Vučić: Obnavljamo kolektivno sećanje na stradale; Moram da kažem jedno veliko izvini VIDEO/FOTO

Ceremonija je počela u 10.00 časova, himnom Bože pravde, a zatim je usledio minut ćutanja za sve žrtve tog logora.

Vučić je, obraćajući se prisutnima, u svom govoru rekao da želi da se zahvali svima koji su danas ispred Sajmišta a koji su preživeli najveće zločine, ali i da uputi veliko izvinjenje.

"Želim da vam kažem veliko izvini. Izvinite zbog toga što je ova zgrada iza mene u takvom stanju i što gotovo 80 godina nismo vodili računa o svojoj prošlosti i nismo brinuli ni o svojoj budućnosti", rekao je on.

Vučić je kazao da je imao čast i sreću da poznaje i više puta sretne velikog Šimona Peresa, koji je rekao da "šest miliona naših ljudi, Jevreja, živi u našim srcima, mi smo nihove oči koje se sećaju, koji vodimo užasne scene koje su videli, i one će ostati upamćene onako kako su se dogodile".

"Ima mnogo toga što možemo da naučimo od jevrejskog naroda. Nažalost tih šest miliona Jevreja moramo dodati milione očiju Srba, Roma, koji su ubijani na stratistištima ovde", rekao je on.

"Ajzenhauer je ispravno ocenio da buduće generacije neće moći da shvate težinu nacističkih zločina i zato je naredio da se što više filmova o tome napravi. I danas smo svedoci pokušaja relativizacije zločina iz Drugog svetskog rata. Uveren sam da to ne sme da bude politika sadašnjosti i budućnosti, a Srbije nikada neće biti", rekao je predsednik Vučić.

Ali, kako ističe, istorija nas je naučila da ništa nije nemoguće i upravo zato mi ćemo morati svojim očima jasno da vidimo sve te žrtve koje ćemo pamtiti zauvek. "Zato ovde u centru Beograda moramo da gajimo sećanja na sve Jevreje, Rome, Srbe i sve koji su nevini stradali ovde. Svako ko bude ovuda prolazio znaće šta se tu dešavalo", istako je Vučić.

Rekao je i da je Memorijalni centar Staro sajmište godinama zanemarivan i da je stanje u kom se on danas nalazi "slika naše bruke i sramote". "Budimo iskreni i kažimo kako je zapušten memorijal produkt nebrige. Ova zgrada je slika i prilika naše sramote, našeg nepoštenog i nefer odnosa", kazao je Vučić.

Predsednik Srbije osvrnuo se i na sistem obrazovanja i naveo da smo "onakvi kakvi smo izašli pre 30 godina, isti smo i danas". "Menjaćemo, ali će to da ide na silu nametanja. Bezbroj problema, ali verujem u novu generacije, u nove generacije prosvetnih radnika", naveo je predsednik Srbije, navodeći kao primer izjavu jednog od najbogatijih ljudi na svetu da je lakše organizovati put na Mars nego promeniti školski sistem.

Zatrpana istina o logoru

Tanjug/Miloš Milivojeviæ

Mi narodi i građani Srbije i potomci žrtava ne možemo, ne smemo i nećemo više da ćutimo o Starom sajmištu, jer počinioci zla na tom mestu imaju razloga da kriju istinu, poručio je Vučić.

On je rekao da je logor Staro sajmište zatvoren krajem jula 1944. i da je od kraja Drugog svetskog rata, u trenutku kada je NDH de fakto prestala da postoji na ovim prostorima, sve do danas istina o ovom logoru bila sahranjena, kako je istakao, pod teškim naslagama zaborava.

"Danas na 78. godišnjicu ukidanja logora mi ga konačno, neko bi rekao figurativno, a ja bih rekao i stvarno – oslobađamo. Počinjemo da obnavljamo sećanje na logor tako što počinjemo da rekonstruišemo centralnu kulu, njegov ikonični simbol", istakao je predsednik Srbije.

Kako je rekao, rekonstrukcija centralne kule je simbol rešenosti i da rekonstruišemo sopstveno kolektivno sećanje. "Ona je tek prva od nekoliko izvornih logorskigh zgrada u kojima će biti uspostavljena dva muzeja memorijalnog centra, posvećena dvema fazama logora, a u kojima će se odvijati aktivnosti memorijalnog centra: memorijalizacija logora i komemoracija njegovih žrtava, prikupljanje i izlaganje građe i naučno istraživačka delatnost, organizvanje izložbi i edukativne aktivnosti", naveo je on.

Vučić je podsetio da su na tom mestu ljudi zverski prebijani, vešani i streljani, ali i umirali od gladi i bolesti i u "dušegupkama" odvođeni u smrt. Dodao je da su odatle i deportovani u druge logore smrti na prinudni rad, od kojeg je većina i stradala.

"Tim i takvim žrtvama je posvećen memorijalni centar Staro sajmište, koji će u ime svih nas odati dužno poštovanje bez obzira na njihovu nacionalnost, veru, rod ili ideološka opredeljenja. Svima njima zajedničko je da su ih nacisti, fašisti i ustaše smatrali za smrtne neprijatelje i da su zato nevini postradali. Tako su naši dželati vrlo precizno pokazali gde stoje oni, a gde su stajali ti mirni i dobri ljudi Beograda i Srbije bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost. I na kom iskonskom idealu počiva naša pobeda, a na čemu je zasnovan i na čemu počiva njihov mračni poraz", naglasio je Vučić.

Ovo je istorijski veoma važan čin, dodao je Vučić i istakao da je ponosan što je deo generacije koja je učestovala u oslobađanju Starog sajmišta.

Rekonstruiše se centralna kula

Tanjug/Miloš Milivojeviæ

Radovima čiji početak je danas svečano obeležen rekonstruiše se Centralna kula Memorijalnog centra Staro sajmište, objekta u kojem je tokom Drugog svetskog rata u dva nacistička logora stradalo više od 6.500 Jevreja, oko 10.000 Srba i više stotina Roma.

Ceremonija je počela izvođenjem himne "Bože pravde", a na prostoru gde su nekada bili nacistički logori Jevrejski logor Zemun i Prihvatni logor Zemun, svečanosti su prisustvovali i patrijarh SPC Porfirije, reis-ul-ulema Islamske zajednice Sead Nasufović, beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Albahari, te ministri Branko Ružić, Nikola Selaković, Darija Kisić, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, te vršiteljka dužnosti direktorke Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković Petrov, potomci logoraša, članovi oslobodilačlih udruženja i mnogi građani.

Minutom ćutanja odata je pošta svim stradalim žrtvama koncentracionih logora. Memorijalni centar "Staro sajmište“ zajednički je projekat Ministarstva za kulturu i informisanje i Grada Beograda, a osnovan je kao ustanova posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta.

Zakon koji je omogućio osnivanje Memorijalnog centra donet je u februaru 2020. godine, a prema njemu, centar će prikupljati, sređivati, čuvati, održavati, istraživati, izlagati i prezentovati arhivska, muzejska i filmske predmete i dokumenta. Prema Zakonu predviđene su dve muzejske celine, od kojih će jedna biti posvećena prvoj fazi logora Jevrejskom logoru Zemun, a druga Prihvatnom logoru Zemun, u kojem su većinu činili Srbi. Jedna celina, prema planu, biće u Spasićevom, a druga u italijanskom paviljonu.

Radovi na Memorijalnom centru započinju sa Centralnom kulom, a u njoj će, kako je planirano, biti kancelarije Memorijalnog centra, prostor za izložbe i za edukacione namene.

Memorijalni centar imaće i svoj sajt na kojem će biti dostupne informacije o logoru, a prema zakonu upravni odbor Centra trebalo bi da ima sedam članova, koje imenuje i razrešava Vlada i to dva člana koje predlaže Savez jevrejskih opština Srbije, jednog člana koji se bira na predlog Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, dva člana – na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove kulture i dva člana iz reda zaposlenih u Memorijalnom centru koje predlaže direktor centra, za čiji je mandat predloženo da traje pet godina.

U sastav Memorijalnog centra ući će i Jevrejski prolazni logor Beograd – Topovske šupe, koji se nalazio u blizini današnje Autokomande, odnosno udaljen nekoliko kilometara od Starog sajmišta.

Logor pod nazivom Jevrejski logor Zemun nalazio se nekoliko kilometara od Zemuna, na teritoriji koja je u Drugom svetskom ratu ušla u sastav Nezavisne države Hrvatske, koja je na zahtev Nemaca tu teritoriju ustupila i na njoj dozvolila uspostavljanje logora, pod uslovom vlade NDH da u logoru ne bude srpskih stražara ili policajaca i da se logor snabdeva i finansira iz Beograda.

U početku je logor bio samo za srpske Jevreje i to prvenstveno žene, decu i starce, a svakodnevno, od 8. decembra 1941. do početka maja 1942. godine, jevrejska deca, žene i starci ubijani su na putu od logora do pripremljenih masovnih raka u selu Jajinci.

Za samo pet meseci u logoru je stradalo više od 6.000 Jevreja, a u maju 1942. godine, kada je dovršeno uništavanje Jevreja i Srbija proglašena "očišćenom" od Jevreja, u logor su dovođeni komunisti, partizani, četnici, kao i civili i to sve do jula 1944. godine.

Kroz Prihvatni logor Zemun, kako mu je glasio novi naziv, prošlo je oko 32.000 ljudi, a ubijeno oko 11.000. U savezničkom bombardovanju 1944. godine oštećeni su i porušeni mnogi logorski paviljoni, nakon čega je logor rasformiran. Većina Nemaca odgovornih za rad logora uhapšena je i izvedena pred sud, od kojih je nekoliko izručeno Jugoslaviji i pogubljeno, dok su komandant logora Herbert Andorfer i njegov zamenik Edgar Enge uhapšeni tokom šezdesetih godina 20. veka i to nakon mnogo godina skrivanja.

Andorferu i Engeu su u Zapadnoj Nemačkoj i Austriji izrečene kratke kazne, s tim što Engeova kazna nikada nije odslužena zbog njegovih godina i lošeg zdravlja.

View this post on Instagram

A post shared by Aleksandar Vuèiæ (@buducnostsrbijeav)