Tajna "Dubokog grla"

Dragic Danka
Podeli

O famoznoj aferi Votergejt, iz prve polovine sedamdesetih godina, tesko da moze da se izvuce i jedna preostala i nepoznata pojedinost. Napisane su silne knjige, snimljeni filmovi, pretreseni i najsitniji detalji, procesljani arhivi, vecina aktera, ukljucujuci i zlosrecnog Ricarda Niksona, vise nije ziva. Jedino je nedokuciv ostao identitet novinarske veze, misterioznog insajdera, provokativno nazvanog "Duboko grlo", prema onovremenom poznatom porno filmu.

Poput svih prestonica, i Vasington je veliko selo u kojem svi znaju sve i nema te tajne a da pre ili kasnije ne biva razotkrivena. Kako je onda moguce, da ono sto je bila tajna pre 30 godina to i danas bude?

Insajder u senci

Na godisnjicu dogadjaja koji je bio uvod u skandal (provala u kancelarije Demokratske stranke na sestom spratu votergejtskog zdanja, 17. juna 1972. godine), ovo engimaticno pitanje ponovo je zaokupilo paznju analiticara raznih profila, istoricara i publicista. Javnost – a pogotovo generacije stasale u medjuvremenu – nesto je manje sklona da jednoj davnasnjoj aferi daje novi znacaj.

Ipak, fascinira cinjenica da je osoba koja je imala u posedu tako mocne informacije i direktan pristup izvorima u Beloj kuci, pravosudju, Federalnom istraznom birou i Niksonovom izbornom komitetu, omogucila da se sav taj materijal prelije na stranice "Vasington posta" a novinari Bob Vudvord i Karl Bernstajn postanu zvezde, uspela da sama ostane u potpunoj senci.

Ko se krije iza nadimka "Duboko grlo" poznato je jedino dvojici "Postovih" tragaca i njihovom ondasnjem uredniku Benu Bredliju. Jos 1972. godine obavezali su se da ce tajnu njegovog identiteta – ukoliko se on sam ne predomisli – obelodaniti tek posle njegove smrti i to su postovali. Iz toga se, ujedno, moze zakljuciti da je tajanstveni igrac koji se sa Vudvordom sastajao u gluvo doba noci u jednoj podzemnoj garazi (kako je to verno prikazano u filmu "Svi predsednikovi ljudi", sa Robertom Redfordom i Dastinom Hofmanom u glavnim ulogama) jos ziv. Veruje se, stavise, da je i dalje u Vasingtonu.

Prica mitskih razmera

Tokom godina prica o "Dubokom grlu" rasla je do mitskih razmera. Bilo je cak i tumacenja da je rec o potpuno izmisljenoj figuri, odnosno da jedna takva osoba ne postoji, vec da je "Duboko grlo" fiktivni spoj vise raznih licnosti. Vudvord je, medjutim, to u vise navrata negirao, cuvajuci se istovremeno da o njegovom kontaktu procuri i ijedan podatak. Omaklo mu se jedino da je u pitanju muskarac, ljubitelj viskija i strasni pusac.

Raspolazuci minimumom cinjenica i dogradjujuci ih, kao u nekom kriminalistickom slucaju, posredno stecenim saznanjima, mnogobrojni samozvani istrazitelji bavili su se proteklih decenija identitetom "Dubokog grla". Istog posla prihvatila se pre tri godina i grupa studenata zurnalistike sa univerziteta u Ilinoisu.

Kao rezultat izronila je poveca lista mogucih kandidata. Najpoznatiji medju njima je svakako Henri Kisindzer, tu je zatim Aleksandar Hejg, takodje iz Niksonovog kabineta, zatim Vilijam Kolbi (CIA), pa Mark Felt (FBI), dok su studenti tipovali na Patrika Bjukenena, pisca Niksonovih govora i potonjeg predsednickog kandidata.

Od svega, kako je ovih dana napisao upravo "Vasington post", najvise zadivljuje sto smo u danasnjoj masovnoj ispovednoj kulturi ostali liseni knjige "Dubokog grla", njegovog licnog veb-sajta ili gostovanja kod Larija Kinga.

Poput njegovog identiteta, misteriozni su i razlozi zbog kojih je odabrao cutanje do kraja zivota.

strana 1 od 7 idi na stranu