Pitanje harvardskog profesora za sve: Tapšete ukrajinskim "herojima", a znate li za "glavu smrti"?

Naime, kako piše Alan Deršovic, mnogi od onih koji se bore za današnju Ukrajinu izgleda da se bore i za ukrajinsku prošlost koja je sramna, prenosi Njuzvik.

Većina Amerikanaca i Evropljana pozdravlja herojsku ukrajinsku vojsku i nada se njenoj pobedi nad ruskom agresijom. Ti isti ljudi bi možda tiše pljeskali kada bi videli koliko ovih ukrajinskih i savezničkih "heroja" nosi simbole koji se nedvosmisleno povezuju sa Hitlerovom nacističkom Nemačkom, piše Deršovic, profesor prava na Harvardu, za Njuzvik.

Neke od najnovijih ratnih bitaka odigrale su se unutar same Rusije, a pogranični grad Belgorod je bio na udaru grupe dobrovoljaca koji ne donose ništa osim diskreditacije vladi ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Ruskim dobrovoljačkim korpusom rukovodi Denis Kapustin, koji otvoreno zastupa Hitlerove stavove i preti da će proširiti rat koji bi mogao zahvatiti veći deo ostatka Evrope. Takva ideologija i simbolika nisu ograničeni samo na savezničke snage Ukrajine. Umesto toga, mogu se naći na mnogim mestima na ukrajinskim stranama fronta.

Grupa pod nazivom Brigada Azov hrabro se borila da odbrani istočnu Ukrajinu, zadržavajući se u mariupoljskoj čeličani Azovstal nedeljama nakon što su drugi izgubili nadu. Nažalost, ta ista Azovska brigada se ponosno hvalila svojom neonacističkom ideologijom i nosila svoju verziju kukastog krsta sve dok im to više nije bilo zgodno. Ipak, jedinica je "pridodata u ukrajinsku vojsku“ i postala je njena važna komponenta.

Među simbolima koje koriste ove neonacističke grupe je "Totenkopf", glava smrti koju su nosili čuvari logora za istrebljenje i drugi koji su počinili Holokaust. Oni takođe nose simbol crnog sunca, koji je usko povezan sa Hajnrihom Himlerom, ozloglašenim šefom nacističkih jurišnih trupa.

Ovi simboli nisu povezani samo sa nacizmom i antisemitizmom, već sa prevlašću belaca i anti-gej grupama.

"Njujork tajms" je opisao odnos između Ukrajine i nacističkih propagandista "komplikovanim". Ako je to na neki način zamišljeno kao opravdanje, prkosi istoriji. Iako su nemački vojnici ubili mnogo Ukrajinaca, previše ih se pridružilo nemačkoj vojsci u njenom genocidnom programu.

SS je u Ukrajini organizovao podgrupu pod nazivom 14. SS-dobrovoljačka divizija "Galicija". Mnogi ukrajinski nacisti su se dobrovoljno prijavili da postanu čuvari logora smrti u Poljskoj, a mnogi su bili saučesnici u masakru Jevreja u Babi Jaru. Znatan broj Ukrajinaca podržavao je nacističku invaziju na njihovu zemlju i smatrao je to oslobađanjem od ugnjetavanja Sovjetskog Saveza. To je bilo tada. Ali nema izgovora ili opravdanja da sadašnje ukrajinsko rukovodstvo toleriše veličanje nacista i široko rasprostranjenu i otvorenu upotrebu nacističkih simbola od strane svojih vojnika.

Istorijski gledano, Ukrajina je bila jedna od najantisemitskih zemalja na svetu. Čak i pre nacističke invazije, građani Ukrajine su vršili pogrome i masovna ubistva Jevreja.

Jedan od najgorih prestupnika bio je Bogdan Hmeljnicki koji je pre nekoliko stotina godina ubio desetine hiljada jevrejskih žena, beba i muškaraca, u uvodu u Holokaust, i u ime ukrajinskog nacionalizma. Tako je bilo i tada, ali sada statua ovog antisemitskog masovnog ubice ponosno stoji u centru Kijeva i njegova slika krasi aktuelnu ukrajinsku valutu.

Dakle, pitanje nije složeno. Još uvek ima previše ukrajinskih antisemita i neonacista. Ovo predstavlja problem ne samo za sadašnji rat sa Rusijom, već i za njegove posledice. Ako ukrajinska vojska porazi Rusiju, mnogi od ovih nacista će se smatrati herojima. Neki će gotovo sigurno biti izabrani na položaje moći. Ako Ukrajina izgubi rat od Rusije, ovi neonacisti će sigurno okriviti Jevreje i jevrejskog predsednika Ukrajine. Kao što je to često slučaj kada se ekstremizam toleriše, za Jevreje to postaje izgubljena ponuda.

"Njujork tajms" ističe da i neki ruski vojnici nose nacističke simbole, kao da to nekako opravdava postupke neonacista na strani "Dobrih". To samo pokazuje da je antijevrejski rasizam (bolji termin od antisemitizma) rasprostranjen i na ekstremnoj desnici i na ekstremnoj levici, među ultranacionalistima i antinacionalistima i na obe strane ukrajinsko-ruskog rata. Koje god druge varijable da postoje, jedina konstanta tokom milenijuma bila je "kriviti Jevreje".

Tajms izveštava da su čak i neke jevrejske organizacije spremne da dopuste Ukrajini da toleriše neonaciste, jer ne žele da budu percipirane kao da podržavaju narativ ruskog predsednika Vladimira Putina o tome da je Ukrajina nacistička država. Ukrajina nije nacistička država; to je država koja je izabrala Jevreja za predsednika, dok je tolerisala nacizam u svojoj vojsci. Oni koji odbijaju da osude takvu nepodnošljivu toleranciju samo je podstiču svojim pogrešnim ćutanjem.

"Prozivanje vojnih grupa koje bi htele da pretvore Ukrajinu u nacističku državu ne unapređuje ruski narativ. Ona samo govori bolnu istinu o sadašnjosti, prošlosti i mogućoj budućnosti", zaključuje harvardski profesor za Njuzvik.