S Miloševićem kao pod ručnom

“Nerešeno pitanje odnosa Socijalističke partije Srbije prema Slobodanu Miloševiću postalo je ručna kočnica unutar samog SPS-a. To je problem koji je odavno otvoren u našoj stranci, ali još uvek nije rešen. A da bi se partija osposobila za jasnije i efikasnije delovanje na političkoj sceni, SPS mora jasni da se odredi u pogledu odnosa prema Miloševiću”, ocenio je potpredsednik Socijalističke partije Srbije i prvi čovek vojvođanskog odbora te stranke Dušan Bajatović, koji je i na nedavnom obeležavanju 15. godišnjice formiranja te partije zatalasao stranačke duhove pokretanjem ovog izuzteno osetljivog pitanja za socijaliste koji još uvek gaje kult neprikosnovenog stranačkog vođe.

U razgovoru za “Dnevnik” Bajatović je ocenio da u tom pogledu postoje tri pravca kojim bi SPS mogla krenuti: “Jedna opcija je nastavak ovog nedefinisanog i polukonfliktnog stanja koje traje već određeno vreme, pošto postoje određena neslaganja u stranci oko dogovora postignutog na Šestom kongresu da partiju vodi Glavni odbor dok Milošević nije u mogućnosti. Drugi pravac je onaj koji traži sam Milošević, a podržava manjina u partiji, a koji podrazumeva da se Sloba bespogovorno sluša. A treći put jeste da se SPS konačno otvori za procese prerastanja u demokratsku socijalističku partiju u kojoj će se poštovati stranački program i statut”.
Prema njegovim rečima, sve van ovog poslednjeg rešenja “imobiliše SPS i prepušta deo njenog biračkog tela drugim strankama”.

Ko koči te procese redefinisanja odnosa SPS prema Miloševiću i drugačijeg profilisanja stranačke politike?
- Te procese koči naša neodlučnost unutar stranke. Ne krivim ja nikog drugog za prethodna lutanja SPS-a. Ja sam za to da pogledamo unutar sebe i zato smatram da SPS mora da se reformiše. Međutim, problem je što unutar stranke ortodoksni branioci neke priče ili nekog lika i dela odmah svaki pokušaj reforme proglašavaju izdajom. Potpuno se pogrešno postavlja pitanje Slobodana Miloševića. Ono što on radi u Hagu ja pozdravljam i da je bilo pameti njegova odbrana bi odavno bila postavljena kao državno pitanje. Međutim, Milošević je u Hagu, ali mi smo ovde i mi smo odgovorni za dešavanja u Srbiji i ne možemo biti taoci razmišljanja bilo koga ko se nalazi u Hagu, ili pak ucena iz međunarodne zajednice. Moramo da pokušamo da odbranimo nacionalne interese na drugačiji način, a nerazumevanje tih odnosa je ključna tačka sukoba unutra SPS-a danas i neslaganja sa našim predsednikom Miloševićem.

Koliko sudske presude za Ibarsku magistralu, Budvu i ubistvo Ivana Stambolića dodatno optrećuju delovanje SPS-a sa Miloševićem ne čelu?
- Istina je da se u obrazloženju tih presuda spominje Slobodan Milošević, ali njemu ipak nije suđeno u tim procesima. S druge strane, ta obrazloženja nisu potkrepljena činjenicama. Ja ne želim da govorim da su ti sudski procesi bili opterećeni politikom, niti da bilo šta osporavam, ali videćmo šta će se desiti u drugom stepenu tih sudskih procesa.

Šta konkretno mislite pod reformisanjem SPS-a?
- Mislim na reformisanje u kadrovskom, organizacionom ali delom i u programskom smislu. Međutim, obično su mlađi ljudi u našoj stranci na meti napada starijih stranačkih zvaničnika kad se pomene taj deo reformi u programskom smislu. Mi jesmo za to da se osnove stranačkog programa zadrže, ali da se druga pitanja unaprede, da pomerimo ciljne grupe SPS-a...

Da li reformisanje za koje se zalažete podrazumeva i distanciranje od stranačke politike koja je obeležila 90-te godine?
- Stalno se zaboravlja da SPS nije vodila zemlju u redovnim uslovima, već je došla na vlast u vreme raspada SFRJ. Pored toga, SPS je samostalno bila na vlasti samo u periodu od ’90. do maja ’92. godine, dok smo ostali period na vlasti proveli u različitim koalicijama sve do septembra 2000. godine.

Znači li to da tražite saučesnike za politiku koju ste vodili?
- Uopšte ne tražim saučesnike, već želim da kažem da sve vreme vlasti SPS-a nismo vladali u regularnim uslovima, što nas naravno ne opravdava za neke loše poteze. Postoji mnogo dobrih stvari koje je SPS uradila ili želela da uradi ali nije mogla, ali treba priznati i one loše strane kao što je krađa na lokalnim izborima, na primer. Nepobitna je i činjenica da je rezultat cele te priče bio genrelano loš. Međutim, SPS nema šta kome da se izvinjiva za politiku koju je vodila dok je bila na vlasti. Mi smo dobili negativnu ocenu na izborima u septembru 2000. godine. Međutim, naš današnji problem je taj što se od nas očekuje mnogo više nego što SPS relano pruža.

Da li su radikali preuzeli poziicju SPS-a republičkom parlamentu, a kad je reč o uticaju na opstanak aktuelne manjinske Vlade?
- Za sada radikali ipak ne odlučuju o sudbini Vlade iako se možda stiče takav utisak. SPS je ipak značajan faktor u održanju ove Vlade i dok se god bude poštovao minimum dogovora koje smo prethodno postigli sa Vojislavom Koštunicom, mi ćemo biti korektan politički partner.

Da li je došlo do promene odnosa SPS-a prema pokrajinskoj vlasti posle poslednje sednice pokrajinskog parlamenta na kojoj je, i zahvaljujući vama, izglasano nekoliko odluka?
- Nema tu nikakve promene u našim političkim stavovima. Možda je takav utisak pošto smo im pomogli u pravljenju kvoruma za donošenje nekih odluka na poslednjoj sednici Skupštine Vojvodine, pošto su njihovi koalicioni partneri iz LSV napustili zasedanje. Ali, time smo samo želeli da pokažemo DS-u da nema nema nikavog razloga da po svaku cenu održava koalciju sa LSV-om.

Da li je to politička ponuda SPS-a demokratama?
- Zašto da ne! Mislim da se u Vojvodini može napraviti daleko stabilnija i efikasnija vlast od postojeće. Šta će demokratama partneri koji stalno drže tenzije oko nekog vojvođanskog pitanja koje zapravo ne postoji. Ne moraju sa nama da uđu u koaliciju, mogu sa DSS-om ili sa G17 Plus, ali ne treba da trpe separatističke političke programe LSV-a.