"Srpski narod je najskuplje platio slobodu i opstanak"

Prema rečima srpskog člana Predsedništva BiH, srpski narod se uvek borio na strani patriota i pobednika koji su bili izloženi raznim strahotama i neviđenoj torturi fašista i okupatora.

Dodik je istakao da se na današnji dan, ali i svaki dan sa velikim poštovanjem i pijetetom treba setiti jednog od najvećih zala u novijoj istoriji - Holokausta.

"Milioni nevinih ljudi, dece, žena, staraca izgubili su živote tokom Drugog svetskog rata, stradajući od zloglasne nacističke ruke. Takodje, posebno treba da se setimo onih koji su tada preživeli sve strahote i muke koncentracionih logora i nacističkog divljanja", rekao je Dodik.

On je naglasio da srpski narod treba da bude ponosan na svoju pobedničku prošlost i pretke, kao i na činjenicu da je uvek bio na pobedničkoj strani, koja je bila jedina prava i slobodarska.

"Treba da budemo ponosni što pripadamo srpskom narodu koji je, zajedno sa ?evrejima, najveći stradalnik u Drugom svetskom ratu. I Srbi i Jevreji su narodi hrabrosti, slobode, pravde i ponosa. Obaveza svih nas, kao i budućih generacija jeste da nikada ne dozvolimo da se naši preci postide nas, svojih potomaka. Mi ne smemo da dozvolimo da budemo manje hrabri, manje odvažni, manje ponosni i odlučni od naših predaka. Mi moramo da budemo njihov ponos kao što smo i mi ponosni na herojsku prošlost naših predaka", naveo je Dodik u izjavi za Srnu.

On je istakao da je na današnji dan 1996. godine, dva meseca nakon što je potpisan Dejtonski mirovni sporazum, zatvoren i koncentracioni logor "Silos" u Tarčinu kod Sarajeva, u kojem je bilo zatočeno više od 600 srpskih civila.

"To je porazna činjenica da i danas ima onih koji slede ideje najcrnje i najmračnije istorije koja se dogodila u 20. veku. To treba da nam bude stalna opomena da je fašizam zlo koje nikada nikome ne sme da se ponovi", naveo je srpski član Predsedništva BiH.

Generalna skupština UN 2005. godine usvojila je rezoluciju o obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta 27. januara, kada su jedinice Sovetske armije 1945. godine oslobodile najveći nacistički koncentracioni logor - Aušvic.

Taj dan se posebno obeležava u evropskim zemljama u kojim je tokom Drugog svetskog rata život izgubilo 53 miliona ljudi, medju kojima gotovo 31 milion civila. Prema podacima Spomen-područja Donja Gradina, u zloglasnom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata stradalo je 700.000 žrtava ustaškog zločina, medju kojima je život izgubilo 500.000 Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja, 127.000 antifašista. U Jasenovcu je stradalo i 20.000 dece.