Igra protiv Rusije – korak do rata u Evropi?

Ulaskom u NATO Švedska i Finska su dozvolile da budu uvučene u geopolitičku igru protiv Rusije.

Izvor: Sputnjik
Podeli
Foto: Profimedia
Foto: Profimedia

One će naići na odgovor Moskve, izjavio je zamenik direktora Odeljenja za informisanje i štampu Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksej Zajcev.

Naglasio da je potpisivanje protokola o pristupanju Alijansi Helsinkija i Stokholma "još jedan korak ka eskalaciji političkih i vojnih napetosti u Evropi", oni "treba da shvate da će pridruživanje Severnoatlantskom bloku pogoršati situaciju na Arktiku i Baltiku".

Prema rečima Zajceva, u tom slučaju "biće znatno sužene mogućnosti za mirnu saradnju koja je sada veoma potrebna u ovom delu sveta".

"Za žaljenje je što su se dve nezavisne države, čiji je glas oduvek bio primetan i koje su dale značajan doprinos formiranju najvažnijih elemenata vojne bezbednosti posle Hladnog rata, pristale da podele deo periferije NATO-a, zapravo, da dozvole sebi da budu uvučene u tuđu geopolitičku igru protiv Rusije. Spremajući se da uđu u NATO, Helsinki i Stokholm moraju biti svesni posledica: sve mere preduzete u ovim državama za stvaranje pretnji bezbednost naše zemlje neminovno će naići na odgovor", istakao je on.

Kako je naveo, Švedska i Finska će nakon ulaska u NATO pasti pod veći uticaj Sjedinjenih Američkih Država i postati objekti vojnog planiranja alijanse.

"Ulaskom u Alijansu, Helsinki i Stokholm postaće predmet koalicionog planiranja. Biće prinuđeni da bezuslovno slušaju uputstva iz Brisela, a tačnije – iz Vašingtona", konstatovao je on.

Ranije su Finska i Švedska zbog događaja u Ukrajini 18. maja predale generalnom sekretaru vojnog saveza zahtev za ulazak u Alijansu.

Nakon što je Turska saopštila da je povukla svoje primedbe koje su smetnja da Švedska i Finska uđu u NATO, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je u toku samita Severnoatlantskog saveza u Madridu objavio da su njegovi lideri odlučili da pozovu ove zemlje u Alijansu.

  • Zapad ne odustaje

Govoreći o situaciji u Ukrajini Zajcev je istakao da je samit NATO održan u junu pokazao da Zapad neće odustati od svoje politike dalje eskalacije situacije u Ukrajini. Kako je rekao, to se vidi i u odluci o pojačanom paketu podrške Kijevu.

On je naglasio da u Ukrajinu kontinuirano stižu velike isporuke oružja, a evropski saveznici te zemlje podstiču militarističke težnje ukrajinskih vlasti.

  • O naoružavanju Moldavije

Malo je verovatno da će dodela Moldaviji tranše za zapadnu vojnu tehniku doprineti bezbednosti Kišinjeva i regulisanju situacije u Pridnjestrovlju, smatra Zajcev.

"Malo je verovatno da će pumpanje oružjem NATO-a, koje ne podriva samo neutralni status Republike Moldavije, pomoći u jačanju njene bezbednosti i stvaranju povoljne atmosfere za napredak u pregovorima o pridnjestrovskoj situaciji", zaključio je on.

Pridnjestrovlje, u kom 60 odsto stanovnika čine Rusi i Ukrajinci, tražilo je otcepljenje od Moldavije i pre raspada SSSR-a, plašeći se da će se Moldavija na talasu nacionalizma pridružiti Rumuniji.

Nakon neuspelog pokušaja moldavskih vlasti da silom reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je praktično postalo teritorija koju ne kontroliše Kišinjev.

Pročitajte još:

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 597 idi na stranu