Sloboda izražavanja stava na srpski način!?

Ni za naše uslove nesvakidašnje jak pritisak javnosti nije uspeo da odgovori članove studentskog udruženja „Nomokanon“ od ideje da organizuju tribinu „Istina o Srebrenici“, koja je samo odgođena ali na kraju ipak održana na Pravnom fakultetu u Beogradu. Naravno, ako je iko i očekivao da će skup opravdati svoj naziv ubrzo se razočarao, jer na tribini nije bilo ni pokušaja razmene mišljenja i zapravo se radilo o okupljanju nekoliko jednoumnika koji su reanimirali veoma aktuelnu tezu iz ere Slobodana Miloševića, po kojoj se u Srebrenici nije dogodio nikakav zločin, „već je tu zapravo reč o vojnicima muslimanske vojske koje je Alija Izetbegović smišljeno žrtvovao kako bi bila izazvana strana vojna intervencija“.
Istina je da demokratija garantuje pravo na slobodno izražavanje stava, ali tribine poput ove po ko zna koji put otvaraju pitanje da li za tako nešto ipak moraju postojati i neka ograničenja.Pogotovo što se ovde, umesto prekopotrebnog suočavanja sa krivicom, radi o ponovnom pokušaju iskrivljenja stvarnosti i osporavanja masakra nekoliko hiljada civila iz 1995. godine koji je nepobitno dokazan i koji je, na posredan način potvrdio i danas najtraženiji haški begunac general Ratko Mladić, izjavivši nakon ulaska u Srebrenicu za tv „Pale“ da grad predaje srpskom narodu i da je došlo vreme za osvetu Turcima na tom prostoru. Pritom je posebna priča to što tribina nije organizovana u nekom privatnom prostoru već u javnoj instituciji.
- Pa pogledajte samo izjavu ministra prosvete Slobodana Vuksanovića, koji je za Radio B92 rekao da je tribina „legitimno demokratsko iskazivanje stava“, što je do te mere ne samo nekorektno, već zapravo i antipravno iskrivljenje činjenica! Negiranje činjenica koje su utvrđene u sudskom postupku kojim su događaji u Srebrenici okvalifikovani kao genocid ne može biti legitimno iznošenje stava, niti se o tome može voditi rasprava. Dakle, to je nešto što je već nedvosmisleno utvrđeno i sada više niko ne postavlja pitanje da li se taj zločin zaista odigrao, već se, primera radi, u haškom postupku protiv Miloševića, između ostalog, utvrđuje i da li je on direktno ili indirektno odgovoran za masakr u Srebrenici - istakla je za „Dnevnik“ predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo. Na nekoliko javnih rasprava koje su se ovde vodile povodom šezdesetogodišnjice pobede nad fašizmom, podsećalo se na nemile događaje u ovom delu Balkana tokom devedesetih godina koji su, čak i ako se ne mogu okarakterisati kao fašistički u klasičnom obliku, ideološki u velikoj meri koketirali sa načelima koja očigledno nisu umrla zajedno sa svojim tvorcima Adolfom Hitlerom i Benitom Musolinijem. S obzirom da se te ideje i danas sporadično pojavljuju, u vidu plakata i grafita šovinističke i antisemitske sadržine, kao i javnih skupova i nemale narodne i političke podrške ljudima koje Hag traži zbog zločina protiv čovečnosti; između ostalog je ukazano i na nepostojanje zakona koji bi zabranio i sankcionisao okupljanja sa anticivilizacijskim porukama. Tako ispada da bi, pri sadašnjem stanju stvari, neonacisti gotovo bez ikakvih posledica mogli da organizuju defile u centru Beograda, pri čemu bi se, umesto sa policijom, eventualno mogli sukobiti sa onima koji podržavaju Karadžića i Mladića, i to samo zato što su im „ušli u termin“!?!
- Nije tačno da ne postoje baš nikakvi propisi. Ne postoji eksplicitna zabrana propagiranja nacističkih i fašističkih ideja, niti zabrana negiranja zločina tokom rata u bivšoj Jugoslaviji; ali ipak postoje propisi koji bi mogli suzbiti te takozvane javne rasprave koje se, kroz podršku optuženima za najteže zločine protiv čovečnosti, zapravo bave glorifikacijom zločina.
Prema njenim rečima, nije nimalo slučajno to što je ova tribina održana na Pravnom fakultetu gde, kako je rekla, većina redovnih profesora apsolutno podržava Miloševićevu politiku.