"Teško da će Srbija priznati"

Kako kaže, to je uslov za ulazak Srbije u EU, i kao posmatrač misli da bi postepeno usaglašavanje imalo smisla.

"Iskorak će biti teško postići. I kao posmatrač mislim da bi postepeno usaglašavanje imalo smisla. Što se tiče priznavanja Kosova, koje nije priznalo ni pet članica EU, to bi za mene u svakom slučaju značilo omogućavanje pragmatične saradnje između dve države, Kosova i Srbije", kaže Šmit u opširnom intervjuu za Dojče vele.

On je tako odgovorio na pitanje da li očekuje iskorak u bliskoj budućnosti oko priznanja Kosova i kako procenjuje predsednika Srbije, koji želi da postigne kompromis s obzirom na jasan stav Nemačke da do priznanja mora doći i da je to uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju.

"Iz kakve zemlje mi Nemci dolazimo? Imamo iskustvo kada je reč o saradnji između Istočne i Zapadne Nemačke, iako nije bilo međusobnog priznanja. Iz takvog pragmatičnog načina – koji se naravno ne može preneti jedan kroz jedan, jer to je bilo vreme Hladnog rata i komunizma – ja bih izvukao sledeću misao: Nikada nećemo uraditi sve ono što je moguće, ali ono što uradimo, to ćemo uraditi s dobrom voljom. Nažalost, to za sada nije prepoznato u odnosima između Srbije i Kosova. I na tome mora da se radi", naveo je Šmit.

Ocenjujući situaciju na Zapadnom Balkanu, Šmit kaže da je ona generalno stabilna, ali da nije pošteđena uticaja, kako kaže, "agresorskog rata koji Ruska Federacija vodi protiv Ukrajine". Zahvalan je, kaže, nemačkoj vladi, koja intenzivno vodi brigu o regionu, koji, kako kaže, postaje jedan od ključnih u stvaranju političke klime i to će biti i nakon rata protiv Ukrajine.

"Verujem da korisna i razumna primena instrumenata kojima raspolaže Evropska unija može da deluje stabilizujuće i umirujuće. Na kraju ćemo morati da se zapitamo: može li ova država, Bosna i Hercegovina, i mogu li ostale zemlje – u Evropsku uniju?", kaže Šmit.

To će, ističe, pokrenuti još nekoliko pitanja, a u međuvremenu moramo da radimo na stabilizaciji prilika.