je akademik prof. dr Miodrag Ostojić, predsednik Naučnog odbora Udruženja kardiologa SCG. Budući da su kardiovaskularne bolesti ubica broj jedan u Srbiji i da zbog njih godišnje umre 60.000 ljudi, po čemu smo na drugom mestu u svetu, odmah posle Rusa, kardiolozi su se na ovom kongresu bavili prevencijom koja bi trebalo, kako su rekli, da počne još u dečjem uzrastu.

Prof. Ostojić je istakao da kod nas zbog pušenja, nepravilnog načina života, povišene masnoće u krvi i visokog pritiska maltene vlada nezarazna epidemija kardiovaskularnih bolesti.
- Po broju pušača nalazimo se na petom mestu u svetu i prema nekim podacima svaki drugi muškarac i svaka treća žena popuše 73 miliona cigareta. U razvijenijim zemljama je taj problem rešen, u Italiji se pušenje na javnim mestima rigirozno kažnjava i mi bismo trebali da sledimo njihov primer - izjavio je prof. Ostojić.

Na Evropskom kongresu kardiologa, koji je nedavno održan u Stokholmu, zaključeno je da je sa ekonomskog aspekta najbolje da se faktori rizika eliminišu u najranijem uzrastu. Ako se ipak pojave, neophodno je na vreme lečiti jer stručnjaci smatraju da nije velika tragedija ako neko pati od visokog pritiska ili masnoće u krvi jer se postojećim lekovima mogu izlečiti glavni uzroci za pojavu ateroskleroze.

- Za regulisanje masnoće u krvi postoje efikasni lekovi iz grupe statina za koje je dokazano da utiču na ovaj faktor rizika za pojavu ateroskleroze. Svako može na osnovu godina, visine krvnog pritiska i holesterola da odredi koliki mu je rizik da umre od moždanog ili srčanog udara u sledećih deset godina. Smatra se da, ako je taj rizik veći od pet odsto, na deset godina potrebno je uzimati ove lekove, ili one za lečenje tromboze, poput aspirina ili klopidogrela, odnosno plaviksa koji sprečavaju zgrušavanje krvnih pločica - smatra prof. Ostojić.