Racun sa krcmarom

Kada je napravljena drzava Srbija i Crna Gora americki drzavni sekretar Kolin Pauel rekao je, ne bez ironije, jednom nasem visokorangiranom politicaru: "Napravili ste vrlo, vrlo originalnu drzavu." Naravno, na tome nismo stali. Bar nama originalnosti nikada nije falilo. Toliko je primera, kada je samo o povelji rec (DOS-a, DSS-a, predlog koji je najvecim delom usaglasen u Ustavnoj komisiji, Venecijanski predlog i predlog koalicije Zajedno za Jugoslaviju), nase originalnosti. Medjutim, Amerika je sada daleko. Ima preca posla.
       Sukobi u vezi s poveljom koje su usvojile srpska i crnogorska vlada, moze se slobodno reci, uopste nisu originalni, jer ne predstavljaju nista drugo do borbu za vlast u republikama. Da politicka moc vise ne stanuje u Palati federacije belodano je pokazala i kandidatura Vojislava Kostunice za predsednika Srbije. Jednostavno i direktno receno otvoren je pomocni front u kome ucestvuju svi akteri crnogorsko-srpske politicke scene. Ne zbog, bar za sada ne, zajednicke drzave, vec u cilju priprema za glavnu bitku - izbore. Predsednicke u Srbiji i parlamentarne u Crnoj Gori.

Konfrontacija a ne kohabitacija

Cilj ove bitke nije samo demonstriranje moci kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori vec, pre svega, destabilizovanje protivnika.Cinjenice stoje ovako: Povelju zastupaju vlade Crne Gore i Srbije, odnosno vladajuca koalicija DOS i crnogorska DPS. Ergo, Zoran Djindjic i Milo Djukanovic. Treba napomenuti, takodje, da od pet potpisnika sporazuma od 14. marta ovu povelju podrzava cetiri: Miroljub Labus, Milo Djukanovic, Zoran Djindjic i Filip Vujanovic. Protiv te opcije su Vojislav Kostunica (jedini potpisnik od 14. marta koji ne podrzava predlog dve vlade) i DSS kao i crnogorska koalicija za Jugoslaviju.
       Takodje, bode oci da je, s jedne strane, Djindjic primorao Kostunicu da menja posao, a s druge (crnogorske), Kostunicina kandidatura se u Crnoj Gori tretira kao pomeranje tezista od borbe za zajednicku drzavu, odnosno prolongiranje te borbe dok se prvo ne osvoji vlast u Srbiji. Trece, Kostunicina kandidatura za predsednika Srbije je potvrdila da federalne institucije definitivno nemaju politicki uticaj. Doduse, to je i ranije bilo vidljivo, jer savezni predsednik i savezna vlada su imali male, gotovo nikakve ingerencije u republikama. Kakav uticaj, na primer, ima savezni premijer u Crnoj Gori?
       Vojislav Kostunica, potpuno svestan ovih cinjenica, namerava da postane predsednik Srbije. Bio je rezolutan: ne kohabitacija vec konfrontacija. Naravno, sa Djukanovicem o zajednickoj drzavi, a sa Djindjicem i o vlasti u Srbiji.
       Na konferenciji za stampu, kada je obelodanio svoju kandidaturu za predsednika Srbije, rekao je da ce u predsednicku kampanju krenuti kada "zavrsi vazne obaveze kao predsednik Jugoslavije"(?!). Dodavsi: "Tada cu uzeti godisnji odmor i krenuti u kampanju." Cinici vec govore da ce ako pobedi na izborima za predsednika Srbije uzeti godinu dana neplaceno, da bi bio i predsednik Srbije. Aktuelni predsednik Srbije i Crne Gore zapitao se: "U kojoj ce meri ovakvo ponasanje uticati na prijem nase zemlje u Savet Evrope i izradu studije izvodljivosti u sklopu pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji sa EU." Medjutim, tesko je oteti se utisku da Kostunica nije zapitan i nad cinjenicom koliko njegova kandidatura utice na obaranje akcija savezne drzave a samim tim i na njen prijem u Savet Evrope. U DSS-u su svesni da kada odasilju optuzbe na racun DOS-a da je izmenio volju gradjana tako sto je izbacio iz srpskog parlamenta i DOS-a Demokratsku stranku Srbije, da se moze postaviti i pitanje da li DSS menja volju gradjana Srbije kada insistira da Kostunica bude kandidat za predsednika Srbije. Valjda su ga gradjani izbrali i za predsednika Jugoslavije.
       Kod Kostunice je, izgleda, prevagnula odluka "koje mesto dopusta veci uticaj na ono sto Srbiju i Crnu Goru ceka sledecih godinu dana" (Aleksandar Tijanic). Znaci, saznanje i politicki pragmatizam da se zajednicka drzava mora praviti odozdo, od republika.

Iskusni Micunovic

Ova jednacina dobila je iznenada, pored Havijera Solane, jos jednu nepoznatu (da li?) - koaliciju DAN. U ovoj koaliciji su ljuti na Djindjica. I Covic, i Mihajlovic i Micunovic. Svako ima neke svoje razloge. DAN je prepustio odluku Micunovicu da odluci sam da li ce se kandidovati za predsednika Srbije. Jasno je kao dan, da od tog posla ima nesto - to ne bi zapalo Micunovica ("Volim tog coveka zato sto je veciti gubitnik", Bogdan Tirnanic). I Mihajlovic i Covic znaju vrlo dobro da se politicaru jedino ne oprasta gubitak vlasti. Baveci se politikom njih dvojica skoro da su vise proveli na vlasti nego u opoziciji. Talenat "filinga za tajming" i umesnost u pregovaranju krasi obojicu lidera DAN-a. Zato uopste ne iznenadjuju informacije koje je saopstio Covic, pored vaskolike kritike povelje i koketiranja podrskom Kostunici: da se odavno nije video sa Kostunicom i da ce biti lojalan vladi dok je potpredsednik.
       Takodje, Micunovic je isuvise iskusan i isuvise je procitao debelih knjiga da bi mogao da pomisli da bi na predstojecim izborima mogao nesto da ucini. Da pobedi, recimo. On ce profitirati samo ako odustane. Nece izgubiti nista, a moze dobiti nesto. Kao i DAN uostalom. U zavisnosti sa kime DAN bude procenio da treba da pravi dil. Sa Kostunicom ili sa Djindjicem. Iako je Dragan Marsicanin, sef izbornog staba Vojislava Kostunice, rekao da bi dobro dosla podrska koalicije DAN kandidatu DSS-a, malo je verovatno da ce se tako nesto dogoditi. Iz prostog razloga sto sva trojica lidera DAN-a dobro znaju ko, za sada, kosi a ko vodu nosi.
       Dragisa Pesic, savezni premijer u "Glasu Crnogoraca" ocenjuje da je usaglaseni tekst povelje u suprotnosti sa preporukama Venecijanske komisije i da bi, ukoliko bi se ova ustavna povelja usvojila, ona bila "najslabiji ustavni dokument u Evropi". Takodje, Pesic je naglasio da bi drzavna zajednica utemeljena na tako skrojenoj povelji bila primer unutrasnje nestabilnosti, nesredjenosti i neefikasnosti. Po njegovom misljenju, mnogim odredbama usaglasenog teksta "drzavna zajednica se razvodnjava i negira radi stvaranja pretpostavki za novo resenje".
       Slicnog je misljenja i jedan od najuticajnijih ljudi DSS-a Dejan Mihajlov koji smatra da pri donosenju ustavne povelje mora da se postuje Beogradski sporazum. "Beogradski sporazum", kaze Mihajlov, "su usvojili parlamenti i oni ne mogu da budu ti koji ce ga krsiti. Taj pravni akt je dovoljan za uredjenje nove drzave". Mihajlov eksplicite istice da "poluga Djindjic - Djukanovic radi na razbijanju drzave i savezu nezavisnih drzava, a ne na izgradnji drzavne zajednice Srbije i Crne Gore kao sto je predvidjeno Beogradskim sporazumom. Ustavna povelja bi trebalo da bude plod rada Ustavne komisije, a ne separatistickih vlada Srbije i Crne Gore koje nemaju legitimitet u parlamentima."
       Medjutim, Goran Svilanovic, ciji opis radnog mesta podrazumeva da zna sta svet i Evropa hoce od nas, smatra da ce odugovlacenje sa usaglasavanjem teksta ustavne povelje odloziti prijem SRJ u Savet Evrope kao i pregovore sa Evropskom unijom o potpisivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju EU. Takodje, Svilanovic je kazao da je njegov "optimizam porastao otkako su dve republicke vlade napravile pomak i uspele da se dogovore o vecini pitanja".
       Svi nasi akteri ove vec otuzne politicke price ponasaju se u skladu sa onom cuvenom sezdesetosmaskom parolom: "Budimo realni, trazimo nemoguce."
       Medjutim, povelja dvaju vlada je na citanju kod Solane ("veoma pazljivo ga analizira" - Kristina Galjak), koji ce krajem nedelje u Danskoj dobiti sugestije od ministara inostranih poslova EU.  Ceka se, dakle, odluka krcmara.
       A, i drugacije ovce brste kada ih vuk gleda, kaze narodna mudrost.