Grudnjaci u naletu

Nepravda, pa to ti je: dok nasa deca letuju u Sremskoj Mitrovici (cuj, u Sremskoj Mitrovici!) gde ih razni "sektasi" i "hipici" svlacu i ucu brezobrazlucima (nasumicni isecak reakcija javnog mnenja: "Videste li vi to – krest, krest – komsinice Perso?" "Jes' vala sramota, komsinice Sojka! Iako sam – krest, krest – ozbiljno retardirana, o'ma sam shvatila da tu nisu cista posla! Sve to drogirano, a centrala im u Novem svetskem poretku, prico mi Mika Moron, ucen covek, znate onog s tikovima, cita Jutarnje novosti svaki dan vec dvaes' godina, i nije mu nista!"), veseli Hrvati se za to vreme iskulirano banjaju u moru – pravom, ne crnogorskom! – i pevaju partizanske pesme! Pa vi sad vidite kako je ko prosao... Ko ima, dace mu se!

Cari geografije na stranu, ovo je laka pricica o sindromu moralne panike, tog postojanog malogradjanskog orudja za prepoznavanje i izopstavanje svega sto bi makar samo moglo imati nekakav subverzivni potencijal u odnosu na Svete Vrednosti "moralne vecine", koja se silno uzrujano uskrekece kada joj se dojavi da se negde desilo – a mozda i nije, ali je moglo! – nesto sto se protivi njenim nazorima. Histerija upravo nadrealnog intenziteta koja se nadigla oko letnjeg kampa u Sremskoj Mitrovici, gde su, izmedju ostalog, aktivisti JAZAS-a pokusali da, mozda za nekoga odvise nekonvencionalnim, ali ne i uistinu neetickim metodima, na vreme sprece neduzne klince da pocnu da lice na neke od svojih otuznih roditelja, klasican je primer efekta moralne panike na delu. Vaskolikim medijima ova je iz prsta isisana parasenzacija odlicno dosla u sezoni kiselih krastavaca – kada se u Srbiji tradicionalno ne desava ama bas nista osim predsednickih izbora – tako da od "frojdovski" indikativne price o imaginarnim "orgijama" i sistematskom "kvarenju nase dece" danima nisi smeo ni frizider da otvoris, da te iz njega ne fljusne onaj famozni Leteci Grudnjak...

No, ipak, nije ni ova pricica bez potmule veze s predstojecim izborima, utoliko pre sto je u javnost lansirana iz Nove Srbije, desnicarske – to se u Srbiji kaze: domacinske! – stranke, dakle, bas onakve kakve su svugde po Evropi i Americi tipicne predstavnice interesa samozvanih "moral majorities", medju kojima su nadobudna "udruzenja zabrinutih roditelja" uvek vrlo istaknuta. I ona je, dakako, eminentno politicka, u to nema sumnje. U tom igrokazu bedne imaginacije i diletantske rezije uloge su podeljene po predvidljivoj semi: na jednoj strani Cisti i Domacinski Patrijarhalni Zivalj Iz Duboke Srbije, koji je neoprezno poverio svoju decu simbolickim otelotvorenjima svega Drugog, Nama Neprihvatljivog: jer, na toj su drugoj strani "sektasi" – sto ne znaci nista, ali zvuci kao opasna neman, tj., ima sjajan mobilizacijski apel za ustanak moralne vecine! – "sorosevci", NGO-ovci, i uopste, nekakav Nama Strani i (nuzno, po defaultu) nastrani svet, placen, instruisan i cvrsto nameren da svojim znamo-mi-kakvim "edukativnim" akcijama zatre (mentalno) seme nekih novih velja ilica po buducoj Srbiji, nekih novih raskomocenih domacina, priucenih labusologa... Zato tu rabotu treba spreciti i likvidirati dok je jos mala, marginalna i sporadicna: We don't need no education – skoro da cujem kako za Pink Flojdom ushiceno ponavljaju i refrenisu velja-ilic-klonovi po Srbiji... U ovo se uklapa i simbolicki politicki odstrel "formacijskog" krivca za nabudzeni "skandal" u liku ministra prosvete, idejno nepouzdanog tipa koji dolazi iz jedne sumnjive "levo-liberalne" stranke, a Takvi Nam Ne Trebaju; sve su to, moj prikane, masoni, Jevreji, pederi i kriptokomunjare: prvo razapese Hrista, a onda oterase Kralja! Pa bi sada i da bludnice! A za onog Labusa se prica da je Ceh, bozemeprosti... Pa sto ne ide onda tamo, da nasledi Havela kad je toliko pametan?!

Naravski, i ova uvrnuta kamp/kemp pricica o mitrovackom "striptizu" i edukativnoj upotrebi "ruznih reci" tipicni je simptom tranzicijske/modernizacijske pometnje, i utoliko je indikativna za trenutno ludo-zbunjeno stanje duhova medju Tihom Vecinom koja ne zna sta ju je snaslo, ali joj se instinktivno ne dopada ideja da joj neko "zavodi" decu glupostima: da je to sto oni belosvetski kurajberi poducavaju ista valjalo, to bi sve njima jos pradeda pokazao, sve sedec' na gumnu i cibucec' onako po filozofski... Posto "normalnom, domacinskom Srbinu" nema bolje utehe od price o hrvatskim glupostima – vazi i obrnuto, joste kako! – duzan sam da, kao veseli appendix danasnjoj prici, objasnim i onu opasku o "partizanskim pesmama" iz prvog pasusa ovog teksta, a sve u svrhu malog poredjenja razlicitih formi i modaliteta emitovanja "moralne panike" u drustvima balkanske (para)tranzicijske pometnje. Ovih me je dana, naime, silno razgalila vest iz rijeckog "Novog lista" (24. 8. 2002) da je UHVIDR-a (to je zapravo SUBNOR hrvatskog "domovinskog rata"!) otoka Visa do neba zavapila zbog Strasnih Zbivanja na tom isturenom jadranskom ostrvu, gde su se ucesnici letnje skole kulture "Otokultivator" ne samo raspusno i razbludno ponasali, nego su i pevali "Od Vardara pa do Triglava" i slicne nepocudne i antipatriotske glazbene sadrzaje... A jos se obaska u isto vreme na Visu pojavio i misteriozni kip J. B. Tita, bas kao u onom filmu Vinka Bresana! Strasno, strasno! I aktivisti hrvatske "moralne vecine" – ta Veljina duh-braca s Gospom u srcu! – imaju, dakle, silnih problema s tim letnjim kampovima kojekakvih alternativaca... Viska UHVIDR-a razlozno pita: "zar je moguce da se jedna kulturna udruga gradjana, koja se dijelom financira od poreznih obveznika, pocela baviti tako prljavom politikom" i za ove nemile skulptorsko-glazbene scene optuzuje "neke globaliste" koji, eto, "ljetuju vrlo jeftino, a tko im placa, nitko ne zna"... Hm, mozda da dodju u Mitrovicu, da razmene iskustva? Hocu da kazem: sve vam to na "koncu konaca" dodje na isto: praziluk ovamo, praziluk onamo, i uvek ista antiliberalna retorika (najcesce amaterski maskirana u antikomunisticku), kao zajednicki imenitelj svakog ozbiljnog antitranzicijskog Otpora, kao poslednja, ali granitno cvrsta transbalkanska spona beslovesnih "moralnih vecina", udruzenih u obozavanju svog Zlatnog Teleta!