Putin se ukopava za dugotrajni sukob, ali ima i novu taktiku

Danas je 95. dan rata, a malo ko je očekivao da se neće okončati, ili pobedom Rusije, ili pregovorima.

Izvor: Jutarnji list
Podeli
Tanjug/Sergei Guneyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Tanjug/Sergei Guneyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Sve najnovije informacije u Ukrajini pratite OVDE.

"Vladimir Putin mora da se oseća prilično zadovoljan samim sobom. Nakon meseci loših vesti, njegove su snage korak bliže osvajanju Donbasa, tako da čak i Boris Džonson priznaje da Rusi čine "postupan, polagan ali, bojim se, opipljiv napredak", piše za Telegraf profesor Mark Galeoti, koji je napisao 24 knjige o Rusiji, uključujući i biografiju ruskog predsednika.

Globalne cene hrane i energije takođe rastu zahvaljujući ne samo zapadnim sankcijama, već i ruskoj blokadi Crnog mora i zatvaranju međunarodnih cevovoda. A Henri Kisindžer, diplomata poznat po svojim realističnim stavovima, sugerisao je da bi, u ime mira, Moskvi trebalo da se dopusti da zadrži nešto od osvojenih teritorija.

Ove činjenice možda bi mogle nekoga da šokiraju, ali zapravo ne iznenađuje što Rusi ostvaruju određeni progres. Svako slavlje u Kremlju takođe ne bi bilo na mestu: Rusija i dalje gubi te, paradoksalno, neki kratkoročni uspeh, može Putina dugoročno da ostavi u još goroj poziciji. Puno se govori o ruskim gubicima, no Ukrajinci su takođe iscrpljeni, a oružje koje šalje NATO ne može da oporavi umorne ili vratiti mrtve.

Osim toga, s obzirom da su u početku morali slediti Putinovu amatersku strategiju, ruskim je generalima sada dozvoljeno da se bore na način koji je za njihovu vojsku i predviđen: žestokim artiljerijskim napadima i silnim granatiranjem.

Jasno je da se Putin nada da će osvojiti čitavu regiju istočnog Donbasa, ali njegovi su generali, po svoj prilici, pragmatičniji i samo žele da uspostave i branjivu prvu crtu i držati je. Na kraju, njihovi će napadi uskoro biti iscrpljeni, a nema dokaza da Moskva može da osigura dovoljno ljudstva i opreme potrebne za novi napad nekad u bliskoj budućnosti. Umesto toga, generali se nadaju da će iskoristiti prednost obrane kako bi zadržali Ukrajince na udaljenosti, bez obzira na to što im Zapad poslao.

Drugim rečima, u najboljem slučaju za Rusiju, zadržaće ono što imaju. Ali što onda? Putinov se jezik svakako promenio od optimizma na početku rata. Od 9. maja, kad je u govoru za Dan pobede rekao da će rat biti duži i teži nego je planirano - za šta je okrivio Zapad i njegovo uplitanje - pa se sada, barem što se retorike tiče, ukopava za dugotrajniji sukob.

Izbegavanje izbora

U isto vreme, međutim, beži od teških odluka potrebnih da ostane u borbi na dugi rok. Ovo je klasični Putin: kada se sve opcije čine bolnima, on pokušava da izbegne bilo kakav izbor.

Daljnji napredak u Donbasu značio bi duže linije za obranu od neizbežnog ukrajinskog protivnapada, a ruskoj vojsci jednostavno nedostaje ljudi. To takođe znači više teritorija na kojem će morati nadzirati besno lokalno stanovništvo koje se već okreće sabotaži i gerilskom ratu. S obzirom na to da se Nacionalna garda, ruska militarizovana služba unutarnje sigurnosti, već šalje na prvu crtu ratišta, ovo je dodatni teret za ionako preopterećene snage.

Ukrajina se u potpunosti mobilizovala, ali se ruski generali još uvek pokušavaju snaći s mirnodopskom vojskom. Imaju već više od 15.000 mrtvih, a ako primenimo uobičajenu računicu modernog ratovanja, može se pretpostaviti da je još najmanje 45.000 vojnika izvan stroja zbog ranjavanja i bolesti.

Ako Putin kaže da je ova "specijalna vojna operacija" zapravo rat, mogao bi da mobiliše rezervu. Ne postoji način na koji bi vojska mogla apsorbovati više od 100.000 - 150.000 vojnika, a oni bi bili naoružani starijim oružjem i njihova bi obuka bila u najmanju ruku upitna. Uprkos tome, tako velik broj svežih novih jedinica nedvosmisleno bi imao uticaja na stanje na bojnom polju i mogla bi biti moguća još jedna ofenziva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 547 idi na stranu