Taktika "kotlova" zaslužna za napredovanje Rusa?

Posle nedelje zastoja, čini se da je ruska vojska konačno pronašla način da napreduje u Donbasu.

Izvor: Jutarnji list
Podeli
EPA-EFE/STR
EPA-EFE/STR

Oni su se odlučili za intenzivno granatiranje nesofisticiranom artiljerijom, primoravajući iscrpljene ukrajinske branioce da se povuku, preneo je Gardijan.

Volodimir Zelenski retko govori o broju žrtava, ali je prošle nedelje rekao da u Donbasu na liniji fronta "gine između 50 i 100 ukrajinskih vojnika", što bi moglo da znači i do 3.000 mesečno u ovom jezivom ratu na iscrpljivanje. Obično ima tri-četiri puta više ranjenih, što je ozbiljan gubitak za ukrajinske trupe, kojih je, prema procenama, pre rata u Donbasu bilo oko 30.000 – iako je njihov broj u međuvremenu povećan zbog mobilizacije.

"Ruske snage su, približavanjem gradu Severodonjecku i okolnim selima, prošle nedelje osvojile više prostora u svim naporima u maju", saopštio je Institut za ratne studije.

"Granatiranje Severodonjecka se eksponencijalno povećava, rekao je Sergej Hajdaj, guverner Luganske oblasti, koja je sada 95 odsto pod kontrolom Rusije. Procenjuje se da je u napadu na grad uključeno oko 10.000 ruskih vojnika sa 2.500 komada naoružanja i opreme.

Promena taktike

Napredak Rusije nije dramatičan, ali ocrtava nove taktike. Oni su odustali od pokušaja da opkole ukrajinske snage u Donbasu, što je uključivalo neuspeli prelaz reke prošlog meseca. Umesto toga, sada su se fokusirali na manja okruženja – ili "kotlove" – i koncentrisali se na Severodonjeck.

To je potvrdio i vojni lider samoproglašene proruske republike Donjeck Eduard Basurin, koji je rekao da su ruske snage počele da okružuju ukrajinske snage kako bi sprečile pristup logistici i pojačanjima, umesto da pokušavaju da ih opkole u veći krug.

Napore Rusije pomaže kraći put snabdevanja preko obližnje granice sa Rusijom, kao i gusta mreža železničkih pruga u delovima Luganska koje su ruske snage okupirale 2014. Pored toga, dodatne snage koje su prethodno bile okupirane neuspelim pokušajima zauzimanja Kijeva su stalno pristižu.

Do promene je došlo nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin zadužio generala Aleksandra Dvornikova da vodi borbu. Zloglasni 'sirijski kasapin' je takođe komandovao motorizovanom divizijom koja je uništila Grozni kasnih 1990-ih. Dvornikov je sada primenio istu taktiku u Ukrajini.

Nik Rejnolds, stručnjak za kopneni rat iz istraživačkog centra RUSI, što je skraćenica za Roial United Services Institute, kaže da su Rusi preusmerili svoje operacije na 'postizanje skromnijeg cilja', dozvoljavajući im da zauzmu manja sela kao što su Popasna i Rubižne, iako, kako kaže, ruske snage i dalje 'ne odlikuju se na terenu' i oslanjaju se na artiljeriju.

Nervoza u Kijevu

 EPA-EFE/STR
EPA-EFE/STR

Sve o ratu u Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

Ali drugi nisu ubeđeni. Nervozni Kijev nastavlja da apeluje na Zapad da pošalje još moćnije oružje. Prošli put su tražili višeraketni sistem velikog dometa M270. Ali nakon nekoliko nedelja natezanja, čini se da su SAD spremne da pošalju oružje, nakon što su to neko vreme odbijale da učine.

M270 dolazi u nekoliko verzija i može da lansira rakete sa dometom većim od 165 km, dok britanska verzija istog sistema ima domet od 80 km. Ali oba sistema su daleko bolja i moćnija od onoga što Kijev trenutno ima, a to bi bio značajan dodatak ukrajinskom arsenalu.

Na pitanje šta je Ukrajini najpotrebnije u ovom trenutku, ukrajinska poslanica Kira Rudik rekla je da im je oružje najpotrebnije, dodajući da njenoj zemlji i Zapadu ne smeju da potcene Rusiju samo zato što do ove nedelje nisu ostvarili značajan napredak u Donbasu.

Rudik kaže da svaki dan razgovara sa ukrajinskim vojnicima na linijama fronta. Ali najveći problem je, rekla je ona, što će biti potrebno najmanje dva meseca, ako ne i duže, da stigne obećano oružje Zapada, što Rusiji sada daje određenu taktičku prednost.

Glavni problem Ukrajine je u tome što su u prvoj fazi tromesečnog rata odbijale napade na Kijev i Harkov, ipak nisu uspele da povrate teritoriju koju su Rusi osvojili na jugu i istoku

Ekonomski kolaps

To znači da je pretrpela ljudske i ekonomske gubitke daleko veće od Rusije. Skoro 13 miliona ljudi raseljeno je u borbama, prema procenama UN. Očekuje se da će privreda ove godine pasti za 45 odsto, saopštila je Svetska banka, a zemlja takođe ima problema sa likvidnošću. Strateški važna žitarica - od kojih se 99 odsto transportuje preko sada blokiranih crnomorskih luka - leži u silosima gde postoji opasnost od truljenja.

U međuvremenu, iako je Rusima trebalo tri meseca da zauzmu Mariupolj, potpuno uništivši grad i proterajući dobar deo stanovništva, ove nedelje su gradske plaže i luke očišćene od mina jer se Moskva nada da će ponovo otvoriti grad i transportovati zalihe kroz njega. zauzeo jug zemlje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 547 idi na stranu