Američki zvaničnici su na ivici

Strahuje se da bi Kina navodno mogla da iskoristi tu tehnologiju za proizvodnju nuklearnih bojevih glava.

“Američki zvaničnici su na ivici. Nedavni samit ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog kineskog kolege Si Đinpinga doveo je do dugoročnog sporazuma usmerenog na održivi razvoj takozvanih reaktora brzih neutrona”, prenosi Raša tudej Balkan.

Američki državni sekretar Entoni Blinken dotakao se u Kongresu sporazuma Kine i Rusije i izrazio zabrinutost. "Razgovarali su o partnerstvu bez ograničenja“, rekao je Blinken, ističući da nova oblast zabrinutosti za Bajdenovu administraciju potiče od nuklearne saradnje između Rusije i Kine, navodi list "Nikei Ejža".

Ruska državna nuklearna energetska korporacija "Rosatom" navodno je u decembru isporučila 25 tona visoko obogaćenog uranijuma kineskom CFR-600, prvom postrojenju za brze reaktore.

Kineski brzi reaktori koriste tečni metal umesto vode za umerene operacije. Ovi brzi reaktori su napravljeni na osnovu ruske tehnologije.

"Blumberg" je izvestio da su analitičari zabrinuti da bi kinesko postrojenje moglo da proizvede dovoljno nuklearnog materijala za pravljenje oko 50 nuklearnih bojevih glava godišnje koristeći ruske zalihe.

I Kongres SAD uzbunio se zbog saradnje "Rosatoma" i Kineske nacionalne nuklearne korporacije koja upravlja postrojenjem CFR-600, nazivajući je "opasnom" i pozvao je administraciju Džozefa Bajdena da zaustavi ruski transfer nuklearnog materijala Kini.

"Nuklearna saradnja Rusije i Narodne Republike Kine ide mnogo dalje od civilnih projekata", naveli su šefovi kongresnih komiteta odbrane, spoljnih poslova i obaveštajnih poslova pre dve sedmice u pismu savetniku za nacionalnu bezbednost Džejku Salivanu, navodi "Blumberg".

"Nikei Ejža" je ranije ovog meseca izvestio da je Džon Plam, pomoćnik američkog ministra odbrane koji nadgleda svemirsku i nuklearnu politiku, nazvao nuklearnu saradnju Kine i Rusije "veoma zabrinjavajućom".

"Ne može se zaobići činjenica da su to reaktori za proizvodnju plutonijuma, a plutonijum se koristi za oružje", rekao je on, ističući rizik da bi rusko snabdevanje obogaćenog uranijuma moglo dovesti do toga da Kina proširi svoj nuklearni arsenal.

"Odgovorne nuklearne države ne bi trebalo da se uključuju u (kineske) nuklearne programe bez razumevanja potencijala eskalacije, bez razumevanja destabilizujuće prirode, bez razumevanja posledica tog transfera", rekao je za "Nikei Ejža" neimenovani visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta.

Vrh američkog Ministarstva odbrane takođe je izrazio zabrinutost zbog ambicija Kine u vezi sa njenim nuklearnim zalihama.

Ako Kina nastavi tempom svoje nuklearne ekspanzije, verovatno će postaviti zalihe od oko 1.500 bojevih glava do 2035. godine, smatraju u američkom ministarstvu.

Kina je odbacila američke insinuacije da je CFR-600 bio postrojenje za proizvodnju goriva za nuklearno oružje. Peking navodi da postrojenje služi za proizvodnju električne energije i da je deo ambicioznog programa vrednog 400 milijardi američkih dolara za izbacivanje SAD sa mesta najvećeg svetskog proizvođača nuklearne energije do 2035.