Sukob oko iračkog naoružanja: Pitanja i odgovori

Sukob oko vladinih dokaza o iračkom oružju za masovno uništenje sve je žešći, ali o čemu je u stvari reč? BBC News Online razjašnjava stvar:

  Kako je sukob počeo?

U sred usijanih špekulacija prilikom spremanja za rat u Iraku, vlada je prošlog septembra objavila dugo očekivani izveštaj o dokazima o iračkom oružju za masovno uništenje.

U tom izveštaju je između ostalog navedeno – kao što je Tony Blair naglasio u svom uvodu – da Saddam Hussein poseduje "oružje za masovno uništenje, a da deo tog naoružanja može biti aktiviran za 45 minuta".

Jedan viši zvaničnik britanske obaveštajne službe rekao dopisniku za odbranu programa Today BBC-jevog Radija 4, Andrewu Gilliganu, da je izveštaj prepravljan po direktivi Downing Streeta kako bi se "podgrejao".

Kako je naveo taj izvor, tvrdnja "45 minuta" bila je klasični primer kako je nepotvrđenim dokazima dat nezaslužen publicitet - naročito kada se ima u vidu da potiču od samo jednog izvora.

Rekao je: "Ta informacija nije bila sadržana u originalnom nacrtu. Ona je bila uključena u izveštaj bez naše saglasnosti, jer nije bila verodostojna."

Gilligan kaže da su mu u proteklih šest meseci još tri čoveka "iz obaveštajne službe ili povezana sa njom" izjavila da strahuju da vlada zloupotrebljava materijal obaveštajne službe.

  Zbog čega su te tvrdnje bitne?

Obrazloženje koje je Tony Blair dao za otpočinjanje rata bila je pretnja oružjem za masovno uništenje kojim je raspolagao Saddam Hussein.

  Kakva je bila vladina reakcija na priču BBC-ja?

No 10 je izjavio da "ni jedna reč u izveštaju nije u potpunosti delo obaveštajne službe".

Tony Blair je rekao da je apsurdno "tvrditi" je Downing Street vršio pritisak na službe bezbednosti da "izmisle" dokaze.

Kritičari kažu da je vlada promašila smisao – da su pojedini dokazi prenaglašeni ili isticani više nego što je trebalo.

Ministri su jedan za drugim poricali da je to bio slučaj, a Blairov direktor za komunikacije Alastair Campbell zahteva od BBC-ja da se izvini zbog svojih tvrdnji.

  Šta kažu obaveštajne službe?

John Scarlett, načelnik Zajedničkog komiteta obaveštajne službe, koji nadgleda izveštaje koje obaveštajci spremaju za vladu, kaže da sa vladom nije dolazio u sukob oko izveštaja.

Drugi neimenovani izvori stali su iza tvrdnji iz prvobitnog izveštaja BBC-ja.

  Da li BBC stoji iza svog izveštaja?

Da. BBC-jev direktor informativnog programa, Richard Sambrook, kaže da je odluka da se objavi tvrdnja navedenih izvora bila sasvim ispravna.

On je optužio G Campbella da pokušava da se osveti Gilliganu, i od njega je zatražio izvinjenje.

U 12 stranica dugom pismu Campbellu, on je dodao će BBC izraziti kajanje ako se pokaže da je informacija koju je saopštio ovaj izvor netačna, kao i da će o tome obavestiti svoju publiku. "Kako sada stvari stoje, to jednostavno nije slučaj," rekao je Sambrook.

  Pa ko će odlučiti ko je u pravu?

Dva parlamentarna komiteta trenutno istražuju dokaze o naoružanju.

Poslanici Donjeg doma su najveći broj svojih pitanja postavili javno.

Oni su ispitivali G Campbella, G Gilligana, Ministra Inostranih poslova Jacka Strawa, plus anti-ratne bivše ministre Robina Cooka i Clare Short.

Drugo ispitivanje od strane Komiteta za bezbednost i obaveštajnu službu, koji je imenovao premijer i koji ima otvoren pristup tajnim izveštajima obaveštajaca, odvija se iza zatvorenih vrata.

S obzirom da ispitivanja uključuju korišćenje obaveštajne službe u periodu kada se zemlja spremala za rat protiv Iraka, može se desiti da vlada na ovaj ili onaj način ne iznese otvoreno dokaze u vezi sa tvrdnjama BBC-ja.

  Kada ćemo čuti prvi od ovih izveštaja?

Izveštaj Komiteta ministarstva spoljnih poslova treba da bude objavljen 7. jula.