Turski "amin"

Samit NATO saveza koji je održan krajem juna u Madridu iznedrio je nekoliko odluka koje se mogu oceniti kao strateški izuzetno bitne za ovaj savez.

Izvor: klix.ba
Podeli
EPA-EFE Kiko Huesca
EPA-EFE Kiko Huesca

Verovatno najvažniji deo zasedanja bio je dogovor između Turske, Finske i Švedske kojim se ukida blokada NATO puta skandinavskih zemalja, prenosi Klix.ba.

Iako su na NATO samitu u Madridu članice vojnopolitičke alijanse usvojile novi Strateški koncept koji bi trebalo da odredi strategiju saveza za narednih 10 godina i delovanje na nekoliko strana sveta, javnost, ali i brojni zvaničnici, najviše su se fokusirali na dogovor između Turske i skandinavskih zemalja koji je ocenjen kao istorijski.

Uprkos ratu u Ukrajini koji je neminovno bio tema dvodnevnog zasedanja, šou je ponovno uspeo da ukrade Redžep Tajip Erdogan.

UIazak Švedske i Finske u NATO, prema pravilima saveza, trebaju odobriti parlamenti svih članica, a same države na NATO samitu trebalo je da dobiju i zvaničnu pozivnicu za ulazak. Ipak, i Stoltenberg, ali i svi drugi su znali da su celokupne procedure uzaludne ukoliko se na neki način ne uspe osigurati "amin" Turske na ulazak ovih država.

Nakon zasedanja koje je trajalo duže od četiri sata, delegacije Švedske, Finske, Turske i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izašli su iz sale te su poručili kako je sporazum postignut što je izazvalo oduševljenje svih prisutnih u sali, ali i zvaničnika drugih zemalja NATO-a.

"Turska je dobila ono što je htela, uključujući i punu saradnju u borbi protiv terorističkih grupa", kratko je objasnio Erdogan.

I pored brojnih uticajnih država unutar NATO saveza, uključujući i najveću silu - Sjedinjene Američke Države, Turska se ponovno u spoljnopolitičkom pogledu pokazala kao izuzetno ozbiljan igrač i verovatno država koja se u ovom trenutku, uz Sjedinjene Američke Države, može oceniti kao najvažnija poluga NATO-a.

Takođe, podseća se i da je Tusrka, za razliku od drugih članica NATO i zemalja EU odbila da uvede sankcije Rusiji.

EPA-EFE Kiko Huesca
EPA-EFE Kiko Huesca

A uprkos pritiscima koji su prisutni i danas, Turska je ostala dosledna svom stavu te do danas nije nametnula sankcije Rusiji što joj je omogućilo izuzetno komotnu posredničku poziciju u kojoj se gotovo svakodnevno Kijevu i Moskvi nudi za pregovore o okončanju rata, ali gde i svakodnevno sarađuju s jednom i drugom stranom vojno ili ekonomski.

Sličnu poziciju Turska je zadržala i u kontekstu pregovora skandinavskih zemalja s NATO savezom. Iako se očekivalo kako će, na tragu evroatlantskog jedinstva, države članice bez pogovora pristati na članstvo Švedske i Finske, stav zvanične Ankara oko ulaska ovih zemalja bio je potpuno jasan - ulazak u NATO će biti odobren ukoliko se ispune uslovi Turske.

Kada je reč o zahtevima koje je Turska uputila prema Švedskoj i Finskoj, a na koje su one pristale, deo dokumenta koji je verovatno i najvažniji tiče se ekstradicije pripadnika Kurdske radničke partije (PKK), snaga YPG te priapdnika FETO pokreta što su organizacije koje su u Turskoj definisane kao pretnja po nacionalnu sigurnost.

Možda i prvi put, Turska je uspela da natera NATO da u jedan od zvaničnih dokumenata uvrsti i PKK, ali i organizacije kao što su FETO i YPG te na taj način izvrši još jači pritisak kada je reč u rešavanju unutrašnjih političkih pitanja.

Ono što ne treba zaboraviti jeste i činjenica da je Turska samo nekoliko dana nakon zvaničnog zahteva Švedske i Finske za ulaskom u NATO najavila kako se turska vojska priprema za novu vojnu operaciju na severu Sirije koja za cilj ima uspostavljanje sigurnosne zone duboke 30 kilometara duž granice.

Uzevši u obzir dosadašnju politiku skandinavskih zemalja, ali i najave da Švedska i Finska neće isporučivati one građane za koje se utvrdi da nemaju vezu s terorističkim aktivnostima, pitanje je koliko će dogovor Finske, Švedske i Turske biti primenljiv u praksi.

U svakom slučaju, Erdoganovo spoljnopolitičko balansiranje i povlačenje, bar iz ove perspektive, pravih poteza, još jednom je Turskoj donelo komotnu poziciju u kojoj je Ankara "dobila sve", a i dalje ima mogućnost da na određeni način utiče na politiku NATO-a i značajno određuje smer delovanja na osnovu sopstvenih interesa.

Naravno, šahovski potezi Erdogana imaće određeni uticaj i na unutrašnju politiku Turske i pripreme za izbore koji će se održati 2023. godine. Da li će sve to biti dovoljno kako bi se učvrstila pozicija uoči izbora i izvršio dodatni uticaj na glasače pokazaće vreme.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 597 idi na stranu