„Ivkova slava“ će vratiti publiku u bioskope

Anica Dobra, nekada jedna od najpopularnijih mladih glumica u zemlji, nakon sedmogodišnje uspešne karijere u Nemačkoj ponovo se vratila domaćem filmu. Ona trenutno snima „Ivkovu slavu“ u režiji Zdravka Šotre, premijera filma najavljena je za oktobar ove godine.

- Nisam dugo glumila u domaćem filmu, ali ovaj posao je svuda isti. Razlikuju se samo ljudi i razlikuju se produkcije po količini novca. Čak sam ubeđena da imamo filmove koji imaju bolje ideje od zapadnih. Veoma sam zahvalna i Šotri i Bjeli, koji je kao producent imao upliva u podelu, što su ulogu Sike dodelili baš meni.

Koja je osnovna karakteristika lika koji tumačite u „Ivkovoj slavi“?

- Večita potreba i želja za ljubavlju. Sika je udovica, spolja ponosna, surova, hladna, ali i vatrena u isto vreme, puna temperamentna i odbojnosti. Sama je, nema muža, a sve radi da ga nikad i ne dobije. Ona želi da za spoljašnji svet sačuva čistu sliku smerne udovice, a u stvari je žena koja jedva čeka da je neko zagrli. Da nije Ivkove slave, Sika bi do kraja života ostala sama i usamljena i sve bešnja. Sve ovo sada užasno ozbiljno zvuči, ali je to linija koju ja pratim. Rekla sam Šotri - pošto ovi muškarci, zna se, piju, piju i piju, i to vuče niz događaja, jedina šansa da Sika sebi nađe nekoga je da i ona tako sedne četiri dana da pije ne bi li joj popustile sve kočnice. Ali to je neka druga strana lika, jer je Sika i majka, čija je ćerka pred udaju.

Šta vas je privuklo da prihvatite ovu ulogu?

- Scenario. Vezujem se prvenstveno za scenario. Bilo je i malo sentimentalnosti, želela sam, uopšte uzev, da glumim u domaćem filmu, ali bez obzira na sve to, da mi se nije dopao tekst, odbila bih ulogu. A i sa Šotrom se poznajem tolike godine, radila sam sa njim još kao student neke prve stvari za televiziju.

Neće li biti malo neobično da vas vidimo u ovakvoj ulozi, budući da ste uglavnom igrali urbane likove?

- Kada je uloga u pitanju, svejedno mi je da li sam u iscepanim farmerkama ili u suknji s krinolinama. Za mene to ne menja stvar. Ovde sam možda neke stvari spolja promenila, ali to opet nije suština. Ako se napravi dobar lik, onda će i ovaj kostim i frizura samo da potenciraju ideju.

Šta mislite, kako će vas publika prihvatiti u novom ruhu?

- Ambicija mi je da publika najpre dobro odreaguje na film, jer će u tom slučaju dobro odreagovati i na mene. „Ivkova slava“ je veoma kolektivan film, ima mnogo glavnih uloga. Još ćemo da vidimo šta će sve da izrode razne replike i situacije. Sada smo svi veoma koncentrisani budući da nije jednostavno savladati taj niški govor. Ponekad imam utisak da je reč o nekom, doduše bliskom, stranom jeziku. Ali nema problema, sve će doći na svoje mesto.

Mnogi već poistovećuju „Ivkovu slavu“ sa „Zonom Zamfirovom“. Šta vi mislite o tome?

- Da, Stevan Sremac i Šotra su tu ponovo, i kod nas se u svim filmovima ponavljaju glumci, sve se svede na istu ili sličnu ekipu ljudi. Ali opet smatram da je Šotra dovoljno pametan i da neće dozvoliti da ovaj film liči na „Zonu“. Nastavci i rimejkovi obično nemaju uspeha. Mi treba da napravimo nešto novo i autentično, što ova priča i omogućava. „Ivkova slava“ nije melodrama, što „Zona“ jeste. „Ivkova slava“ je komedija, veoma suptilna, a to znači da nijednog trenutka ne sme biti lakrdija. Mora da bude duhovita i topla. A sad, da li će se ljudi šljepati po butinama valjajući se od smeha... Ne verujem da će Šotra dopustiti da toliko šmiramo.

Mislite li da su ovakvi filmovi mogli da postanu važni propagatori nacionalne tradicije?

- Volim kao gledalac da ispratim svaki domaći film, bio on andergraund, art film ili komercijalni. Primetila sam da publika sve manje gleda domaće filmove, a zna se da smo imali jednu od najvernijih publika u Evropi. Ulazimo u sveopšti svetski trend - nacionalne produkcije ne funkcionišu i ne privlače publiku, a američki blokbasteri imaju najbolje termine kod distributera i donose najviše novca. „Ivkova slava“ će biti dovoljno komercijalni film koji će moći da vrati publiku u bioskope. Komedija je, producentski gledano, dobar žanr.

Da li u Nemačkoj forsiraju svoje pisce?

- Stalno se na nekim seminarima priča o tome, ali sve ostaje mrtvo slovo na papiru. Njihova TV produkcija užasno je jaka i mahom je bazirana na tekstovima domaćih pisaca. Ali gledanost njihovih filmova daleko je iza američke. Klinci od 12 do 15 godina su naj`brojnija bioskopska publika u Nemačkoj. Za njih se prave filmovi, to je čista industrija. U svemu tome ja kao kao glumica ne mogu mnogo da biram, nisam u poziciji samoj sebi da dodeljujem uloge. Samo mogu da se nadam da ću dobijati različite uloge i da će one povremeno biti zaista izazovne.