Službe bezbednosti na nogama; Opasnost

U Francuskoj je svakih pet godina budnost intezivnija jer postoji veća sajber pretnja pred predsedničke izbore, a tako je i sada.

Spektar pretnje je veoma veliki - kampanje dezinformacija, pokušaji uticaja na zajednice stranog porekla u Francuskoj, sajber napadi na sajtove državnih organa ili stranaka, krađa podataka i curenje informacija o vladinim projektima ili političkim programima.

Stručnjaci ocenjuju da je pretnja stalna godinama i da neće ni jenjavati.

Pre pet godina predsedničke izbore u Francuskoj obeležilo je nekoliko kampanja dezinformisanja i hakovanja.

Francuske vlasti su krajem 2021. godine pokrenule strukturu Vižinam (Viginum) zaduženu za otkrivanje sumnjivih stranih digitalnih aktivnosti. To telo je stavljeno pod nadležnost Generalnog sekretarijata za odbranu i nacionalnu bezbednost.

Vižinam treba da igra ulogu uzbunjivača u slučaju sumnjivih aktivnosti na društvenim mrežama. Zatim će te informacije prenositi nadležnim ministarstvima i službama. Neimenovani izvori Frans presa su kao izvore pretnje pomenuli Rusiju, Tursku, čak i Iran.

Prema navodima tih izvora, Rusija je moguća pretnja usred napetosti sa zapadnim zemljama zbog Ukrajine. "Turci su izuzetno aktivni, uvereni da je Francuska zemlja progona muslimana. A i ne vole (predsednika Emanuela) Makrona", naveli su ti izvori.

Analitičari smatraju da je malo verovatno da će Kinu ove godine interesovati Francuska zbog unutrašnje agende jer je na jesen kongres Komunističke partije Kine. "Francuska je za Kinu jedna umerena zemlja u Evropskoj uniji i na koju bi možda u nekom trenutku želela da se osloni", dodali su isti izvori. Ostaje francusko tlo i na nacionalnom nivou postoji zabrinutost. Postoji rizik od stranog uticaja na razne grupe, kao što su ekstremno desničarske grupacije, mreže koje podržavaju razne zavere i grupe protivnika vakcinacije protiv korona virusa.

"Akteri kao što je na primer Rusija, ne stvaraju propagandu, već koriste situaciju neizvesnosti i sumnjičavosti", izjavio je jedan politikolog i dodao da u Francuskoj postoji polarizacija, čak i histerija. Prema njegovim rečima, pandemija korona virusa je nametnula još veću neizvesnost u društvu, a to sve može lako da se iskoristi u političke svrhe. Predsednički izbori u Francuskoj biće održani u dva kruga, 10. i 24. aprila.