Velika prevara? Vojnici su očajni: "Neću ispaliti nijedan metak"
Kubanski plaćenici idu u rat za Rusiju u Ukrajini kako bi dobili državljanstvo i imali bolji život.
Izvor: B92, Politiko
Neki su dobro znali u šta se upuštaju, ali nekima su rekli da će raditi posao u građevini, a završili su na ratištu, piše Politiko.
Sve što Cezar zaista želi je da ode sa Kube. On je Kubanac koji radi kao barmen u Havani, ali jedva spaja kraj s krajem. Prošle godine pokušao je da ode s Kube u rasklimanom čamcu, ali ga je obalna straža vratila.
Sada ima drugi plan, a to je direktni let za Moskvu.
Njegovu kartu platio je ruski regruter, ali zbog tog plana mora da plati visoku cenu. Moraće da se pridruži ruskoj vojsci i da se bori u Ukrajini.
"Ako je to žrtva koju moram da podnesem, onda ću to učiniti", rekao je Cezar, koji je ove godine napunio 19 godina i čije je ime promenjeno kako bi se zaštitio njegov identitet, piše Politiko.
"Možete biti nuklearni fizičar i još uvek ovde umreti od gladi", rekao je.
"Sa svojom trenutnom platom jedva mogu da kupim osnovne stvari poput toalet papira ili mleka".
Rekao je kako se nada da će mu dopustiti da radi kao bolničar.
Vest o kubanskim borcima u Ukrajini zapljusnula je svetske naslovnice ranije ovog meseca kada je Havana objavila da je otkrila lanac krijumčarenja ljudi koji je prisiljavao kubanske građane da se bore za Rusiju u ratu u Ukrajini.
"Kuba nije deo rata u Ukrajini. Deluje i delovaće energično protiv svakoga ko s nacionalne teritorije učestvuje u bilo kom obliku trgovine ljudima u svrhu regrutrovanja plaćenika", saopštila je zvanična Kuba.
Razgovori s Kubancima na Kubi i u Rusiji otkrivaju drugu stranu priče. Radi se o očajnim mladićima koji odlazak u rusku vojsku vide kao priliku za bolji život. Ali čini se da ne znaju svi u šta se to tačno upuštaju.
Jedan regrut u kasnim četrdesetima u ruskom gradu Tula, kojeg ćemo zvati Pedro, rekao je da mu je obećan posao vozača za radnike i građevinski materijal, ali je po dolasku u Rusiju obučavan za borbu, s oružjem u ruci.
Razbijanje mreže regrutovanja Kubanaca otkriveno je nakon što je objavljena priča dvojice Kubanaca koji tvrde kako su im nudili poslove vozača, a završili su u ukrajinskim rovovima. Rekli su da su pretrpeli batine, da su bili prevareni i da su ih držali zatočene.
Kubansko ministarstvo spoljnih poslova obećalo je da će delovati energično protiv pokušaja regrutovanja Kubanaca ponavljajući: "Kuba nije deo sukoba u Ukrajini."
U novembru 2022. godine ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dekret kojim se nudi državljanstvo onima koji se prijave u vojsku.
Rusiji treba topovsko meso
S velikim gubicima u Ukrajini, Rusiji treba topovsko meso, rekao je Pavel Luzin, viši saradnik u Centru za analizu europske politike (CEPA).
"Bez znanja jezika, poznavanja terena ili prave obuke za moderno ratovanje, biće brzo ubijeni i to je to", rekao je.
Za većinu Kubanaca s kojima je Politiko razgovarao sve je započelo krajem 2022. godine oglasima koji nude jednogodišnji ugovor s ruskom vojskom.
Plata se sastojala od jednokratne pomoći od 195.000 rubalja (oko 2000 američkih dolara), nakon čega je sledila mesečna plata od 204.000 rubalja (2100 dolara). Poređenja radi, kubanski prosečni BDP po glavi stanovnika 2020. iznosio je 9500 dolara godišnje.
Od četiri muškarca koji su trenutno u Rusiji i koji su podelili svoje priče s Politikom, trojica su rekla da su letos dovezena s Kube. Kod kuće su se bavili ugostiteljstvom i građevinom ili su bili učitelji. Jedan je rekao da ima profesionalno vojno iskustvo. Dvojica su odslužila dve godine standardnog obveznog vojnog roka.
Iako su znali da će ih zaposliti ruska vojska, uveravali su ih da neće biti na prvoj liniji fronta, rekla je za Politiko ogorčena supruga jednog početnika. Svi su želeli da ostanu anonimni jer bi se mogli suočiti s optužnicama za izdaju ili špijunažu.
Svaki od njih rekao je da su dovezeni iz Varadera zajedno s nekoliko desetaka drugih muškaraca. Rekli su da im pasoši nisu bili pečatirani pri odlasku, a da su po ulasku u Rusiju njihove migracijske kartice imale oznaku "turizam" kao svrha boravka.
Prilikom sletanja na moskovski aerodrom Šeremetjevo regrute je dočekala žena koja se predstavila kao Dijana, koja je rekla da je Kubanka s ruskim vezama. Zatim su ukrcani u autobus i dovedeni u ono što je jedan regrut opisao kao praznu školsku zgradu blizu Rjazanja, grada u zapadnoj Rusiji, 200 kilometara jugoistočno od Moskve.
Tu su prošli letimičan lekarski pregled i podvrgnuti su brdu birokratije, uključujući potpisivanje ugovora s ruskim Ministarstvom obrane. Jedan regrut je rekao da je španska verzija teksta bila dostupna onima koji su to izričito zatražili, ali drugi su rekli da je prevodilac jednostavno usmeno sažeo njegov sadržaj.
Regruti su rekli da su neki od novopridošlih ostali u vojnoj jedinici u Rjazanju. Ipak, većina je prebačena u 106. gardijsku vazdušno-desantnu diviziju baziranu u gradu Tuli u blizini Moskve koja je bila raspoređena u nekim od najžešćih borbi u Ukrajini.
"Kada su nam dali uniformu i rekli da idemo na obuku, shvatio sam da se ovde uopšte ne radi o onome što su nam obećali", rekao je jedan početnik. Dotad je, međutim, već sve bilo gotovo i kasno.
"Došao sam po bolji život, a ne da ubijam"
Kada je Politiko razgovarao s Pedrom u Tuli, rekao je da se oseća zarobljeno.
"Došao sam ovamo kako bih svojoj djeci omogućio bolji život, a ne da ubijam. Neću ispaliti nijedan metak."
Dodao je da je razmišljao o pokušaju bekstvaa.
"Ali kuda da idem", postavio je pitanje.
Nije lako reći koliko se kubanskih građana pridružilo ruskoj vojsci.
Regruti su rekli da je otprilike 140 Kubanaca trenutno u Tuli. Pretpostavlja se da je u Rjazanju oko 90 Kubanaca. Ali nisu svi Kubanci prevarom ušli u rat. Na fotografijama koje dele na internetu i u aplikacijama za slanje poruka mnogi ponosno poziraju u vojnoj opremi, a neki nose oružje.
"Niko im nije prislonio pištolj na glavu", rekao je Joeni Vega Gonzalez (36), kubanski migrant u Rusiji o svojim poznanicima u Ukrajini.
"U ugovoru je jasno da idete u rat, a ne da igrate loptu ili kampujete."
Ali oni koji kažu da su prevarom uvedeni u službu, naizgled manjina, žale se na kašnjenja plaćanja i kažu da im preti zatvor zbog opiranja naredbama.
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
