Životni put Medlin Olbrajt; od prve žene državnog sekretara do sive eminencije američke politike

Iako je bila u vrhu američke diplomatije, ona nije bila rođena u SAD već je u Ameriku došla sa porodicom, bežeći od progona Jevreja u Evropi.

Ona je rođena 15. maja 1937. godine u Pragu kao Marija Jana Korbelova.

U Pragu je, međutim, provela samo nekoliko nedelja, nakon čega je zbog oca Josefa Korbela, koji je bio je ataše za štampu pri ambasadi Čehoslovačke u Beogradu, prvu godinu života, pred sam Drugi svetski rat, provela u Beogradu, gde joj je otac službovao.

Međutim, krajem 1938. Josef je opozvan s dužnosti diplomate u Beogradu i počeo je da radi kancelarijski posao u Pragu.

Već 25. marta 1939, deset dana od nacističke opupacije Češke, čitava porodica uputila se u Jugoslaviju, odakle su stigli do Grčke, gde su se ukrcali na brod koji ih je prebacio u Englesku.

Sa porodicom se konačno 1948. seli u Ameriku, gde je završila srednju školu u Denveru, da bi kasnije studirala političke nauke na koledžu Velzli u Masačusetsu.

Američkka državljanka postala je tek 1957.

Uspon na političkoj sceni

EPA/EFE/ PETR DAVID JOSEK / POOL

Olbrajtin uspon na političkoj sceni bio je relativno spor ali je uspela da dođe do vrha američke politike, iako je bila žena u vreme kada je žena u američkoj politici bilo malo, i još važnije, emigrant u SAD.

Od 1976. do 1978. radila je kao glavni asistent za zakonodavna pitanja američkog senatora Edmunda Maskija.

Od 1978. do 1981. kao zaposlena u Beloj kući i u Nacionalnom savetu bezbednosti, Olbrajtova je bila važan službenik Karterove administracije.

Zlatno doba za Medlin Olbrajt počinje 1997. kada postaje prva žena državni sekretar i u vreme svog mandata, žena sa najvišim položajem u istoriji SAD.

Za vreme svog mandata značajno je pojačala uticaj američke politike u Bosni i Hercegovini i na Bliskom istoku.

Tokom svog mandata, zbog svojih stavova prema Srbima i Srbiji, ona navlači na sebe bes Srba u bivšoj Jugoslaviji, posebno u BiH i na KiM.

Agresivni kurs u politici koji je držala i prema Balkanu i prema Iraku, nije ostao neprimećen od strane njenih kolega.

Kako je Kolin Pauel naveo u svojim memoarima, Olbrajtova je svoj stav prema upotrebi vojske obrazložila rečima:

"U čemu je svrha posedovanja ovakve superiorne vojne sile (...) ako ne možemo da je upotrebimo?"

Siva eminencija američke politike

Kad se njen mandat u Stejt departmentu okončao, mnogi su spekulisali da će Olbrajtova nastaviti političku karijeru.

Međutim, ona se tokom više od dvadeset godina držala dalje od zvanične političke scene, iako je ostala prisutna u politici preko učešća u različitim institucijama i organizacijama.

Naime, Olbrajtova je bila u bordu direktora Saveta za inostrane odnose a vandredno je predavala diplomatiju na univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu.

Godine 2003. prihvatila je položaj u bordu direktora njujorške Berze, ali tu se zadržala svega dve godine.

5. januara 2006. u Beloj kući učestvovala je na sastanku bivših sekretara odbrane i državnih sekretara, na kome se sa Bušovim saradnicima diskutovalo o američkoj spoljnoj politici. 5. maja 2006. u Belu kuću opet su pozvani bivši sekretari; ovog puta tema sastanka je bio Irak.

Olbrajtova je do smrti bila predsedavajuća u Nacionalnom demokratskom institutu za međunarodne poslove i predsednik Trumanove fondacije za stipendiranje.

Takođe je i bila i kopredsednik Komisije za pravno osposobljavanje siromašnih.