Dolaze bataljoni sa hiljadama vojnika

To se odnosi na prostor između ruskog saveznika Belorusije i ruske enklave u Baltičkom moru.

Zabrinutost oko sposobnosti NATO da brani Suvalski koridor, dug 70 kilometara između Poljske i Litvanije porasla je od početka invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara.

To usko grlo deli Belorusiju od enklave Kalinjingrad gde se nalaze baza ruske baltičke flote i rakete sa nuklearnim kapacitetom.

Poljski predsednik Andžej Duda i predsednik Litvanije Gitanas Nauseda posetili su slabo naseljenu oblast u četvrtak i sastali se sa NATO trupama na poljskoj i litvanskoj strani.

"Ovo je vrlo osetljiva oblast i oči agresora mogle bi potencijalno tu da budu uprte", rekao je Nauseda u Šipličkiju, na poljskoj strani.

Ovaj koridor vezuje Litvaniju, Estoniju i Letoniju, sve bivše sovjetske republike koje se graniče sa Rusijom, za Poljsku i druge zemlje članice NATO.

"Došli smo ovde danas da pokažemo da je bezbedno.... ovde možete da vidite dnevni mir ali pun opreza poljskih, litvanskih i drugih NATO trupa", rekao je poljski predsednik Duda.

Na insistiranje Poljske i baltičkih država vodje NATO odlučile su na samitu prošle nedelje u Madridu da znatno povećaju broj savezničkih snaga u istočnoj Evropi.

U ovom koridoru bataljoni sa stotinama vojnika biće ojačani na brigade sa hiljadama vojnika.

Nauseda je rekao da dve zemlje povećavaju potrošnju za odbranu na oko 2,5 odsto BDP-a.

Sa predsednicima su u poseti bili i njihovi ministri odbrane. Mobilna komandna jedinica Multinacionalne divizije severoistok, predvodjena SAD-om, trenutno sprovodi poljske vežbe u oblasti Šipliški.

Dva predsednika su posle otišla u Marijampole, u Litvaniji da obidju logistički bataljon predvođen Nemačkom i pogledaju oružje i vozila koji se tamo nalaze.

"Ovu teritoriju štiti najmoćniji vojni savez na svetu i ono što obojica želimo da naglasimo ova teritorija je bezbedna", rekao je Duda u Mariampolu.