Novi rat? Puca se duž granice, oboreni "bajraktari"; već se obratili Rusiji VIDEO

Jermenija je za napad okrivila susedni Azerbejdžan.

Puca se "duž cele linije jermensko-azerbejdžanske granice", a vlada u Jerevanu je sazvala hitan sastanak, javljaju lokalni mediji.

Jermensko ministarstvo odbrane saopštilo je da je vojska Azerbejdžana koristila tešku artiljeriju i da se koriste i dronovi.

Bespilotna letelica turske proizvodnje Bajraktar ​​navodno je oborena iznad Vardenisa, koji se nalazi u severnoj Jermeniji i nije u blizini spornog regiona Nagorno Karabah.

⚡️#Azerbaijan 🇦🇿has started shelling multiple villages in #Armenia 🇦🇲! pic.twitter.com/wPPnTjVIMm

— Daniel Smith (@DanielS18352008) September 12, 2022

Jermenija potvrdila; već se obratili Rusiji

Jermenija je potvrdila rano jutros da su jedinice oružanih snaga Azerbejdžana otvorile intenzivnu vatru u pravcu više jermenskih gradova koristeći artiljeriju, velikokalibarsko i lako streljačko naoružanje, prenosi TASS.

Vlada Jermenije se već obratila Rusiji, Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i Savetu bezbednosti UN u vezi sa sukobima na granici sa Azerbejdžanom, rekao je za TASS vladin zvaničnik iz pres službe. Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su jermenske oružane snage izvele veliku sabotažu na granici dve zemlje. "Zbog hitnih mera koje su naše jedinice preduzele da odmah spreče ove aktivnosti, došlo je do oružanog sukoba“, navodi se u saopštenju ministarstva. Takođe je saopšteno da je azerbejdžanska vojska pretrpela gubitke u ljudstvu i vojnoj infrastrukturi zbog granatiranja oružanih snaga Jermenije, a Jerevan nije izvestio o žrtvama, ali je rečeno da su sukobi nastavljeni tokom noći, prenosi Rojters. Vlada u Jerevanu saopštila je da će se pozvati na sporazum o saradnji sa Rusijom i apelovati na ODKB, bezbednosni blok koji predvodi Rusija, kao i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, preneo je Interfaks. Pored ruskog predsednika Vladimira Putina, jermenski premijer Nikol Pašinjan pozvao je francuskog predsednika Emanuela Makrona i državnog sekretara SAD Entonija Blinkena da razgovaraju o situaciji. Blinken je pozvao na hitan prekid neprijateljstava za koje svaka strana okrivljuje onu drugu.

📹 | #BREAKING: Following provocations by #Armenia's army, the #Azerbaijan|i army is striking Armenian positions with UCAVs and artillery.pic.twitter.com/n0zxGEcdSy

— EHA News (@eha_news) September 12, 2022

Vlada Azerbejdžana saopštila je da je Jermenija "počela široke provokacije" protiv azerbejdžanskih oružanih snaga, koje su odgovorile "intenzivnom vatrom" na jermenske položaje.

Ministarstvo odbrane u Bakuu saopštilo je da ima žrtava na azerbejdžanskoj strani. Azerbejdžan je takođe naveo da je bilo gubitaka među ljudstvom i vojnom opremom armenskih oružanih snaga.

Sukobi predstavljaju veliku eskalaciju tenzija između dve kavkaske zemlje.

Azerbejdžan je napao Nagorno-Karabah početkom avgusta nakon što je optužio Jermeniju da je prekršila primirje iz 2020. godine i zahtevao potpunu "demilitarizaciju" oblasti naseljene etničkim Jermenima – i izazvao osudu Rusije, koja je garant primirja.

On September 13, at 00:05, units of the #Azerbaijani Armed Forces began to fire intensively at the #Armenia'n positions from artillery and large-caliber firearms in the direction of Goris, Sotk and Jermuk.
The Azerbaijani Armed Forces also use #UAVs.

— MoD of Armenia 🇦🇲 (@ArmeniaMODTeam) September 12, 2022

Sukob je prvi put izbio krajem 1980-ih ,kada su jermenske snage zauzele oblasti u blizini Nagorno-Karabaha, međunarodno priznate kao teritorija Azerbejdžana, ali sa većinskim jermenskim stanovništvom, navodi Rojters. Azerbejdžan je povratio te teritorije u borbama 2020. godine, koje su okončane primirjem uz posredovanje Rusije i povratkom hiljada stanovnika u svoje domove iz kojih su pobegli. Lideri obe zemlje su se od tada nekoliko puta sastajali da bi sklopili sporazum namenjen uspostavljanju trajnog mira, navodi britanska agencija.