Ustajte, prezreni na svetu

Kina sada aktivno radi na privlačenju drugih zemalja koje svetsku politiku vide na sličan način, a sve s ciljem kako bi značajnije na nju uticala. Ovaj zaokret dolazi nakon što je politikom "nula kovida", zbog koje je poslednje tri godine provela u izolaciji, naljutila Zapad, prenosi Jutarnji list.

Peking sada smatra da je dovoljno vojno i ekonomski jak da svet može oblikovati prema svojim željama i prohtevima.

Ranije u martu isposlovali su detant između Saudijske Arabije i Irana.

Bio je to hrabar ulaz na Bliski istok, regiju punu dugogodišnjih rivala. Si tvrdi da želi dati doprinos naporima da se okonča rat u Ukrajini i zato je ove nedelje posetio Moskvu i sastao se s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, inicijatorom invazije na Ukrajinu.

Kineski predsednik planira da razgovara i sa oštećenom stranom, ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Sijevo uplitanje u rat u Ukrajini možda neće dati nikakve konkretne rezultate, a njegov odlazak u Moskvu, koji Zapad vidi kao pokazivanje naklonosti ka Rusiji, potkopao je njegovu želju da se pozicionira kao neutralni arbitar. Štaviše, dok su Si i Putin pozdravljali, a kineski lider ruskom pričao o "promeni koja nije viđena poslednjih 100 godina", ruske rakete i dronovi su poleteli prema Ukrajini i u učeničkom domu u Kijevu ubili četiri osobe.

Kina je s ta dva poteza svetu za koji smatra da je podeljen na demokratije i autokratije pokazala da želi aktivno učestvovati u rešavanju gorućih problema, ali da ona i njeni prijatelji više ne žele da budu druga violina SAD-u.

Peking je dugo vodio politiku čekanja, prikupljanja ekonomske, političke i vojne moći. To se promenilo kada je pokrenuo inicijativu Pojas i put te širom sveta, a posebno u Južnoj Americi, Africi i Jugoistočnoj Aziji, počeo pokretati razne infrastrukturne projekte koji vrede više stotina milijardi dolara.

Kina ima i moćnu, raširenu dijasporu i velik apetit za strateške resurse u inostranstvu.

Demokratija i autokratija

Pored intervencija u konfliktu između Saudijske Arabije i Irana, zatim Rusije i Ukrajine, Si je tokom proteklih nekoliko nedelja promovisao i svoje tri nove inicijative - Globalnu razvojnu inicijativu, Globalnu bezbednosnu inicijativu i Globalnu civilizacijsku inicijativu.

Iako nije o njima otkrio puno, te inicijative su dizajnirane kao punktovi oko kojih se mogu okupiti sve zemlje kojima ne odgovara američka hegemonija.

"Dok radi na modernizaciji, Kina neće ići putem kolonizatora i pelješenja, a ni putem iskrivljenih vrednosti kojim koračaju neke zemlje koje nakon što postanu snažne žele vladati apsolutistički", rekao je Si tokom predstavljanja Globalne civilizacijske inicijative.

Kineski predsednik je tada i neimenovane zemlje upozorio da se treba da se suzdrže od nametanja svojih vrednosti drugima.

Uz to, Si je utvrdio da koalicija zemalja na čelu s SAD-om Kinu želi zauzdati i potisnuti.

Retorika kineskog predsednika ogleda verovanje da Kina može biti kontrapunkt Zapadu koji svet deli na demokratije i autokratije. Za razliku od predsednika SAD-a Džoa Bajdena, koji Kinu smatra autokratijom, Si želi da je svet, a pogotovo južna polovina, vidi kao glas razuma, ekonomsku velesilu i benignog moćnika koji se može suprotstaviti Zapadu kojeg Peking vidi kao nametljivog zlostavljača.

Energična diplomatija

Si je uspešno pokazao da Peking vodi glavnu reč kada se radi o Hong Kongu, autonomnoj regiji Sinjiang i sistematskom ugnjetavanju Ujgura, većinskog stanovništva u Sinjiangu i Južnokineskom moru.

Iako je Zapad osudio sve poteze koje je Si povukao u tim kontekstima, Kina je neke zemlje u razvoju ipak uspela uveriti da je SAD sebični licemer kom je jedini cilj blokiranje razvoja Kine.

SAD i njegovi saveznici tvrde da Si u Sinjiangu nad Ujgurima izvršava oblik genocida, no zemlje u kojima su muslimani većina poput Saudijske Arabije i Irana o tome uglavnom ćute.

Benevolentna sila

Sijeva antiamerička retorika snagu daje i kineskom nacionalizmu, a uklapa se i u narativ Komunističke partije Kine koji kaže da je Zapad unazad stotinjak godina iskoristio Kinu i da sada radi sve kako bi blokirao njen razvoj.

Ostaje da se vidi hoće li se Peking pretvoriti u silu poput Vašingtona.

Poput SAD-a, Kina se suočila s optužbama za imperijalizam, istim optužbama koje ona upućuje Americi.