Anketni odbor ne ispituje zloupotrebe, to je početak političke kampanje radikala

Bivši ministar rudarstva i energetike za „Blic News“ govori o potencijalnim malverzacijama u poslovanju Elektroprivrede Srbije i Naftne industrije Srbije

Ime Gorana Novakovića, prvog ministra rudarstva i energetike u postpetooktobarskoj Vladi Srbije, često se pominje na sednicama Anketnog odbora Skupštine Srbije, koji se ovih dana bavi potencijalnim malverzacijama u poslovanju Elektroprivrede Srbije i Naftne industrije Srbije sa londonskim kompanijama EFT i Interfejs u trgovini strujom i mazutom, kao i finansijskim transakcijama povezanim s ovim poslovima i dokapitalizacijom Nacionalne štedionice.

Istrajavajući u tvrdnji da ga pokojni premijer Đinđić nije smenio već da je sa funkcije ministra za rudarstvo i energetiku u Vladi Srbije u leto 2002. godine otišao po unapred dogovorenoj dinamici, (čak ostajući pola godine duže), Novaković kaže da je danas suvlasnik u Energy Resources Group (ERG), jednom investicionom fondu koji se ne bavi energetikom u Jugoslaviji već u zemljama bivšeg SSSR-a.

Akteri na sednicama Anketnog odbora pominju kumstva, veze, prijateljstva, ključne za poslovanje EPS-a i NIS-a sa EFT-om i Interfejsom. Ko je od vas kome kum?

- Nažalost, nisam kum sa gospodinom Vukom Hamovićem. Ali, ako je pitanje da li jako poštujem gospodina Hamovića, njegovu profesionalnost, stručnost i etiku, odgovor je: da. I na pitanje da li smo odlični prijatelji odgovor je opet - da. Kum sam sa gospodinom Vojinom Lazarevićem. Jako sam ponosan na to kumstvo. I sa gospodinom Zoranom Ikodinovićem sam kum.

A da li ste kum sa Dimitrijem Vukčevićem?

- Ne. Ali ne bih hteo da potcenjujem ta kumstva. U medijima je navedeno da „kumovi piju krv Srbiji.“ Ja imam, recimo, 20 kumova. Neko je nekog venčao, neko nekog krstio. Moja žena je jako aktivna u pravoslavnoj crkvi. Ona je, na primer, krstila pet ljudi. Znate ono, kad se matori krste. I ja sam se mator krstio. Pa imam kuma kad sam se prvi put venčao. Svi ti ljudi nemaju veze sa strujom, naftom i ovom pričom.

Kako komentarišete procene da je u trgovini mazutom i strujom EPS, kao državna firma, oštećen? Bilo je nekih detalja, poput onog koji je u žalbama isticao nemački RW Trejding, da su oni u startu bili onemogućeni da učestvuju na tenderima jer je bilo predviđeno da EPS ne daje bankarske garancije i da je to pogodovalo EFT-u da pobedi na tenderu?

- EPS nije ni mogao da dâ bankarske garancije. Pa koja bi prvoklasna banka dala EPS-u garanciju u to vreme, kada se zna da je to bila potpuno upropašćena firma, koja ne može ni plate da isplati?

EFT nikome ne traži garancije, gde god da posluje. A RWE je velika firma, čiji vlasnik je i država. Oni imaju određen način na koji posluju. Bilo je kod nas komentara da na tenderu za kupovinu struje ova nemačka kompanija zbog traženja bankarskih garancija nije dobila posao, iako je bila nešto jeftinija. To je i meni i gospodinu Đinđiću bilo jako važno. Pozvao sam gospodina Gerta Maihela, predsednika Upravnog odbora RWE, i pitao da li je bilo problema. On je rekao da je sve bilo savršeno u redu i napisao je to kasnije u pismu, a zvao je i premijera Đinđića da mu to kaže lično. Dakle, kod nas je napravljena buka, a čovek koji je direktno izgubio napisao je da je sve u redu. Pa, treba li vam bolji dokaz? Taj Maihel je jedan od najuglednijih ljudi u nemačkoj i evropskoj energetici. Uostalom, u nekim državama gde RW posluje EFT ne može.

Zar nije u interesu Srbije bilo bolje da se pare od donacija potroše za otkupljivanje mazuta od NIS-a kako bi EPS sam proizveo struju umesto da je uvozi?

- Pare od donacija nismo mogli da potrošimo kako smo mi hteli jer je napravljen fond od toga. Te pare nikad fizički nisu stigle u EPS, da ne bi bile potrošene na zarade.

Da li ste vi kao ministar energetike podržali EPS kada je tražio da se skine carina i porez sa mazuta? Da li ste to predložili ministru Đeliću?

- Đelić tada nije imao mnogo razumevanja za EPS. On se, čovek, bavio drugim problemima, bavio se svojom političkom promocijom. Kupovao je žuti „jugo“ da pokaže veru u svoj narod. Znam sasvim sigurno da je kupio „jugo“, slikao se s njim i sad stoji gurnut u garaži. Potrošio je Đelić, znači, 3.000 maraka da bi kupio političke poene. To je jeftina demagogija. Kao i dobrovoljno davanje krvi u pratnji novinara.

A zašto je Kori Udovički sa izveštajem o poslovanju EPS-a sa EFT-om izašla tek pošto je sa funkcije ministra rudarstva i energetike otišla na mesto guvernera?

- To morate pitati nju.

Koji je vaš komentar? Govorilo se o tome da je bilo intervencija predstavnika međunarodnih institucija da se preispita poslovanje EFT-a u Srbiji, a i sam Pedi Ešdaun, visoki predstavnik UN-a u BiH, dolazio je u Beograd.

- Jedan od načina da se to sagleda je da se vidi ko plaća gospođu Udovički. I gospođa Udovički i svi ljudi iz njenog ministarstva imaju konsalting ugovore sa raznim međunarodnim institucijama poput Svetske banke i MMF-a, sa jako visokim primanjima, između pet i deset hiljada evra mesečno. Treba je pitati ko ju je plaćao dok je bila ministar energetike. Ja sam, dok sam radio za razne firme, smatrao da mi je gazda onaj ko me plaća. Kad sam bio ministar, meni je šef bio gospodin Đinđić. To treba pitati i gospodina Slobodana Ružića, zamenika ministra energetike, onog Pavićevića. Sve njih treba pitati kakve su konsalting ugovore imali, jer znam da su ljudi iz Ministarstva na dva dana pre odlaska, pre postavljanja ove nove Vlade Srbije, dobili konsalting ugovore za narednih šest meseci na primanja od, recimo, po 5.000 evra mesečno. To je kao da ja vama dam 5.000 evra da me učite o plavetnilu neba, što ja kao ne znam, a vi dobro znate.

Na Anketnom odboru ste takve plate pominjali i u vezi sa gospodinom Đelićem.

- Apsolutno, ali treba da pitate njega ko ga je plaćao dok je bio u Vladi Srbije.

Zašto ste o tome ćutali dok ste bili u Vladi Srbije? Pretpostavljam da ste to znali i ranije.

- Da, ali to je trebalo da priča sam gospodin Đelić. Da izađe i kaže: ja imam platu od 15.000 evra mesečno. Nije trebalo da prodaje demagogiju narodu u smislu: ja sam jadan, živim kod tetke, nemam, imam iscepane cipele, spavam na kauču, vozim „jugo“... Trebalo je da kaže da je došao iz Francuske, gde je zarađivao puno para i da kao vrhunski stručnjak ima 15.000 evra mesečno. Pa što bi to bilo sramota? To je gospodin Đelić trebalo da kaže. Ovde ima jedna priča o, kako kaže predsednik Anketnog odbora gospodin Vučić, o potencijalnim, mogućim zloupotrebama u finansijskom i energetskom sektoru u proteklih šest godina. Od 1997. godine. Priča se o tome da li je možda prelivala HE Bajina Bašta i da li je, možda, tada učinjena šteta od nekih 17.000 dolara. Pa i da je prelivala, zar mislite da time treba da se bavi skupštinski Anketni odbor? Ispituje se da li je možda prilikom poslovanja EFT-a sa NIS-om i EPS-om napravljena potencijalna šteta. A jedna od možda najvećih potencijalnih zloupotreba u ovoj zemlji, ne kažem da je to bilo, jeste upotreba budžetskih sredstava. To je ono na šta je gospodin Đelić imao diskreciono pravo: da stavlja budžetska sredstva u koju god banku hoće sa „nula“ odsto kamate. Zato se pitam, kako bi gospodin Đelić, koji je Piroćanac i jako je štedljiv, radio da su to bile lično njegove pare. Jer izgubljena dobit je samo 2001. godine bila oko 99 miliona dolara. Ovde se, zapravo, može govoriti i o devalvaciji.

Mlađan Dinkić tvrdi da nije bilo devalvacije dok je on bio guverner NBS.

- Dobro, da nazovemo to onda klizanjem ili kako vi hoćete. Gospodin Dinkić je tu mnogo kvalifikovaniji od mene. Ali, pitam se da li bi Anketni odbor i time trebalo da se bavi. Druga stvar kojom bi Anketni odbor trebalo da se bavi je obaranje vrednosti NIS-a. To je ono što je uradila gospođa Udovički. U moje vreme NIS je vredeo nekoliko stotina miliona dolara više nego što vredi danas, pošto mu je ona „oduzela“ veliki deo tržišta. Ovo je neka vrsta procene koju smo radili na osnovu prodaje nekih kompanija u okruženju koje su slične NIS-u. Transakcija koju znamo desila se sa INA, čijih 25 odsto je prodato za 505 miliona dolara. Znači, INA vredi dve milijarde dolara. NIS se može porediti s INA, ali NIS treba da se podigne na noge, a ne da se brzo iscepka i rasproda budzašto, kao što se zalažu gospođa Udovički, gospodin Đelić i gospodin Nikola Nikolić. Niko nije terao gospođu Udovički ni na kakvu liberalizaciju tržišta. Na to će nas terati kad budemo ulazili u EU. Ajde da budemo optimisti, pa da kažemo da će to biti 2011. godine. U tom slučaju će 2008. godine početi pripreme i biće potrebno usaglasiti sve naše institucije sa EU. Tek tad će morati da se, zbog Evrope, liberalizuje tržište. A to je tek za pet godina, ne sad. Kakva liberalizacija tržišta. To su gluposti. To je demagogija.

Zna se da je Kori Udovički došla iz MMF-a. Za koga ona to, po vašem mišljenju, onda radi?

- To je pitanje za nju. Građani Srbije treba da razmisle za koga radi Kori Udovički. Sistem u kome ja nisam učestvovao, ali sam imao priliku da ga gledam u Rusiji bio je takav da su nacionalne naftne kompanije osiromašavane godinama da bi se profit od njih prelivao u privatne kompanije. To je tamo trajalo, recimo, dve godine, a to se sada dešava kod nas sa NIS-om. NIS se osiromašuje da bi se drugi bogatili.

Šta se potom dešavalo u Rusiji?

- U jednom momentu nacionalna naftna kompanija kaže „mi nemamo para, trebaju nam krediti“. Onda ovi što su zaradili pare daju kredite i narednih godinu dana su kreditori nacionalne naftne kompanije. Kako se i u tom periodu smanjuje vrednost nacionalne naftne kompanije, ona ne može da vrati kredite, pa dolazi do takozvane zamene dugova akcijama. Na taj način su tajkuni u Rusiji kupili za dva dinara nešto što vredi sto dinara. Ja sam to gledao tamo. To mi se ne dopada, i ne mislim da je to koncept koji mi treba da primenimo ovde, a gospodin Đelić i gospođa Udovički misle da je to baš princip koji treba da primenimo u Srbiji.

Mislite da ovdašnje domaće privatne kompanije: AD Nafta, Trizon i AVIA hoće da kupe NIS?

- Tako je. To je njihov princip. Rasparčavanje i prodaja NIS-a.

Bilo je i komentara da se sve ovo radi da bi Lazarević i Hamović kupili jeftino delove EPS-a i NIS-a.

- Ma kakvi. Dobro zvuči, ali za dete od pet godina, jer to nije istina. Kažem vam, sve se ovo radi u cilju političke promocije radikala.

To je, po vama, scenario za NIS, šta je s EPS-om?

- Kad smo mi otišli iz Ministarstva, Zakon o energetici je bio gotov. Prošao je javnu raspravu. Ja sam ukoričen Nacrt zakona dao gospođi Udovički. Trebalo je samo da ga iznese pred parlament. Umesto toga, oni su krenuli da prepravljaju zakon i hteli su da ubace neke stvari koje se ljudima u EPS-u, mislim na UO EPS, na profesora Gerića i njegov profesionalni tim, nisu dopale. Pitam se da li je potrebno da u budućnosti između EPS-ove proizvodnje i prometa strujom postoji veliki trgovac. Mislim da je gospodin Ružić pravio okruženje za sebe, jer je video sebe kao direktora te regulatorne agencije. Ljudi iz EPS-a se nisu složili, ali je gospođa Udovički, ipak, otišla na sednicu vlade i tamo rekla da su se svi složili. Iz EPS-a su rekli da to nije tačno i tad Gerić za vrh Ministarstva energetike postaje smetnja iako je uspešan menadžer.

Da li biste vi zaposlili profesora Gerića u svojoj firmi?

- Odmah. Najradije na svetu. I njega i ceo njegov tim.

Gospodin Đelić je pred Anketnim odborom rekao da ste smenjeni zato što je premijer Đinđić izgubio poverenje u vas, zapravo, zato što ste puno vremena provodili na putu, pre svega u Londonu?

- A ja kažem: nije istina. Ne govori istinu taj dobri, dragi, fini i pošten gospodin jer, evo činjenica. Ovo je Pregled službenih putovanja članova vlade od 25. januara 2001. do 31. januara 2002. godine, znači godinu dana. Na osnovu podataka iz računovodstvene evidencije se vidi. Ovde smo svi mi iz vlade (pokazuje materijal). Ja sam na tri službena putovanja proveo ukupno 11 dana: u Belgiji, Izraelu i Nemačkoj. Nema nigde Londona, a ovo je najzvaničnija moguća evidencija. Ako je gospodin Đinđić gubio poverenje u članove vlade koji su putovali, mnogo bi više imalo smisla da izgubi poverenje u gospodina Đelića, koji je 13 puta bio na službenom putovanju i proveo 47 dana u raznim zemljama: Belgija, SAD, Mađarska, Hrvatska, Francuska. U nekima, poput Francuske, više puta. Je l’ išao u Francusku da posećuje porodicu?

Vama je porodica tada živela u Londonu?

- Ma ne, u Beogradu su mi bili i žena i dete. Ja nisam tad imao potrebe da idem u London. Na Anketnom odboru postoji želja da me dovedu u vezu s ove dve kompanije J&S i EFT. Ali, ajde da pogledamo činjenice. Ako kažemo da je ova prethodna vlada bila tri godine, ja sam bio ministar rudarstva i energetike godinu i po, a gospođa Udovički i gospoda Ružić i Nikolić zajedno 18 meseci. Ako smo od firme J&S kupovali sirovu naftu, a ako je za 50 odsto tog vremena, kada sam ja bio ministar, kupljeno 536.619 tona, a za vreme ovo troje 1.809.000 tona, ispada da su oni kupili mnogo više nego ja, dakle, mnogo je bolje pitati njih za ovu firmu nego mene.

Ako se uradi ista analiza za EFT, vidi se da je, dok sam ja bio ministar od januara 2001. do juna 2002. godine, ova kompanija od ukupno 4.136 GWh isporučila EPS-u 1.325 GWh ili 32 odsto. I ovde važi ista priča kao za J&S. Ako su mislili da su te firme i ti ugovori loši, zašto nisu prekinuli te ugovore? Rekao sam pred Anketnim odborom: da sam ja došao negde i video da je nešto urađeno što mislim da ne valja, prekinuo bih odmah ugovor i neko bi nekog tužio međunarodnom sudu. Oni su mogli da tuže i, ako su u pravu, po normalnim komercijalnim međunarodnim zakonima bi mogli da dobiju spor. Pitam se zašto to nisu uradili već su nastavili da rade.

Zašto ste na otvaranje tendera za naftu zvali predstavnike UBPOK-a?

- Zato što sam mislio - što više ljudi na otvaranju ponuda, manja je mogućnost da dođe do bilo kakve zloupotrebe. Možda bi dva Srbina i uspela nešto da se dogovore, ali, realno, ako imate od 20 do 25 ljudi koji sede zajedno oko stola pa - teško će da se dogovore. Tu su bili raznorodni ljudi: iz tehničke i komercijalne službe NIS-a, ljudi iz Rajfajzen banke, koja je dala „performans bond“, jer je bila najbolja međunarodna banka u to doba u Srbiji, iz UBPOK-a...

U to vreme je Branko Pavlović, kao član UO NIS-a, javno iznosio sumnje o tome da je tender namešten.

- Mislim da gospodin Branko Pavlović tad to nije najbolje razumeo. Ali mi smo rekli - hajde da zovemo što više ljudi na otvaranje ponuda na tender. Da se uvere da je sve u redu. Hteo sam i novinare da zovem u salu, da snime kako se donose i otvaraju zapečaćeni koverti sa ponudama za tender, ali rekli su mi: Nemoj praviti cirkus. Kasnije je Pavlović promenio mišljenje. Možda treba da pitate gospodina Pavlovića šta danas misli o tome: da li je bio u pravu ili ne.

Kako komentarišete to što je Kori Udovički smenila Branka Pavlovića iz UO NIS-a?

- Gospodin Pavlović je jako dobro radio, uvek je dolazio najpripremljeniji na UO. Jedini je on uvek sve pročitao, iako je pravnik. On se trudio i najbolje je razumeo strateške pravce NIS-a, ali nekad je ulazio u čisto stručne diskusije. To je kao kad bismo vi i ja diskutovali sa hirurgom oko toga kako se operiše srce. Na osnovu upuštanja u takve vrste diskusija bila je i ova njegova priča novinarima o tenderima. A posle, šta je radila i zašto ga je smenila gospođa Udovički - treba nju da pitate. Odlična ideja bi bila da pitate Pavlovića kako se radilo dok sam ja bio ministar, a kako je bilo posle.

Da li je razlog za smenu bio taj što su imali različite koncepte oko energetike?

- Mislim da je Branko Pavlović imao sličnu ideju oko restrukturiranja NIS-a kao gospodin Vukčević i ja. Naša strategija je bila da se NIS podigne na noge. Deo tog laganog podizanja na noge je bila i Uredba o zabrani uvoza naftnih derivata. Ja sam u zemlju došao iz firme Enron, koja je bila pionir u liberalizaciji svih tržišta u svetu. Tako se Enron i proslavio, gurajući liberalizaciju tržišta. Bilo je lobiranje nemačkih instanci da bi se dozvolilo slobodno tržište struje u Nemačkoj. To je trajalo tri godine i onda je bilo slobodno tržište, jer Enron je smatrao da na slobodnom tržištu može jako dobro da posluje. Sve je otvoreno, svima je sve dozvoljeno, svi sve mogu. Došao sam iz jedne takve firme, pa sam u Srbiji doneo uredbu posle koje su me pitali: Zašto sad zatvaraš tržište? Je l’ to neka vrsta staljinističkog načina? Rekao sam da moramo da oporavimo NIS jer je, kao i EPS, upropašćen tokom devedesetih, i da mora da se uradi nešto da ga podignemo na noge. Ideja je bila da ojačamo NIS i da iz para koje NIS zaradi uložimo 250 miliona dolara u modernizaciju rafinerija, Jugopetrola i NAP-a, da pumpe izgledaju kao što su moderne pumpe u Evropi.

Vi ste bili protiv prodaje Beopetrola?

- Smatrao sam da je jedno od potencijalnih rešenja za NIS da kupi Beopetrol uz pomoć kredita od jedne ili više dobrih komercijalnih banaka. Vukčević je u to vreme u NIS-u već napravio višak para, po prvi put je NIS imao profit. Neki kažu - imao je monopol. Ali NIS je imao monopol u poslednjih 50 godina, a nikad nije napravio profit. Znači, Vukčević i njegov tim su napravili profit. Ideja je bila da se, kad se Beopetrol prisajedini, sve zajedno razvije, da se uveća vrednost celokupnog marketa i da se potom za tri do pet godina sve proda. Ne mora privatizacija da izgleda kao prodaja celog preduzeća. Moja vizija je bila da celo srpsko tržište derivata bude objedinjeno u firmi NIS, a da u njoj 10 odsto akcija ima Šel, 10 BP, po 15 odsto, na primer, MOL, OMV i još neke druge firme, a država da ima većinski paket ili čak i manjinski, jer to su dobre firme. Neće Šel i OMV upropastiti firmu čiji su vlasnici. Možda bi Naftagas mogao da se proda ili da se odvoji u dva dela. Da radnici Naftagasa, koji su odlični stručnjaci, budu angažovani u svetu, a deo istraživanja domaće nafte da bude posebna firma i da se, na osnovu rezervi i isplativosti eksploatacije, proceni koliko u taj deo treba ulagati. A tu naftu koju proizvede Naftagas da prodaje NIS-u, odnosno rafineriji, a rafinerija da derivate koje proizvede naplati Jugopetrolu i NAP-u... To je opet koncept gospodina Vukčevića, jer je raniji koncept bio da Naftagas daje naftu rafinerijama.

Kako će se sve ovo odraziti na EPS, NIS pa i na trenutnu vladu i situaciju u Srbiji?

- Mislim da će se ustanoviti da ta priča nije tačna. Cela priča pred Anketnim odborom nije tačna. Mene Vučić pita „da li je moguće...“. Pa nije tačno, ali je, možda, moguće. Anketni odbor nema nikakve veze sa zloupotrebama već samo sa politikom.

Šta je, po vašem mišljenju, cilj Anketnog odbora?

- Anketni odbor nema veze sa ispitivanjem potencijalnih zloupotreba. Ljudi koji vode Anketni odbor ne znaju o čemu govore. To je kao da ja vodim Anketni odbor i pričam sa pet hirurga o tome kako treba operisati srce. Ja sam izašao pred Anketni odbor potpuno dobrovoljno. Gospodin Vučić se postavlja kao branilac nacije i tvrdi da Poslovnik Skupštine Republike Srbije ne predviđa pitanja, kao da smo u ‘48. godini. Nigde se ne kaže da ja ne mogu da postavljam pitanja, jer nije on sudija, a ja osuđeni. Obojica smo tamo ljudi koji su došli dobrovoljno, da bi sarađivali u potpunom interesu građana Srbije. Da bi oni saznali istinu. To je potpuna zamena teza, jedna politička kampanja. To je predsednička kampanja gospodina Tome Nikolića i gradonačelnička kampanja gospodina Vučića, koja je počela dva meseca pre svih ostalih kampanja. To je građanima Srbije potpuno jasno. I plavuše su to shvatile. Ovo je napad radikala na ljude koji su sad na vlasti. Radikali pokušavaju da premijera Koštunicu, koji je potpuno čist, i možda jedan-jedini koji je potpuno čist, kao i gospodin Dinkić, uostalom, da njih dvojicu dovedu u neku vezu sa nečim lošim. Narodu je jasno da su ta dva čoveka potpuno čista.