U Bundestag stigao papir, u njemu piše: Srbija? Nerealno

U tom predlogu se navodi da je proširenje EU na države Zapadnog Balkana nerealno i da bi trebalo težiti privilegovanom partnerstvu po modelu Švajcarske i Norveške.

"Zapadni Balkan je geopolitički nestabilan deo Evrope. Nedostatak ekonomske perspektive, postojanje kriminalnih i narko-bandi, terorizam i etno-kulturni sukobi muče BiH, kao i Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju i pseudo-državu Kosovo“, naveli su poslanici Bundestaga.

U predlogu rezolucije se ocenjuje i da je multikulturalni eksperiment EU propao i u BiH i na Kosovu.

“Nakon rata NATO saveza protiv Savezne Republike Jugoslavije (1999.), koji je bio u suprotnosti sa međunarodnim pravom, mnoge zapadne države su priznale jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. U međuvremenu, Kosovom vlada nacionalistička partija Samoopredeljenje pod premijerom Kurtijem, koja u svom programu predviđa stvaranje Velike Albanije povezivanjem Kosova sa Albanijom“, navodi se u predlogu rezolucije u koji je Srna imala uvid.

Da bi se uspostavio mir na Kosovu, smatraju poslanici AfD-a u Bundestagu, moraju kratkoročno da se ojačaju prava srpske manjine i prenesu izvršna ovlašćenja na Zajednicu srpskih opština na severu Kosova i Metohije, naseljenog Srbima.

“Srpskim crkvama i manastirima, koje je opljačkala albanska mafija 2004. godine, nacionalnim svetinjama Srbije kao npr. svetskoj baštini UN Visokim Dečanima treba dati eksteritorijalni status koji garantuju UN kako bi se obezbedila njihova zaštita i integritet. Takođe, svaki pokušaj pritiska na matičnu državu Srbiju da li u kosovskom pitanju ili u slučaju sankcija Rusiji, nedopustivo je mešanje u unutrašnje stvari Srbije i treba najoštrije odbaciti“, ističe se u predlogu rezolucije.

Predlaže se da Bundestag pozove Saveznu vladu da podrži i sarađuje sa Savetom ministara protiv širenja radikalnog islama u BiH i regrutovanja terorista, na efikasnom krivičnom gonjenju i prevenciji radikalizacije u zemlji i da zajedno sa državama potpisnicama Dejtonskog sporazuma provede jaku reformu BiH, stvarajući nezavisan i ravnopravan hrvatski entitet pored bošnjačkog i Republike Srpske.

“Takođe, zajedno sa našim partnerima na nivou UN zalagati se za ukidanje Kancelarije visokog predstavnika kako bi BiH mogla odlučivati slobodno i suvereno, bez spoljnog mešanja o svom unutrašnjem poretku i razvoju, kao i vršiti pritisak na bošnjačke političke predstavnike da dozvole stranim sudijama Evropskog suda za ljudska prava u Ustavnom sudu BiH da budu zamenjeni sudijama, državljanima BiH“, piše u predlogu rezolucije.

Poslanička grupa AfD ukazuje da politika prinudne centralizacije BiH, provođenje bošnjačkih interesa i ignorisanje prava Hrvata i Srba pojačava tendencije secesije i samo vodi ka daljoj nestabilnosti.

“Umesto toga, federalnu strukturu BiH, koja je kodifikovana i usidrena u Ustavu BiH Dejtonskim sporazumom iz 1995. godine, treba ojačati tako što će Hrvati formirati nezavisan entitet poput Republike Srpske za Srbe, što je hrvatska strana odavno zahtevala. Nasilna bošnjačko-hrvatska zajednica u Federaciji BiH biće raspuštena".

"Nasilno ujedinjenje znači da Bošnjaci, koji čine relativnu većinu u BiH, odlučuju o hrvatskim predstavnicima u Predsedništvu BiH. To nije demokratski i vodi ka rastućim tenzijama između etničkih grupa. Osim toga, antisuverena pozicija visokog predstavnika UN za BiH treba da bude ukinuta. Venecijanska komisija Saveta Evrope saopštila je da su njena ovlašćenja ‘suštinski nespojiva sa demokratskim karakterom države i suverenitetom BiH’", ističe se u predlogu rezolucije, preneli su RTRS I Sputnjik.

Podseća se i da od 2021. godine visoki predstavnik više nema nikakav legitimitet od Saveta bezbednosti UN.