A sad i zvanično: Od Srbije se traži...

50 glasova je bilo "za" i pet "glasova" protiv, uz podsećanje da kredibilna perspektiva proširenja zahteva angažman u neophodnim reformama i privrženost evropskim standardima i vrednostima.

Evropski parlament je u svom ovogodišnjem izveštaju o Srbiji, pored vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom, uključio i usklađivanje sa sankcijama protiv Rusije kao ključni element koji će određivati ukupan napredak zemlje na putu pristupanja EU.

U tekstu izveštaja amandamnima je ubačeno i da se od Srbije i Kosova očekuje potpisivanje pravnoopbavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa ”zasnovanog na međusobnom priznanju” što je prvi put da se međusobno priznanje pominje u zvaničnom dokumetu institucije EU kao potrebno rešenje dijaloga Beograda i Prištine.

Nakon glasanja u Spoljnopolitičkom odboru, izveštaj o Srbiji naći će se početkom jula i na finalnom plenarnom glasanju Evropskog parlamenta kada će biti usvojen u obliku pravno neobavezujuće rezolucije o Srbiji.

Izvestilac EP za Srbiju, Vladimir Bilčik, kaže da je neophodno da ”posle izbora u aprilu 2022. i ruskog agresorskog rata”, partneri u Srbiji shvate koliko je hitno napredovati na evropskom putu.

”Izveštaj za 2021.godnu odražava političku realnost u Srbiji sa posebnim fokusom na važnost tekućih reformi i uskladjivanja. Napominjemo da se može učniti više da se odlučno krene ka EU i kao izvestilac EP spreman sam da radim zajedno sa novim rukovodstvom u Beogradu kako bismo pomogli u postizanju pozitivnih promena za evropsku Srbiju”, poručio je Bilčik.

Evropski parlament ponavlja poziv Srbiji da preduzme korake u cilju daljeg povećanja slobode medija, garantovanja slobode izražavanja, nezavisnosti medija i medijskog pluralizma. Evropski parlamentarci pohvalno su se odredili prema napretku koji je u Srbiji postignut u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, kao i prema saradnji koji Srbija pokazuje u upravaljanju migracijama.

"Hitno" usaglasiti

Evropski parlament je u fokus svog ovogodišnjeg izveštaja o Srbiji stavio poziv Beogradu da se "hitno" uskladi sa sankcijama koje je EU uvela protiv Rusije i Belorusije i to postavio kao jedan od uslova za dalji napredak Srbije na putu evrointegracija.

"Srpske vlasti se pozivaju da se istinski angažuju u neophodnim reformama i vrate zemlju na pravi put evropskih integracija i time ispune evropske aspiracije Srbije", navodi se u tekstu.

U nacrtu teksta izveštaja amandmanima je dopunjeno i da se od Beograda i Prištine očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa "zasnovanog na medjusobnom priznanju", što, će ako bude usvojeno, biti i put da se međusobno priznanje pominje u zvaničnom dokumentu EU institucije kao potrebno rešenje dijaloga Beograda i Prištine.

Poslanica Zelenih Viola fon Kramon je zajedno sa poslanikom liberala, Klemenom Grošeljem i nekolicinom predstavnika socijaldemokrata u Evropskom paralamentu, autor najvećeg broja amandmana koji su podenti na izveštaj o Srbiji, posebno u delu koji se odnosi na saradnju sa Rusijom.

Nakon glasanja u Spoljnopolitičkom odboru, izveštaj o Srbiji naći će se početkom jula i na finalnom plenarnom glasanju Evropskog parlamenta kada će biti usvojen u obliku pravno neobavezujuće rezolucije o Srbiji.