Turska će ponovo uputiti zahteve Švedskoj i Finskoj

I to iako je sa te dve zemlje postigla dogovor o njihovoj kandidaturi za članstvo u NATO-u, izjavio je danas turski ministar pravde Bekir Bozdag.

"U Finskoj se nalazi šest članova Radničke partije Kurdistana (PKK) i šest članova mreže sveštenika Fetulaha Gulena (FETO), a u Švedskoj 10 članova FETO i 11 članova PKK. Ponovo ćemo pisati Finskoj i Švedskoj i zahtevati njihovo izručenje", naveo je Bozdag, prenosi Rojters, pozivajući se na državnu novinsku agenciju Anadolija.

U tekstu memoranduma koji su tri zemlje potpisale u utorak, Turska se izjasnila da neće sprečavati Finsku i Švedsku da uđu u NATO, a Finska i Švedska su prihvatile da "brzo i temeljno rešavaju turske zahteve za deportaciju ili ekstradiciju osumnjičenih za terorizam u skladu sa Evropskom konvencijom o ekstradiciji, što se pre svega odnosi na pripadnike PKK, milicije sirijskih Kurda (IPG) i mreže sveštenika Fetulaha Gulena sa sedištem u SAD, za koju Ankara tvrdi da je izvela pokušaj državnog udara 2016. godine i označava je kao terorističku organizaciju akronimom FETO, navodi Rojters.

"Koliko ja znam, za sada nam nisu upućeni nikakvi zahtevi u vezi sa tvrdnjama turskog ministra odbrane", izjavio je danas finski predsednik Sauli Ninisto u na marginama samita NATO-a Madridu, prenosi Rojters.

On je ranije saopštio da u potpisanom memorandumu nije navedeno koje bi pojedince trebalo izručiti Turskoj i da će Finska nastaviti da poštuje evropska pravila prilikom donošenja odluka o ekstradiciji.

"U stvari, trenutno nemamo nerešenih zahteva za ekstradiciju. Obradili smo 14 od 16 zahteva Turske i dve odluke su blokirane činjenicom da lica na koja odnose zahtevi za ekstradiciju nisu locirana", naveo je Ninisto, prenosi britanska agencija.

Švedska premijerka Magdalena Anderson izjavila je na samitu NATO-a u Madridu da će ta zemlja nastaviti da se pridržava lokalnog i međunarodnog prava u svojim ekstradicijama i da će proces zavisiti od informacija koje bude dobila od Turske.

"Pre svega, nikada ne izručujemo nikoga ko je švedski državljanin, a znam da su neki od onih koji su izrazili zabrinutost švedski državljani, tako da ne treba da brinu. Drugo, mi ćemo naravno, kao i do sada, slediti švedsko i međunarodno pravo. Treće, to znači da oni koji ne sprovode terorističke aktivnosti, ne treba da brinu", izjavila je Anderson, prenosi Rojters.