Šta reče Nebenzja? Samo "Kosovo"; Rusi menjaju retoriku. Da li nam je to opomena?

To nas dovodi do postavljanja pitanja da li je Rusija promenila retoriku. Blic piše da je Nebenzja na sednici SB UN posvećenoj tzv. Kosovu kao i do sada, očekivano, držao stranu Srbiji, ali za oktavu niže ublaženom retorikom.

Sve to možda i ne bi bilo toliko bitno da predstavnik Rusije u svim dosadašnjim obraćanjima nije insistirao da upravo tako naziva teritoriju južne srpske pokrajine i da nije uvek oštro protestovao kada bi neko u toku rasprave Kosovo doveo u vezu sa bili kakvim oblikom državnosti.

Međutim, sinoć je Kosovo za Vasilija Nebenzju bilo jednostavno - Kosovo, a retorika se uglavnom bavila pitanjima koja ne dotiču državnotvornost Prištine, navodi taj list.

Jer, kako se može videti na osnovu izveštaja medija, sve do ove sednice ruski predstavnik u SB UN nije propuštao priliku da spomene lažnu državnost Kosova.

Pre pet godina, 2017. godine prognozirao je da "projekat republika Kosova" očigledno propada. U istom maniru je nastavio i tri godine kasnije, i 2020. upozorio tadašnju ministarku spoljnih poslova Kosova Meljizu Haradinaj Stublu da će biti isključena sa narednog sastanka ukoliko budu prikazivani kosovski simboli.

Ove godine situacija se drastično promenila. U desetominutnom govoru, Nebenzja je dvadesetak puta spomenuo Kosovo, ali nijednog momenta ono nije bilo "takozvano" Kosovo, niti "lažna država", niti "projekat", što su bili dosadašnji epiteti iz usta ruskog predstavnika.

Služio se terminima "provincija", "prištinske vlasti", "kosovari", "regija". Akcenat je bačen na loš položaj Srba, onemogućavanje povratka u pokrajinu, podsticanja na mržnju, otimanja imovine i oglušavanje o vraćanju zemljišta manastira Dečani.
Pri kraju govora, dotakao se i uloge SAD i EU u dijalogu, da nastavljaju da "kuvaju" alternativna rešenja u korist Prištine i naveo primer nemačko - francuskog dokumenta kojim se traži da se Beograd saglasi sa državnošću.

To primećuje i bivši diplomata i ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić, koji smatra da je Nebenzja temeljno spremao govor i da se teško može nazvati slučajnošću to što je baš taj detalj ispustio.

“SB UN je najveći međunarodni forum, i na takvim događajima se ništa slučajno ne dešava. Ovakav govor može da bude signal da je Rusija promenila svoj stav ili da će ga promeniti, i to ili Beogradu ili Vasingtonu. Pokazuju da Kosovo može da bude potkusurna moneta, nama može da bude ‘evo šta sledi ako uvedete sankcije’ a Zapadu: ‘priznaćemo Kosovo, a priznajte i vi nama neki element aktuelnog sukoba ili napravite neki ustupak’”, ističe Đukić.

Kao argument ističe da još od 2000. godine Rusija ima diplomatsku misiju na Kosovu, koja se zove Kancelarija ambasade Ruske Federacije na Kosovu.

“Ta kancelarija ima status diplomatskog predstavništva, i služi za održavanje diplomatskih odnosa sa Prištinom i tamošnjim vlastima. U Srbiji se to i ne spominje, ali se zato priča o Grčkoj”, ističe Đukić.

Suzana Grubješić iz Centra za posljnu politiku podseća da su Rusi u maju 1992. trampili uvođenje sankcija SRJ za članstvo u MMF-u, zbog čega smatra da nema nikakvih garancija da i ubuduće neće trampiti puštanje KiM u UN za neku od anektiranih ukrajinskih oblasti.

“Rusija prevashodno gleda sopstvene interese i koristi kosovski presedan kao monetu za potkusurivanje sa Zapadom. Srbija od toga nema ništa, osim iluzije da Rusija brani naš teritorijalni integritet tako što narušava ukrajinski”, ističe ona.