Ukrajina je tek početak? Pogledajte Balkan i pogodite ko je sledeći

Rat u Ukrajini najnoviji je i najgori od ratova koji se vode oko ostataka Sovjetskog saveza, piše Blumberg.

Izvor: Jutarnji list
Podeli
EPA/EFE/ROMAN PILIPEY
EPA/EFE/ROMAN PILIPEY

Muke carstva SSSR se nastavljaju i tridesetak godina nakon što je SSSR prestao da postoji. I neće, kako se navodi, biti poslednji.

Kraj Hladnog rata usmrtio je Sovjetski savez, koji je prvo izgubio svoje delove u istočnoj Evropi, a zatim se raspao na 15 nezavisnih država.

Budući da se Sovjetskim savezom upravljalo vrlo brutalno, njegov je raspad bio posebno neuredan, komentariše isti izvor.

Kraj sovjetske države uklonio je ograničenja koja su potiskivala etničke napetosti i nacionalna rivalstva među sastavnim delovima carstva, što je izrodilo nove, politički nestabilne države. To je ubrzalo stalnu borbu između zemlje koja je dominirala carstvom – Rusije, i između država i naroda koji su nakon raspada carstva hteli da pobegnu iz ruku Moskve.

Rezultat je bio ono što su naučnici nazvali "ratovima za sovjetsko nasleđe" – niz krvavih sukoba oko spornih područja od istočne Evrope do središnje Azije. Devedesetih godina ratovi su potresali Nagorno Karabah, Pridnjestrovlje, Čečeniju, Abhaziju, Južnu Osetiju i Tadžikistan, često pritom uvlačeći u sukobe susedne države i međunarodne mirovne snage.

Smrt Sovjetskog saveza i danas destabilizuje

Neki od tih sukoba u međuvremenu su tinjali, a drugi, kao što je spor oko Nagorno Karabaha između Jermenije i Azerbjdžana ili konflikt između Gruzije i otcepljenih pokrajina Južne Osetije i Abhazije – koje podržava Moskva – ponovo su se razbuktali u velike međunarodne sukobe. Smrt Sovjetskog saveza bila je geopolitički potres čiji naknadni udari i danas destabilizuju međunarodni sistem.

Ukrajina je doživela najjače od tih naknadnih podrhtavanja. Ovaj rat ističe se žestinom borbi i ukupnim Putinovim naporima da izbriše još jednu zemlju s karte sveta. Njegovo najneposrednije poreklo može se pronaći u sve totalitarnijoj prirodi Putinovog režima, što mu omogućuje da bude agresivniji, a istovremeno od njega zahteva pronalaženje spoljnih neprijatelja. Primera radi, pitaju se hoće li se Kijev prikloniti Moskvi ili Zapadu.

Ali rat nije tekao kako je Putin planirao, ocenjuju u Blumbergu. Kako dodaju, Putinova potraga za ‘vaskrsom‘ carstva je, u ovom slučaju, snažno podstakla formiranje ukrajinskog nacionalizma. Ipak, ako je Rusija i platila visoku cenu za svoju neuspešnu avanturu, to ne znači da su se ratovi za sovjetsko nasleđe završili.

Ipak, taj je rat takođe deo većeg postsovjetskog meteža. Proglašenje nezavisnosti Ukrajine krajem 1991. godine pomoglo je uništenju sovjetske tvorevine i ubrzalo raspad imperije, koji je usledio. Stoga nije iznenađujuće, već je nažalost simbolično da je Ukrajina u središtu Putinovih napora da ponovo učvrsti dominaciju koju je Moskva nekad imala.

Zagrobni život carstva biće nastavljen

Kad god se sukob Rusije i Ukrajine završio, crta razdvajanja između dve vojske može jednostavno postati još jedna sporna postsovjetska granica, gde su česte napetosti uzrok povremenog nasilja. Bez obzira na to hoće li Rusija pobediti ili izgubiti, ishod će promeniti ravnotežu snaga u bivšem Sovjetskom savezu, možda uzrokujući ponovno intenziviranje starih sporova s ​​Moldavijom, Gruzijom ili drugim državama.

Potencijal za nasilje u središnjoj Aziji i dalje je veliki, kao što pokazuje pobuna protiv vlasti u Kazahstanu, koja je ubrzala rusku intervenciju ranije ove godine. Promena vlasti ili vojna pobuna u Belorusiji, od kojih se nijedno ne može isključiti zbog ozbiljnog nezadovoljstva autokratskim režimom predsednika Aleksandra Lukašenka, mogli bi da pokrenu borbe u traženju mesta te zemlje između Rusije i Zapada.

Početkom 1992. godine jedan američki list upozorio je da nevolje, čiji su uzroci "još uvek fragmentirani, nuklearno naoružani krhotinama poslednjeg velikog svetskog carstva" tek počinju. Čak i kada se sadašnji rat završi, dugi, nasilni zagrobni život tog carstva nastaviće se, zaključuje se u pomenutoj analizi.

Balkan najbolji primer

Ipak, carstva ne umiru brzo. Njihov je kolaps, kako je napisao istoričar Sergij Plohi, "proces, a ne događaj". Kada velika celina koju je nekad na okupu držala čvrsta disciplina njene metropole popusti, ne može se očekivati novi, stabilni status kvo preko noći.

Trenutne napetosti na Balkanu i Bliskom istoku podsećaju da je nasleđe Austrougarskog i Otomanskog carstva još u toku svog razrešenja, a odnos između Velike Britanije i njenih bivših kolonija nastavlja da se razvija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 593 idi na stranu