Svaka tri dana jedna uredba

Sadašnja vlada Srbije je za 14 meseci svog mandata donela 167 uredbi, u proseku 12 svakog meseca, odnosno po jednu uredbu svakog trećeg dana, što je prilično neuobičajeno ako se poredimo sa praksom u drugim državama.

Donošenje velikog broja uredbi, po mišljenju pravnika i ekonomista, nije dobro jer to pokazuje da je pravni sistem kod nas još nestabilan. Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, za „Blic“ kaže da Vlada Republike Srbije donosi veliki broj uredbi, a Skupština dosta zakona, što nije dovoljno da se kaže da je uspostavljena vladavina prava.

- To što Vlada Srbije donosi veliki broj uredbi ne govori dobro o radu te vlade. Njena uloga jeste da sprovodi zakone, a ovako kako radi, ona preko uredbi zakone zapravo bajpasuje. Ta aktivnost Vlade treba da se smanji, jer sadašnjom praksom dolazi do mešanja nadležnosti Vlade i Skupštine na štetu javnog interesa. Prava i obaveze mogu se utvrđivati jedino zakonom, zato Vlada ne bi trebalo da donosi uredbe sa zakonskom snagom. Ovde u stvari nije problem veliki broj donetih uredbi, već je problematična situacija kada uredbe imaju zakonsku snagu - objašnjava Lilić.

Ekonomista Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, navodi da je u vreme Đinđićeve i Živkovićeve vlade bilo ocena da donose više uredbi nego dok je vladao Milošević, a da se ta praksa izgleda nastavlja i sada. Prema njegovim rečima, katastrofalno je za vladavinu prava preveliko donošenje uredbi, jer akti višeg pravnog karaktera ne smeju da se ograničavaju aktima manjeg pravnog karaktera.

- Nedavno smo imali situaciju da je Zakon o javnim nabavkama ograničen uredbom Vlade Srbije, što je nedopustivo. U takvim situacijama trebalo bi više da reaguje Ustavni sud - kaže Prokopijević, dodajući da je najlakše doneti uredbu jer je za tako nešto dovoljna saglasnost članova vlade, dok donošenje zakona podrazumeva mnogo složeniju proceduru.

- Uvek kada se to može stvari treba regulisati zakonima, pogotovo kada je privreda u pitanju - ocenjuje ekonomista Zoran Popov. On smatra da država u principu ne treba mnogo da se meša u privredni život jer on ide svojim tokom.

- Kada se država bavi privredom, onda to treba da radi isključivo kroz zakone i da ih menja što ređe, jer privredi je potrebna sigurnost i stabilnost. Aktivnost države ovde treba svesti samo na regulisanje osnovnih stvari, šta se sme a šta ne - navodi Popov.