Putin je shvatio? "Bio je posramljen, besan"

Predsednik Rusije Vladimir Putin shvatio je da neće pobediti u Ukrajini, tvrdi profesor Mark Galioti u analizi za britanski list "Tajms".

Izvor: Jutarnji list
Podeli
Foto: EPA-EFE/SERGEI BOBYLEV/SPUTNIK/KREMLIN P
Foto: EPA-EFE/SERGEI BOBYLEV/SPUTNIK/KREMLIN P

Galioti smatra da je Putin prošle nedelje povukao važne poteze kako bi osigurao da vojna operacija u Ukrajini ne doživi poraz, ali navodi da je time povisio uloge, čime je kreirana situacija koju možda neće biti u mogućnosti da kontroliše.

Kako se navodi u tekstu "Tajmsa", Putin se pokolebao posle uspešne protivofanzive ukrajinske vojske na severoistoku i jugu Ukrajine. Galeoti tvrdi da se Putin 15. septembra na samitu Šangajske organizacije za saradnju nadao izjavama podrške lidera Kine, Indije i Turske, zemalja koje takođe imaju probleme sa Zapadom. Umesto toga, tvrdi, dočekala ga je kritika predsednika Kine Si Đinpinga u vezi sa ratom u Ukrajini. Galioti ističe da je Putina pred kamerama kritikovao i premijer Indije Narendra Modi.

"Današnje doba nije doba rata, razgovarao sam s tobom telefonom o tome", rekao je Modi.

Putin je bio besan i posramljen

Foto: EPA-EFE/ ANATOLY MALTSEV
Foto: EPA-EFE/ ANATOLY MALTSEV

Haos na ulicama Dagestana: Protesti protiv mobilizacije VIDEO

Zapadni mediji pozivaju se na neimenovane izvore bliske Putinovoj administraciji, koji navode tvrde da je ruski predsednik bio posramljen i besan. Galioti smatra da se Putin vratio u Moskvu sa uverenjem da se ne može nadati da će se situacija uskoro okrenuti u njegovu korist, te je, prema njegovim rečima, bio prinuđen da uradi nešto i to brzo.

Kako navodi, Putinov odgovor predstavlja paket mera, odnosno parcijalna mobilizacija kojom bi trebalo da se reši nedostatak ljudstva ruske vojske u Ukrajini i pokuša se sa odbijanjem napada ukrajinskih snaga. Kako je navedeno, trebalo bi da bude angažovano 300.000 vojnika, a Galioti ističe da sa ovim merama Putin rizikuje da izazove neželjene posledice koje bi mogle da budu opasne po njega.

Ruska Duma usvojila je prošle nedelje amandmane kojima se pooštravaju kazne za građane koji se opiru mobilizaciji, kao i za ruske vojnike koji ne slede naređenja. Putin je saopštio odluku tokom obraćanja naciji, koje je prvobitno bilo odloženo za jedan dan. Galioti ističe da ga ne bi čudilo da pusti narod da čeka na odluku, upoređujući to sa situacijom kada je ostavio papu Franju da ga čeka pred sastanak.

Galioti navodi da je ova odluka izazvala egzodus mlađi muškaraca, a letovi u inostranstvo su bili rasprodati. Putin se nadao da će to da izbegne, potpuno svestan političkih posledica, a među njima su protesti protiv mobilizacije.

Putin i referendumi

Sad je sve jasno: Važiće Ustav Rusije, što znači ako ih napadnu...

Zvanična Moskva najavila je da će biti održani referendumi u oblastima koje su pod kontrolom ruske vojske o njihovom pripajanju Rusji. Galioti piše da Rusija, iako ne kontroliše u potpunosti te regione, referendumi su u toku i niko ne sumnja da će meštani na njima većina biti za pridruživanje Rusiji. On dodaje da bi to onda opravdalo ratnu operaciju u Ukrajini.

Galitoi ističe da je Putin ponovo naveo da ne blefira kada je reč o tome da upotrebi sva sredstva koja su mu na raspolaganju, među kojima je i nuklearno naoružanje, ukoliko Rusija bude ugrožena. Ovaj profesor navodi da se ova nuklearna doktrina koristi u svrhe odbrane otadžbine, i ističe da je ovo proziran gambit i gotovo sigurno blef.

Upravo zato što je Putin smatrao potrebnim da kaže da "ovo nije blef", Galioti se nada da Kijev neće biti uvered u to da je to pretnja, odnosno da će nervozni Zapad lobirati kod Ukrajinaca da se suzdrže.

Krim i mobilizacija

Kadirov poslao jasnu poruku: "Obraćam se vama, kukavice, izdajice..."

Galioti tvrdi da bi najveći gubitak za Putina bio Krim, odnosno da bi referendumi u osvojenim teritorijama mogli da se obiju ruskom predsedniku o glavu. Prethodno su Zapad i, nevoljno, Kijev priznali da je Krim poseban slučaj, teritorija za koju ne veruje samo Kremlj, nego i većina Rusa da im pripada. Kao rezultat toga, dok su Ukrajinci gađali određene vojne i političke mete, pretpostavlja se da bi direktan upad na to poluostrvo verovatno pokrenulo rusku eskalaciju.

Ovaj stručnjak za ruska bezbednosna pitanja ističe da, uprkos tvrdnjama da će biti mobilisano 300.000 ljudi, on smatra da je malo verovatno ruska vojska trenutno može da primi više od njih 150.000. Galioti smatra da ovo više nije vojska sovjetskog tipa napravljena za masovnu mobilizaciju. Nema dovoljno instruktora koji bi im pružili osnovnu obuku, jer su ti ljudi već poslati da se bore na frontu.

"Postoji ograničenje raspoloživog rezervnog kapaciteta, a ako se od ovih nesposobnih i nevoljnih vojnika očekuje da žive u šatorima tokom teške zime, onda će biti još manje sposobni za borbu. Takođe, moraće da se oslone na nagomilanu opremu iz seedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, a Ukrajina ima sve bolje opremljenu vojsku 21. veka", stoji u analizi Galiotija.

On dodaje da neki rezervisti, posebno oni koji su tek nedavno odslužili nacionalnu službu, mogu da budu poslati u Ukrajinu u roku od nedelju ili dve nedelje samo da popune činove u oslabljenim jedinicama. Međutim, ističe da će biti potrebno mnogo više vremena da se generišu nove jedinice, a one verovatno neće biti spremne do novembra ili decembra.

Galioti ističe da, iako nije reč o nekim "sjajnim jedinicima", opet su bolja opcija od iscrpljenih redovnih vojnika, nedovoljno obučenih ročnika, plaćenika i interventne policije koji su već tamo raspoređeni.

"Međutim, sve ovo zvuči previše optimistično. Opkoljeni Herson verovatno će pasti ove zime, a Ukrajinci imaju snage i za dalji pritisak na ruske linije. Objava od prošle nedelje, dakle, pokazuje progresivno osiromašenje Putinovih ciljeva. Krenuo je s ciljem da zauzme celu Ukrajinu, zatim se fokusirao na Donbas, a sada samo pokušava da spreči poraz", zaključuje ovaj stručnjak u analizi za "Tajms".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 583 idi na stranu