Panika, osude – sve ključa; traži se hitna reakcija Kine

Posle toga se odmah pojavila dilema – da li je na delu "kubanska kriza 2.0" i dodatna eskalacija i ekspanzija "ukrajinskog rata".

U Evropi se digla "galama", osude pljušte, prete se novim sankcijama Rusiji, ali i Lukašenku, ali na primer iz Berlina poručuju da je cilj tih pretnji da uplaše Zapad i potkopaju podršku za Ukrajina, ali da je to "ratna igra" jer, kako je za Dojče vele rekao Norbert Retgen, član spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, "nema potrebe za panikom" jer razmeštanje nuklearnog oružja u Belorusiji nije dodatna opasnost za Evropu, naime, Rusija već ima nuklearno oružje i raketne sisteme u Kalinjingradskoj oblasti na Baltiku koji mogu da "nose" nuklearne bojeve glave.

Vojni analitičar Maksim Starčak sa kanadskog Kraljevskog univerziteta u Kingstonu kaže za nezavisni portal Meduza da je ovo više Putinov propagandni trik koji želi da zastraši, jer kaže da nije isprovocirao SAD da promeni nuklearnu strategiju, niti da stavi svoje nuklearne snage na višem stepenu pripravnosti ili da smanji pomoć Ukrajini.

Portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Adrijen Votson rekla je tom prilikom da nema "indikacija da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje" i da "nema razloga da se SAD pomeraju i ispravljaju raspoređivanje svog nuklearnog potencijala".

Starčak kaže da ovim potezom "neće više biti nuklearnog oružja u Evropi, već će ono iz Rusije biti samo premešteno u Belorusiju".

Međutim, u svemu postoji još nekoliko zanimljivih tačaka. Najpre je krajem prošle godine objavljeno da su beloruski bombarderi Su 25 opremljeni "nuklearnim projektilima" i da su piloti obučeni za "rukovanje" njima, a raspoređeni su i ruski raketni sistemi "Iskander" i S-400. na teritoriji Belorusije, koja može da "ispaljuje" i nuklearne rakete.

Doduše, oni nisu u posedu beloruske, već tamo raspoređene ruske vojske. Pored toga, Rusija je suspendovala svoj "status" u sporazumu START kako bi ograničila strateške nuklearne bojeve glave koje SAD i Rusija mogu da rasporede.

Sve ovo Putin, smatra Starčak, radi kako bi izazvao "negativnu" ili uzvratnu reakciju SAD.

Nije nevažno napomenuti da ga je tokom nedavnih razgovora u Moskvi sa Putinom kineski predsednik Si Đinping zamolio da se uzdrži od upotrebe nuklearnog oružja, ali i da ga razmešta van svoje teritorije, što mu je obećao. Ali samo nekoliko dana nakon toga, Putin je zapretio Zapadu nuklearnim oružjem u Belorusiji.

Međutim, od početka napada na Ukrajinu, Putin i njegov najbliži "ratnohuškački krug" ugrožavaju ruski nuklearni domet. Tako je u septembru 2022. ruski lider rekao da je spreman da iskoristi sav svoj vojni potencijal ako budu ugroženi ruski suverenitet i teritorijalni integritet, a Dmitrij Medvedev je rekao da bi poraz nuklearne države u konvencionalnom ratu mogao da izazove nuklearni rat. Ovih dana je rekao da bi, ukoliko bi Krim, koji je Rusija anketirala 2014. godine, bio napadnut, "Rusija imala pravo da koristi sva raspoloživa sredstva odbrane".

Kijev je najburnije reagovao s obzirom na to da je, pored direktne pretnje Ukrajini, Belorusija postala "nuklearni talac" Rusije, kako kaže šef Saveta za nacionalnu bezbednost Oleksi Danilov. Ukrajina je zbog toga zatražila sazivanje Saveta bezbednosti UN i posebno pozvala Kinu da da izjavu o tom pitanju.