Proizvodim želju

Gost na otvaranju ovogodišnjeg FEST-a biće i mlada francuska glumica Ana Muglalis, čija je karijera u vrtoglavom usponu, pogotovo nakon preuzimanja pozicije zaštitnog znaka „Šanela“ od Karol Buke. Pre samo dve godine na FEST-u je bila kao glumica u Šabrolovom filmu „Hvala za čokoladu“, a ove godine Beograđani će moći da je vide u dva filma u okviru programa „Đavo u telu“ - „Novo“ i „Novi život“.

„Ja sam Grkinja treće generacije. Baka mi je stigla iz Aleksandrije, ali očeva porodica potiče iz Mule, grada u Turskoj odakle su se iselili“, odgovara Ana Muglalis na pitanje o njenom neobičnom prezimenu.

Kako ste došli da šanse da glumite u filmu Kloda Šabrola?

- Počela sam da radim u pozorištu, koje mi i sada puno znači jer trenutno igram u komadu Martina Kripa sa velikom zvezdom francuskog teatra - Kristinom Vijanson. Međutim, to je premalo za pravu afirmaciju. Našla sam agenta koji mi je doneo ulogu kod Šabrola.

Kako ste sarađivali sa Šabrolom, budući da je on autor poznat po strogo definisanom filmskom univerzumu?

- Kod Šabrola ima dosta entuzijazma u kreiranju miljea malih buržuja i njihovih trauma iz prošlosti i sadašnjosti. Nisam imala nikakvih dilema. Smatram da je zadatak glumica da se u potpunosti predaje poslu u kojem se nalazi. Ali tu bi trebalo biti pažljiv, jer entuzijazam se brzo troši kako odmiče snimanje filma. Želim da radim sa ljudima koji će da mi proizvode strast prema tom poslu, jer ako toga nema stvar brzo propada.

Jednom ste rekli da vam Izabel Iper, omiljena Šabrolova glumica, nije davala podršku tokom snimanja filma „Hvala za čokoladu“.

- Ne, pogrešno ste razumeli. Prilikom snimanja mnogo se smejem a to čini i Šabrol. Izabel je sve vreme koncentrisana i njena ozbiljnost mi je bilo od veće važnosti nego da mi je davala neke konkretne savete. Na taj način mi je pomogla, jer mi ipak radimo film.

U vašem najnovijem filmu „Novo“ ima dosta slobodnih scena. Kakav je vaš odnos prema seksualnosti na filmu?

- Scenario za „Novo“ je bio potpuno pornografski. Sa vrlo preciznim prikazom seksualnih scena. Kad biram ulogu činim to instinktivno i prvi utisak mi je bio da neću moći to da učinim, ali sam u razgovoru sa rediteljem Žan-Pjer Limozanom shvatila njegovu ideju. „Novo“ nije film o ljubavi već o čežnji. To je više kao slika, kao mogućnost nagosti, a ne nešto što bi imalo za cilj eksploataciju seksualnosti. Limozan je, inače, vrlo artističan, pustio nas je da radimo onako kako mislimo da bi trebalo.

Da li je vaša i odluka da se u filmu „Novo“ sve vreme smejete, iako nije reč o komediji?

- Ne. (Smeje se.) Limozan je to tražio iako sam se ja protivila tome. To je bilo, kako mi je rečeno, zbog transgresije. Bilo je neophodno da stalno demonstriram ista osećanja ne bi li se glavni junak prisetio događaja iz prošlosti.

Sve više vaših kolega se okušava i i u režiji. Da li imate sličnih ambicija?

- Reditelj kad počinje da radi film on pokreće planinu, mora da ima izuzetno jak razlog za priču i da je u stanju da kontroliše jezik slika. Volim ceo proces proizvodnje filma. Montaža je fantastična, ali se ne bih usudila da režiram jer se još uvek ne smatram sposobnom za takav poduhvat.

U ostvarenju legende „ženskog filma“ Šantal Akerman „Zarobljenik“, rađene prema Prustovoj literaturi, pojavljujete se u maloj ulozi. Da li ste zadovoljni tom saradnjom?

- Želela sam po svaku cenu da radim nešto sa Šantal Akerman. „Ana“ je naziv njenog filma snimljenog one godine kada sam rođena. Tu sam bila malo sujeverna. Na kraju je, ipak, ostao gorak ukus. Ona je iznenada promenila mišljenje i glavnu ulogu, koju je meni namenila, dala drugoj glumici. Ne znam zašto se predomislila, nikad mi to nije objasnila.

Kako je došlo do ponude od Karla Lagerfelda, koji vas je odabrao za novo lice slavne kozmetičarske kuće „Šanel“?

- Hugo Santjago mi je dao ulogu u argentinskom filmu „Vuk sa zapadne obale“. Hteo je da budem obučena u kostim Koko Šanel. Nisam model, glumica sam, ali me ulazak u svet mode zabavlja. „Šanel“ ima celu istoriju. To je „misteriozna“ kompanija. Njena poslovna politika nije mnogo poznata javnosti. Režija je nešto što se podrazumeva u njihovom slučaju. Imaju i kontakt sa filmskim svetom, jer su odatle birali likove za svoje kampanje. Onako kako sam ja to razumela njihova namera je da odaberu likove koji imaju nešto misteriozno i mogu da proizvedu želju. Da se ljudi pitaju: „Ko su zapravo one i odakle dolaze?“