"Ovaj put je zaista stigao kraj istorije"

Fukujama, američki filozof japanskog porekla, inače je poznat i po svojoj knjizi "Kraj istorije i poslednji čovek", kojuje izdao početkom 90-ih godina.

Radi se o njegovom najpoznatijem, istovremeno žestoko osporavanom, ali i kritički i nekritički hvaljenom delu. Koncept se najčešće interpretira na način da je njim Fukujama želeo da označi završetak jednog dugog istorijskog razdoblja s tezom da krajnju tačku tog razdoblja predstavlja epoha zapadnjačke liberalne demokratije uvezane s ekonomijom kapitalizma što, opet, neki tumače drugačije.

Fukujama sada kaže da su tokom protekle decenije globalnu politiku oblikovale jake države čiji čelnici nisu bili ograničeni zakonom ili ustavom. Rusija i Kina, tvrdi on. Ove dve zemlje, pokazivale su da su sposobnije da reše svaki problem, u odnosu na liberalne demokratije koje su prespore. I taj talas se širio.

Ali, tokom ove godine postalo je očigledno da postoje ključne slabosti u srži ovih jakih država.

Ovaj filozof istiće dve takve ključne slabosti: kao prvo, koncentracija moći u rukama jednog vođe na vrhu gotovo da garantuje nekvalitetno donošenje odluka, a s vremenom proizvodi zaista katastrofalne posledice. Kao drugo, odsutnost javne rasprave i debate u ‘jakim‘ državama, kao i bilo kakvog mehanizma odgovornosti, znači da je podrška vođe plitka i da može da doživi eroziju u trenutku.

S druge strane, Fukujama ističe da su liberalne demokratije tokom istorije izdržale sve krize, a ljudi se tom konceptu vraćaju jer niko ne želi da živi pod diktaturom. Milioni ljudi koji napuštaju siromašne, korumpirane ili nasilne zemlje kako bi tražili bolji život, ne u Rusiji, Kini ili Iranu, već na liberalnom, demokratskom Zapadu, dobro to demonstriraju.

Slabosti „jakih“ država dobro su se ogledale u Rusiji, navodi Fukujama. Ruski predsednik Vladimir Putin jedini donosi odluke - čak je i bivši Sovjetski Savez, navodi, imao politbiro u kojem je partijski agent morao da proverava političke ideje.

Putin se mogao videti kako sedi na kraju dugačkog stola sa svojim ministrima odbrane i spoljnih poslova zbog straha od kovida-19, pri čemu je bio toliko izolovan da nije imao pojma koliko je ukrajinski nacionalni identitet postao jak poslednjih godina niti koliko će žestok otpor izazvati njegova invazija na Ukrajinu. Na sličan način, nije znao ništa o tome koliko su duboko korupcija i nesposobnost uhvatili koren u njegovoj vlastitoj vojsci, koliko loše funkcioniša moderno oružje koje je razvio ili koliko je loše obučen zapovednički kadarkoji je njegov izbor.

Fukujama ukazuje da je sva plitkost podršle Putinu iskazana kada je naredio delimičnu mobilizaciju i kada su oni koji pod nju potpadaju počeli da beže iz Rusije.

Rusija je zapravo postala globalni predmet ismejavanja i pretrpeće, procenjuje Fukujama, dalja poniženja od Kijeva u nadolazećim sednicama.

Celokupna ruska vojna pozicija na jugu Ukrajine verovatno će se urušiti, a Ukrajinci imaju stvarnu priliku da oslobode Krim po prvi put od 2014. godine.

Nešto slično, iako malo manje dramatično, događa se u Kini, smatra Fukujama. Umesto kolektivnog vođstva, Kina je prešla na personalistički sistem, a Si Đinping je sebi osigurao novi, petogodišnji mandat, treći za redom, kome se ni jedan drugi viši zvaničnik ne može približiti.

I ta koncentracija autoriteta u jednoj osobi dovela je do lošeg donošenja odluka i ekonomija zemlje trpi. Takođe propala im je i politika „nula kovida“ jer Kina nije uspela da napravi delotvorne vakcine pa sada ono što je pre dve godine izgledalo kao trijumfalni uspeh u kontroli kovida-19, pretvorilo se u otežući debakl.

Ovakvi neuspjesi autoritarnih režima nisu ograničeni na Kinu i Rusiju. Tu je i Iran, koji potresaju protesti zbog smrti Mahse Amini do koje je došlo kada se našla u rukama moralne policije. Iran je, smatra Fukujama, u groznom stanju - suočava se s bankarskom krizom, ponestaje mu vode, beleži velik pad u poljoprivrednoj proizvodnji te se bori s paralizirajućim međunarodnim sankcijama i izolacijom.

Režim vodi mala grupa staraca čiji su društveni stavovi, kako ocenjuje, već nekoliko generacija zastareli.

Jedina zemlja koja se može kvalifikovati kao država kojom se još lošije upravlja je ona s drugom diktaturom, Venecuela, koja je proizvela najveći svetski priliv izbeglica u protekloj deceniji.

Fukujama ističe da u svemu tome veliki upitnik, nažalost, ostaju Sjedinjene Države. Otprilike 30 do 35 posto njihovih birača i dalje veruje lažnoj priči da su predsednički izbori 2020. bili pokradeni, a Republikansku stranku preuzeli su sledbenici pokreta MAGA bivšeg predsednika Donalda Trumpa, koji daju sve od sebe kako bi sve one koji negiraju rezultate izbora postavili na pozicije moći širom zemlje.

Navodni vođa stranke, TrAmp, zaronio je sve dublje u zavereničko ludilo za koje veruje da bi moglo vratiti na mesto predsednika i da bi država trebalo da krivično kazni njegove predsedničke prethodnike, uključujući i jednog koji je već mrtav, navodi Fukujama.