Saradnja – jedini izbor

Odnosi između dve države, Republike Makedonije i državne zajednice Srbija i Crna Gora, zaista su na zavidnom nivou. Dokaz za to su česti susreti naših predsednika, kao i posete i česti kontakti naših ministara i funkcionera. Mislim da će taj trend da se nastavi. Mi nemamo drugog izbora osim da sarađujemo kao dve suverene države na ravnopravnim osnovama, uz međusobno poštovanje – kaže Ljupčo Jordanovski, predsednik Sobranja Republike Makedonije u razgovoru za „Politiku”.

Zbog spora između SPC i MPC, ove godine izostaće obeležavanje Asnoma u manastiru „Sveti Prohor Pčinjski”.

– Republika Makedonija nije država koja stvara probleme – ona ih rešava. Ako u ovom momentu nema uslova da se položi venac u „Prohoru Pčinjskom”, i da se oda dužno poštovanje, što je naš jedini zahtev, najverovatnije – nećemo ga ni polagati. Ali, kao što ovde imamo zahteve od državne zajednice SCG da neka istorijska mesta tretiramo na poseban i dostojan način, tako i mi imamo zahtev, ništa više od toga, da odamo poštu na mestu na kome su postavljeni temelji Republike Makedonije. Mislim da će vremenom i taj problem da se reši. Shvatićemo da je tradicija nešto što je značajno za jednu državu i jedan narod i da njihov kamen-temeljac treba da se poštuje bez obzira na to na kom se mestu nalazi.

Kakav je status srpske zajednice u Makedoniji i njen odnos prema makedonskoj državi?

– Mislim da je srpska zajednica u Makedoniji lojalna zajednica. Ona ovu državu smatra svojom, lojalni su građani i to je dosta konstruktivan element za saradnju između Makedonije i SCG. Samo pozitivne komentare mogu iskazati.

Jedan deo Srba u Makedoniji, međutim, smatra da su im ugrožena verska prava i slobode zbog problema registrovanja SPC, odnosno Ohridske arhiepiskopije?

– Svaka država u pravoslavnom svetu ima svoju autokefalnu crkvu. Srpskoj zajednici nije osporeno pravo da imaju propovedi na srpskom jeziku. Paralelna crkva sa istom osnovom je neko drugo pitanje.

Da li je splasnuo međunacionalni naboj? Postoji li u ovom momentu opasnost od razgorevanja novih netrpeljivosti između Makedonaca i Albanaca?

– U Makedoniji nikada nije bilo problema među narodima ili građanima iz različitih etničkih zajednica. Mi ovde vekovima živimo i nikada još nismo imali probleme ili konflikte između ove dve zajednice. Zato ja često na međunarodnim skupovima kažem da Okvirni dogovor, kakav je potpisan u Ohridu 2001. godine, postoji u Makedoniji vekovima, zato što su etničke zajednice vekovima živele jedne pored drugih i uvek se pomagale, sarađivale i razumele. Problem je što političari ne mogu da se „uokvire”.

Zbog postojanja naoružanih grupa i incidenata poput napada na policijske stanice, smatra se da država Makedonija nije uspostavila vladavinu zakona i prava na celom području države.

– Postoje određene kriminalne grupe, ali mislim da postoji saglasnost među svim političkim partijama i zajednicama da to treba normalno da se razreši, da pravna država treba da dejstvuje. Na koji način, to već treba da oceni sama vlast. Ipak, način delovanja i rešavanja tog problema ne sme da donese neželjene posledice. Mislim da je 2001. godina u Makedoniji prošla i da se nikada neće ponoviti.

Postoje mišljenja u Makedoniji da Ohridski dogovor zapravo favorizuje jednu etničku zajednicu, Albance, na uštrb manjih zajednica, pa čak i Makedonaca. Ima li nekog osnova za to?

– Smatram da nema osnova za takva mišljenja. Ustavom se ne izdvaja nijedna zajednica – u osnovni zakon su unete sve zajednice. Konkretna rešenja možda liče na to što se duguje procentualnoj zastupljenosti, ali velike promene i u svesti i u zakonskoj regulativi traže vreme da nađu svoje mesto i da budu shvaćene i od samih građana. Uzmite primer upotrebe jezika, što je bilo osetljivo pitanje za makedonsku zajednicu, ali sada se u parlamentu govori albanski i očigledno nemamo problema s tim.

Koje su najveće teškoće sa kojima se Makedonija danas nosi?

– Isto kao kod vas u SCG – ekonomski problemi, siromaštvo i nezaposlenost. U svim anketama možete da vidite da su etnički nesporazumi na petom-šestom mestu, što doprinosi ubeđenju da su ti problemi samo „prenaglašeni” zbog nekih političara koji smatraju da treba da uđu u istoriju svog naroda i zato možda virtuelno izgleda da su oni najbitniji. A ako pitate običnog građanina, njega interesuje koliko ima para u svom džepu. Ekonomska situacija je alfa i omega za sve stvari koje postoje, čak i za etničke tenzije. Ako naš građanin ima 200–300 evra mesečnih primanja, što je solidno da obezbedi egzistenciju porodice, ne mislim da će ga brinuti bilo koji zakon koji predstavlja zgodan medijski događaj, za međuetničke tenzije, ili razračunavanje kriminalnih grupa. Realno, i ovde postoji organizovani kriminal koji se između sebe obračunava, ali ako neko želi, uvek to može da predstavi kao političku pojavu ili posledicu.

Jeste li zadovoljni saradnjom sa zemljama u regionu?

– Generalno, mislim da je saradnja zadovoljavajuća i na primernom nivou, ali postoje određene susedne zemlje koje se vezuju za istoriju i žive u prošlosti. Ja sam čovek koji smatra da od istorije treba da učimo, da je ne zaboravljamo, ali da ne živimo u istoriji, nego da gledamo u budućnost. Mi u principu nemamo velike nesporazume ili probleme sa bilo kojom susednom zemljom, baš naprotiv, osim nesporazuma sa Grčkom zbog imena. Ali naš predlog o dvojnoj formuli je konačan i od toga nećemo odstupiti.