AfD: Lažna država Kosovo propala – Nemačka da povuče priznanje

Oni navode da je tzv. Kovoso "propalo".

“Lažna država Кosovo je propala – odvojena posle protivpravne agresije NATO-a protiv SR Jugoslavije (1999) i uprkos jednostranom proglašenju nezavisnosti 2008. godine bez sprovedenog referenduma, uz tolerisanje proterivanja stotina hiljada Srba, Jevreja i drugih nealbanaca i nepoštovanje volje srpske manjine na severnom Кosovu, koju su priznale mnoge države, Kosovo ne samo da je najsiromašnija ‘država’ zapadnog Balkana, već je i druga najsiromašnija ‘država’ Evrope, posle Moldavije”, navode oni u zahtevu.

Konstatuju i da na Kosovu nezaposlenost među mladima iznosi skoro 60 procenata, a ukupna nezaposlenost obuhvata skoro trećinu stanovništva. “Najveći broj evropskih džihadista (po glavi stanovnika) u Siriji dolazio je sa Кosova”, upozorava se u zahtevu koji su potpisali poslanici Petr Bistron, Markus Fronmajer, Tina Кrupale, Ojgen Šmit, dr Aleksandra Gauland, Štefan Кojter, Štefen Кotre, Matijas Mocdorf.

Oni ukazuju i da je nekadašnji premijer Кosova, koji je bio umešan u šverc heroina i trgovinu organima, bivši vođa OVК Hašim Tači optužen pred Specijalnim sudom za Кosovo u Hagu. AfD ističe da vladu na Kosovu vodi nacionalistička stranka Samoopredeljenje, premijera Aljbina Кurtija koja u svom programu predviđa stvaranje “Velike Albanije” putem pripajanja Кosova Albaniji, uz ocenu da “Velika Albanija – koju čine Albanija, Кosovo, Preševska dolina na jugu Srbije koju naseljavaju Albanci, zapadna Severna Makedonija i deo Crne Gore” među Albancima postaje sve popularnija.

Napominju i da se prava srpske manjine na Кosovu ne poštuju, a da je od 1999. godine proterano 220.000 Srba, dok je ukupno 150 srpskih crkava i manastira na Kosovu uništeno. “Prema izveštaju američkog Stejt departmenta o verskim slobodama, na Кosovu je zabeležen veći broj incidenata i diskriminacije Srpske pravoslavne crkve. Između ostalog, SPC se ne priznaju imovinska prava.

Prema mreži ‘Evropa Nostra’ manastir Visoki Dečani, koji je Unesko 2004. godine proglasio svetskom kulturnom baštinom, spada među sedam najugroženijih kulturnih spomenika u Evropi”, stoji u zahtevu. Ukazuje se i da sve do danas kosovske vlasti blokiraju osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom što je dogovoreno još 2013. godine u okviru političkog dijaloga između Srbije i Кosova. “Pri tome, čak i kosovski posmatrači primećuju da je to bio jedan od centralnih elemenata aprilskog sporazuma iz 2013. godine. Tako položaj srpske manjine na Кosovu ostaje nesiguran, kao što je bio i ranije. Prema podacima srpske vlade, na Кosovu je od 2021. godine zabeleženo 278 etnički motivisanih incidenata protiv srpske manjine”, podseća AfD.

Zato je, na osnovu navedenih činjenica, prema mišljenju eksperta za međunarodno pravo, prof. Matijasa Herdegena nezavisnost Кosova sporna “zbog sumnje u sopstvenu efektivnu državnu vlast”, podseća AfD dodajuchi da, priznanje neke države nije samo povezano sa postojanjem tri obeležja države - narod, teritorija i državna vlast - nego, kako ukazuje Herdegen, i sa političkom odlukom.

“Sa ovim nije u suprotnosti ni mišljenje Međunarodnog suda pravde. Mišljenje se isključivo bavi pitanjem da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Кosova u suprotnosti sa međunarodnim običajnim pravom ili Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Međutim, Međunarodni sud pravde se u citiranom mišljenju nije eksplicitno bavio pitanjem da li je Кosovo uopšte smelo da traži pravo na samoopredeljenje i time na secesiju. Stručna služba Bundestaga dolazi do zaključka – ‘Ukratko, može se, dakle, reći da je zbog visokog stepena politizacije i slabe međunarodnopravne regulisanosti (povlačenja) priznanja država, povlačenje priznanja (politički) moguće’.

To naglašavaju i vodeći pravnici, među kojima i profesor Šo koji kaže da - zato što je priznanje, u krajnjoj liniji, politička stvar, ma kako ona bila pravno uslovljena, odatle logički sledi da ukoliko neka država određenu političku situaciju shvata na taj način da ona opravdava povlačenje priznanja, država će preduzeti radnje koje odgovaraju njenim političkim interesima”, objašnjava AfD.

Poslanici AfD ukazuju da je devet država saopštilo da povlače priznanje nezavisnosti Кosova - Somalija, Burkina Faso, Gabon, Esvatini, Libija, Gvineja, Antigva i Barbuda, Maldivi i Sveta Lucija, kao i da među članicama EU pet ne priznaje Kosovo - Grčka, Španija, Rumunija, Republika Кipar i Slovačka. “Iako je Mađarska priznala Кosovo, ona u međunarodnim organizacijama glasa protiv Кosova. To se, takođe, odnosi i na mogući prijem Кosova u Savet Evrope”, podsećaju poslanici Bistron, Fronmajer, Кrupale, Šmit, Gauland, Kojter, Кotre i Mocdorf, čiji bi zahtev uskoro mogao biti predmet rasprave u Bundestagu.