Ostarili čekajući posao

Prema podacima Ministarstva za prosvetu i sport, ukupno 412.000 mladih je napustilo Srbiju prethodne decenije. Tokom devedesetih čak 30.000 diplomiranih studenata potražilo je sreću u nekoj drugoj zemlji, pri čemu se, posle oktobarskih promena 2000. godine, vratio veoma mali broj.

Suočena sa problemom nezaposlenosti, nedostatkom perspektive i nebrigom šire društvene zajednice, omladina u Srbije je, izgleda, i dalje najveća žrtva tranzicije, o čemu govore i najnovija istraživanja u srednjim školama, ali i podaci Nacionalne službe zapošljavanja. Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji, starosti do 25 godina, trostruko je viša od proseka u Evropskoj uniji i iznosi čak 48,8 odsto. Inače, od 994.964 lica koja u Srbiji traže zaposlenje, 890.067 se računa kao aktivno nezaposleno i redovno se prijavljuje Nacionalnoj službi zapošljavanja.

– Bez znatno većih direktnih stranih investicija u privredu Srbije teško je očekivati bilo kakve promene nabolje. Najnovije analize pokazuju da više od 55 odsto mladih čeka na posao duže od dve godine, a čak 70 procenata nije imalo nikakvo zaposlenje pre prijavljivanja kod Nacionalne službe. Posebno je poražavajući podatak da čak 90 odsto mladih sa završenom srednjom školom na posao čeka duže od pet godina, što znači da su mnogi od njih u međuvremenu zaboravili mnogo toga što su naučili i da im je potrebna dodatna obuka – kaže Rade Ristanović, direktor Nacionalne službe zapošljavanja.

Da bi se konačno suočilo sa ovakvom situacijom, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike izradilo je predlog nacionalne strategije zapošljavanja kako bi na više načina podstaklo brži dolazak do posla mladih, školovanih kadrova. Pri tom će se posebna pažnja posvećivati zapošljavanju pripravnika uz stimulisanje poslodavaca, ali i obuci i prekvalifikaciji mladih, nezaposlenih lica.

– Već je doneta odluka da se povećaju iznosi sredstava za samozapošljavanje mladih i to do 150.000 dinara. Istovremeno je pokrenuta i akcija stalnih konkursa za pripravnike i pripravnike volontere. Zajedno sa nacionalnim službama država iz bivše SFRJ pripremamo projekat da konkurišemo za sredstva kod Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope kako bismo omogućili veće zapošljavanje mladih – dodaje Ristanović.

Na konkurs za bespovratna sredstva za samozapošljavanje u iznosu od 80.000 do 150.000 dinara već se javilo više od 18.000 lica. To je, međutim, samo kap u moru, ukoliko se ovoj problematici ne priđe znatno organizovanije i ukoliko se u nju ne uključe i lokalne samouprave zajedno sa poslodavcima. Nacionalna služba zapošljavanja, sigurno je, ne može sama da se suoči sa ovim problemima i u tome bi država morala da odigra znatno aktivniju ulogu, kako u praksi tako i kroz izmenu zakonodavnih propisa iz ove oblasti.

– Očekujemo da će uskoro doći i do izmena u Zakonu o zapošljavanju kako bi se predvidele subvencije poslodavcima za novo zapošljavanje lica koja su na našoj evidenciji u visini minimalne zarade u Republici po utvrđenim kriterijumima za 24 meseca. Od nezaposlenih će se, takođe, zahtevati da se aktivnije i sami uključe u traženje posla. Ukoliko se nezaposleno lice ne javi na ponuđeni posao, predloženo je da se, u narednih šest meseci, izbriše iz naše evidencije. Razlog za ovakav predlog je i u tome što se događa da neka radna mesta ostaju nepopunjena, pa na jednoj strani imamo ogroman broj nezaposlenih, a na drugoj odbijanje stalnog zaposlenja. Uostalom, i najnovije ankete pokazuju da od 890.000 evidentiranih lica stvarno zaposlenje traži 600.000 dok su ostali prijavljeni zbog socijalnog osiguranja a rade negde na „divlje” i zapravo ne žele stalni posao – napominje Ristanović.