Rusi nisko lete

U tekstu koji je na svom sajtu objavio Centar za istraživanje bezbednosti, autora Aleksandra Stojanovića, neobični su prizori helikoptera koji lete na visini dovoljnoj da postoji realna opasnost da se sudare sa kamionima ili slučaj lovaca koji kao da krstare kroz krošnje drveća.

Odgovor na pitanje zašto je to tako leži u želji da se zavara, ili još bolje rečeno, izbegne radarski sistem protivnika.

Kao sistemi koji, pojednostavljeno rečeno, funkcionišu po principu „emituj-detektuj-reflektuj“, radari imaju veliki značaj za ishod rata prethodnih decenija, navodi se u teksti CIB-a.

Emitovanjem elektro-magnetnih talasa u atmosferu, oni uspostavljaju nadzor nad trodimenzionalnim prostorom koji, zavisno od radara, može biti različitih granica.

Plasirani elektro-magnetni talasi detektuju eventualno prisustvo protivničkih vazduhoplova, te takav signal povratno reflektuju ostatku radarskog sistema. Kada je jednom prepoznat, primera radi, neprijateljski lovac, signalizira se sistemu protiv-vazdušne odbrane koji dejstvuje po meti, odnosno, teži da je neutrališe.

Ovako pojednostavljeno objašnjenje funkcionalne uloge radarskih sistema ne predstavlja novinu u savremenom ratovanju, ali i prenebregava čitav niz situacija i barijera koje mogu učiniti da se delotvornost radara unekoliko redukuje.

Rotirajući radari koji se i najčešće koriste, mogu biti limitirani prirodnim ili antropogenim preprekama koje se nalaze oko njih.

Primera radi, delotvornost ovih sistema će biti smanjena ako se nalaze u dolini oko koje su visoke planine ili u dubokom kanjonu kakve reke. U idealnom slučaju, najbolja pozicija za pozicioniranje radarskih sistema bi bio „brisan prostor“, ali bi ih to učinilo ranjivijima za napade protivnika.

Ranjivost je i razlog zbog čega se u vojne svrhe retko koriste statični radarski sistemi koji su po dometu uglavnom bolji od rotirajuće varijante. Upravo zbog toga što na emitovanje talasa mogu uticati faktori spoljne sredine, kao i sama metodika slanja signala (koje se vrši pod uglom), otvaraju manevarski prostor koji mogu eksploatisati neprijateljski avioni kako bi prošli nedetektovani.

Let ruskih vazduhoplova tik iznad zemlje je iniciran upravo željom da se izbegnu ukrajinski radari, koji talase odašilju tako da je mnogo veća verovatnoća da avion bude detektovan, i, vrlo verovatno, uništen, ako leti visini od pet hiljada metara nego na visini od dvadeset. Ovi manevri su samo jedan od primera ratnog lukavstva koji se primenjuju u uslovima savremenog oružanog sukoba i njihov uticaj na sam rezultat konflikta nije zanemarljiv. Možda će tako biti i na ukrajinskom frontu, zaključuje se u tekstu.