Danas će pasti 40 kg na grad: Pariz je dobio vremensku prognozu o zagađenju plastikom

Ali ne samo zbog kiše.

Francuska prestonica će tokom petodnevnih razgovora biti zasuta milijardama mikroplastičnih čestica sa neba, prema prvoj vremenskoj prognozi o zagađenju plastikom.

Predviđeni "pljusak" iznosiće 40 do 48 kilograma slobodno plutajućih plastičnih čestica koje će prekrivati Pariz svaka 24 sata. Ukoliko vreme donese jaku kišu, "plastični tuš" će se verovatno desetostruko povećati.

"To bi trebalo da usmeri pažnju pregovarača", rekao je Markus Gover iz australijske fondacije Minderoo, koja se bavi istraživanjem plastike.

"Čestice plastike se razlažu u životnoj sredini, a ovaj otrovni koktel završava u našim telima gde nanosi nezamislivu štetu zdravlju", navodi on.

Zabrinutost zbog uticaja plastike na životnu sredinu i dobrobit ljudi je naglo porasla poslednjih godina zajedno sa sve većim brojem istraživanja koja dokumentuju njenu sveprisutnost i postojanost.

U prirodi je višenamenska mikroplastika – čija je prečnik manji od pet milimetara – pronađena u ledu blizu Severnog pola i u ribama koje plivaju u najdubljim i najmračnijim delovima okeana.

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu procenjuje da plastični otpad svake godine ubije više od milion morskih ptica i 100.000 morskih sisara, a plavi kitovi koji se hrane filterom konzumiraju i do 10 miliona komada mikroplastike svakog dana.

In Paris? Check out theplastics forecast from @minderoo as negotiators convene for the next steps on the #PlasticsTreaty. https://t.co/THwAVcfrE5

— Nancy Groves 👩🏻‍💻 (@Nancy_Groves) May 28, 2023

"To bi trebalo da usmeri pažnju pregovarača", rekao je Markus Gover iz australijske fondacije Minderoo, koja se bavi istraživanjem plastike.

"Čestice plastike nanose nezamislivu štetu zdravlju"

Svake minute u ocean se baci plastičnog smeća koliko bi ga stalo u kamion.

"Čestice plastike se razlažu u životnoj sredini, a ovaj otrovni koktel završava u našim telima gde nanosi nezamislivu štetu zdravlju", navodi Gover.

Zabrinutost zbog uticaja plastike na životnu sredinu i dobrobit ljudi je naglo porasla poslednjih godina zajedno sa sve većim brojem istraživanja koja dokumentuju njenu sveprisutnost i postojanost.

U prirodi je višenamenska mikroplastika – čija je prečnik manji od pet milimetara – pronađena u ledu blizu Severnog pola i u ribama koje plivaju u najdubljim i najmračnijim delovima okeana.

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu procenjuje da plastični otpad svake godine ubije više od milion morskih ptica i 100.000 morskih sisara, a plavi kitovi koji se hrane filterom konzumiraju i do 10 miliona komada mikroplastike svakog dana. Mikroskopske plastične čestice otkrivene su u ljudskom telu u krvi, majčinom mleku i placenti.

Testovi na životinjama povezuju hemikalije u mikroplastici sa povećanim rizikom od raka, reproduktivnim problemima i mutacijama DNK, ali podaci o uticaju na ljude još uvek nedostaju.

"Plastika o kojoj najviše treba da brinemo u našim telima je verovatno ona između 10 nanometara i jednog mikrometra", rekao je pedijatar Hristos Simeonides iz Kliničke dečje bolnice Mardok u Melburnu.

"Takva plastika će najverovatnije proći kroz biološke membrane u tkiva, uključujući krvno-moždanu barijeru", rekao je on za AFP. Pročitajte još:

• Zdravlje, ljudi i plastika: "Nedeljno pojedemo jednu kreditnu karticu"

• Mikroplastika je otkrivena u krvi i majčinom mleku, a sada je možda ima i u našim mozgovima

• Zdravlje i plastika: Sedam pitanja i odgovora o sirovini koju svakodnevno koristimo