Afere ove vlade tek će isplivati

Posle nešto više od godinu dana Vlada Vojislava Koštunice je u velikoj meri rehabilitovala nasleđe Slobodana Miloševića, pre svega načinom kako je ta vlada i formirana podrškom SPS-a.
Ta rehabilitacija je učinjena i u personalnom smislu, jer je danas u političkom životu veoma aktivan zamašan broj ljudi koje smo znali kao velike propagandiste rata i kršenja ljudskih prava i kao podržavaoce Miloševićeve politike. Vlada Vojislava Koštunice od toga ne može da pobegne, niti može da sakrije svoju odgovornost za takvo stanje u zemlji - ističe u razgovoru za „Dnevnik” lider SDU i ekspotpredsednik Vlade Srbije, danas narodni poslanik dr Žarko Korać.

Na stranicama žute štampe trenutno ključno mesto zauzima Miroljub Labus. Verujete li da je umešan u korupciju?

- On je dobio priliku da kaže šta je imao, preneti su navodi švedskih medija i naši građani mogu da zaključe o čemu se tu radi. Nemam nikakve dileme da je sve jasno. Pitanje korupcije ne određuje visina nekog uloga, da li je reč o 13.000, ili samo o jednom evru, već karakter nečeg što se dogodilo, sam čin. Mi tek polako ulazimo u sistem i stvaramo uslove da borba protiv korupcije ima ikakvog izgleda na uspeh, ali se bojim da će se o najvećim korupcionaškim aferama ove vlade saznati tek kada ona siđe sa vlasti. Postoje u ovom trenuktu neke veoma ozbiljne korupcionaške afere, ali se o njima u javnosti čak i ne govori. Ne bih o njima ni ja u ovom trenutku, ali sam prilično siguran da će se o tim aferama saznati kada više ne bude mogućnosti da se te informacije odlažu, sklanjaju, da se veoma vešto manipuliše medijima, i kada se ljudi, koji jedini imaju izvesne dokaze, ne budu bojali da ih iznesu.

Zbog čega premijer Koštunica ćuti o tim aferama?
- Mislim da on ulaže veliki napor da se održi kao premijer, odnosno da održi tu koaliciju, jer zna da bi svako izjašnjavanje o aferama ugrozilo skupštinsku većinu i moglo dovesti do pada Vlade. On se nije izjasnio ni o jednoj aferi. Čak ni onda kada je direktno pitan izbegavao je da bilo šta kaže, što onda njega čini suodogovornim za ono šo se dešava. Premijer ne može da kaže da ne zna. Premijer mora sve da zna.

Zanimljivo je da, na drugoj strani, svaka izjava o Miloradu Lukoviću Legiji nailazi na brze odgovore iz pojednih krugova?
- Brzina reakcija pokazuje da se neko jako plaši da se na tu temu ne otvori istraga, jer bi moglo da pokaže da se Legija možda krio negde u blizini i da su mesto na kom se krio posećavali neki ljudi koji su danas u državnoj službi.Odamah da kažem da ne mislim tu na političke funkcionere, već na ljude iz njegovog okruženja. Moglo bi štošta da se pokaže: ko je donosio novac, ko hranu, da li je uopšte bilo putovanja van Beograda, gde je, zapravo, boravio i slično.

Verujete li u ono što je Beba Popović rekao na sudu, da bi Legija mogao da pobegne?
-Ulemek je optužen za ekstremno teška krivična dela i postoji mnogo dokaza protiv njega. Siguran sam da će on biti osuđen. Ne isključujem, međutim, mogućnost da se neko plaši da bi on mogao da kaže ono što do sada nije rekao, pošto neke laži, koje je izrekao na sudu, nisu imale efekta. A sumnjam da je Legija sve to sam organizovao, da nije imao i nekog, ako u najmanju ruku mogu da kažem, ko ga je podsticao na sve to. Ukoliko se sećate prvog svedočenja bivšeg načelnika RDB Radeta Markovića, održan je sastanak na kome su bili Milošević, Marković i Ulemek, i na kome se direktno razgovaralo o ubistvu Ivana Stambolića.
Ako je to obrazac po kome je funkcionisao JSO, da izvršava nečija naređenja, onda sam ubeđen da je taj isti obrazac upotrebljen i u ubistvu Zorana Đinđića. Dakle, ubeđen sam da je upotrebljen isti mehanizam, ostaje samo da se jasno vidi ko su ljudi koji su iza toga stajali. A takvi ljudi, po mom dubokom uverenju, postoje. U svakom slučaju, ukoliko bi se desilo da Ulemek pobegne iz izatvora, onda bi ovaj režim ušao u istoriju kao vlast koja je to dozvolila, kao režim u kome je bilo onih koji su imali interes da taj čovek pobegne, i to da ne bio bio u prilici da možda nekoga optuži za podstrekavanje, ako ne i za nešto drugo.

Krizna grupa optužila je Vladu Srbije da koristi suđenje za ubistvo Zorana Đinđića za napade na prozapadnu orijentisanu politiku i političare. Slažete li se s takvom ocenom?
- To je potuno tačno. Suđenje se koristilo i koristi za napad na jednu politiku koja je tražila saradnju s Hagom, demokratizaciju, otvaranje zemlje. Za to su, uostalom, potvrda i priče s kojima je DSS ušla u izbornu kampanju krajem 2003, a po kojoj je maltene Zoran Đinđić sam odgovoran za ono što mu se dogodilo. Optužbe na račun Đinđićeve vlade, poput onih da će zatvori biti tesni kada DSS dođe na vlast i pohapsi korupcionaše, korišćene su za diskreditaciju svih reformatora i demokrata.

Na tapetu najžešćih kritika i napada našao se bivši potpredsednik Vlade Čedomir Jovanović. S razlogom ili bez njega?
- Jovanović je bio blizak Zoranu Đinđiću i njegov saradnik. Napadi na njega imaju vrlo jasnu funkciju diskreditacije samog Zorana Đinđića. Mislim da u tim napadima čak postoji izvestan konsenzus. Naime, napadi na njega odgovaraju svima, odnosno po Jovanoviću uvek možeš da se istreseš a da se nikom drugom ne zameraš. I to je, nažalost, jedan od retkih stvarnih konsensusa koji postoji na našoj poltičkoj sceni. Već zbog same te činjenice treba se zamisliti šta je prava priroda tih napada. Gotovo je neverovatno da se pored toliko ljudi koji su opljačkali ovu zemlju, koji su odgovorni za masovne zločine, koji su izgubili obraz podrškom zločinačkoj politici... o njima nikada ne govori kao o zločincima i kriminalcima, već isključivo o Čedomiru Jovanoviću. Morao bi čak i onaj kome Čedomir Jovanović nije politički blizak da se zapita kako je moguće da se tolika energija potroši na diskreditaciju jednog čoveka.